nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.09.2020. u 21:21 Rajna Popović

Detinjstvo ne sme biti obeleženo nasiljem i zlostavljanjem

Direktorka Unicefa za Srbiju Ređina de Dominičis uskoro odlazi iz Beograda na novu dužnost, zadovoljna što su programima pomogli više od 200.000 mališana
(Фото Уницеф)

Ređina de Dominičis je direktorka Unicefa u Srbiji i to će biti još nekoliko dana. Iako je njen mandat trebalo da bude petogodišnji, zbog unapređenja iz Beograda odlazi posle dve godine rada i uskoro preuzima dužnost direktorke Unicefa u Turskoj. Ono što smatra najvećim dostignućem Unicefa kad je reč o podršci Vladi Srbije u ostvarivanju prava deteta u poslednje dve godine jesu istraživanja i tehnička podrška koje su doprinele da se u Srbiji sve više obraća pažnja na agendu prava deteta i da prioritet dobiju kvalitet usluga za decu u ranom detinjstvu i adolescentskom dobu.

– Ponosni smo što je vlada uz podršku Unicefa na terenu značajno ojačala intervencije i pomoć tokom ranog razvoja mališana. Na taj način je obuhvaćeno više od 200.000 dece i pojačana je ključna uloga roditeljskih programa. Nismo se bavili samo najmlađima jer je Unicef podržavajući sprovođenje novih osnova nacionalnog programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u isto vreme svojim doprinosom poboljšanju rada nastavnika do 2022. godine obuhvatio 12.000 nastavnika i više od 220.000 dece. Usvajanje nacionalne strategije i akcionog plana za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, razvijenih uz podršku Unicefa, pokazalo je i sve veću odlučnost da se deca zaštite od nasilja i zlostavljanja u svom okruženju – kaže Ređina de Dominičis.

Upitana koji su ključni izazovi sa kojima se deca i porodice u Srbiji suočavaju, kaže:

– Srbija je napredovala u mnogim sferama, ali u nekim oblastima i dalje postoje nejednakosti. Na primer, u najvećem riziku od siromaštva jesu deca koja žive sa samohranim roditeljima i deca sa dvoje ili više braće i sestara. Pandemija, kao i svugde, pogoršava njihovu nejednakost u mogućnostima. Stopa smrtnosti novorođenčadi i dalje je viša od proseka EU – 4,83 na 1.000 živorođenih. Učešće u osnovnom i srednjem obrazovanju visoko je. Potrebno je, međutim, učiniti više za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju, romske i dece iz siromašnih domaćinstava u redovno kvalitetno obrazovanje.

S obzirom na to da početkom sledeće godine Unicef započinje novi petogodišnji program saradnje sa Vladom Republike Srbije interesovalo nas je koji su najvažniji ciljevi tog programa.

– Dogovorili smo se da se pažnja kontinuirano usmerava na rane godine, ali i da se novi akcenat stavi na adolescente i mlade, sa fokusom na izgradnju veština i preduzetništvo. Očekujemo značajnije rezultate u oblastima socijalne zaštite, inkluzivnog obrazovanja i digitalizacije – najavljuje direktorka Unicefa za Srbiju.

– Podrškom vladi u tekućim reformskim procesima i ulaganjima u socijalni sektor sa ciljem poboljšanja statusa svakog deteta u Srbiji i uklanjanjem prepreka za pružanje usluga i socijalnu inkluziju najugroženije i marginalizovane dece, Unicef istovremeno podržava vladu u njenim prioritetima za pristupanje Evropskoj uniji. U Evropi, za Unicef kao strateškog partnera, dečja prava su prioritet i u internom i eksternom delovanju. Agenda održivog razvoja do 2030. ne može se postići bez ostvarivanja prava deteta jer su brojni ciljevi direktno vezani za najmlađe. Zajedno sa porodicom UN, podržavamo vladu u delovanju za decu i mlade i sa njima dok planira, budžetira i sprovodi programe i politike usklađene sa ciljevima održivog razvoja – ističe Ređina de Dominičis.

Neizostavno pitanje za nekoga ko napušta službu u našoj zemlji jeste i ko će je naslediti na čelu Unicefa u Srbiji, na šta ona odgovara:

– Bila mi je neizmerna čast da radim u Srbiji. Sada kada odlazim u Tursku, srećna sam što mogu da najavim da će Dejana Kostadinova, trenutno stalna predstavnica Republike Bugarske pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, od sredine oktobra preuzeti i predvoditi odličan tim Unicefa u Srbiji. 

Komentari1
6e473
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bambi
Zapravo najvece nasilje nad decom u Srbiji dolazi od majki. U Srbiji trenutno postoji najizrazeniji oblik polne diskriminacije u ovom delu Evrope. Javnosti je uveliko upoznata sa cinjenicom da se u parnicnim postupcima u 99% slucajeva deca dodeljuju majkama. Sudski procesi otprilike traju oko pet godina za koje vreme majke dece, da bi se izviljavale nad bivsim muzevima, ne omogucuju nikakakav kontakt izmedju beba i male dece sa ocevima time im nanoseci najvecu bol i patnju u zivotu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja