četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 20.09.2020. u 18:00 Vladimir Vuletić
POGLEDI

„Dan D” se nije dogodio

Od dolaska SNS-a na vlast, a posebno od trenutka kad je Aleksandar Vučić preuzeo ključnu političku ulogu, u Srbiji se mantra da su mu dani odbrojani, a „dan D” je onaj dan kad bude primoran da potpiše priznanje Kosova

Vašingtonski papir značajan je po onome što je doneo, a još više po onome što nije. U njemu je nekoliko tačaka koje su važne za Beograd, nekoliko koje idu u prilog Prištini i gro s kojima Beograd i Priština nemaju mnogo veze, ali su značajne za predlagača, odnosno za Donalda Trampa i SAD. Tako posmatrano, sporazum predstavlja priželjkivani kompromis, a upravo je to bila reč koju je predsednik Srbije najčešće ponavljao kad bi se proteklih godina pokrenulo pitanje Kosova. Mada se diktat od strane SAD nije mogao izbeći, sporazum nije napravljen po meri Prištine, niti na štetu Srbije.

O tome šta na papiru piše znaju i vrapci. Za Srbiju je najvažnije da papir ne sadrži tačku o priznanju Kosova, a upravo je to očekivala sveukupna javnost, a posebno njen opozicioni deo. Zato se bez preterivanja može reći da je izostanak najavljivanog priznanja Kosova značajna diplomatska i politička pobeda predsednika Srbije. Drugim rečima, mada očekivan, „dan D” se nije dogodio.

Od dolaska SNS-a na vlast, a posebno od trenutka kada je Aleksandar Vučić preuzeo ključnu političku ulogu, u Srbiji se mantra da su mu dani odbrojani, a „dan D” je onaj dan kada bude primoran da potpiše priznanje Kosova. Ta bajalica trebalo je da zastraši i demorališe njegove pristalice, ali je postala i temelj strategije delovanja opozicije. Upravo onako kao što je plan ravnogorskog pokreta tokom Drugog svetskog rata počivao na čekanju da se saveznici iskrcaju na jugoslovenskoj obali Jadrana, tako je politika opozicije zasnivana na očekivanju priznanja Kosova. Ta strategija počiva na nikada nedokazanoj, ali aksiomatski prihvaćenoj floskuli da je Vučićev uspon na vlast posledica obećanja zapadnim mentorima da će priznati Kosovo, pa će posledično i njegov pad nastupiti kada dug stigne na naplatu. Ako prizna Kosovo, većinski patriotski raspoloženo stanovništvo Srbije okrenuće leđa SNS-u i doći će do urušavanja te stranke i njenog predsednika. Ukoliko, iz straha od takvog razvoja događaja, odbije da ispuni obećanje, tada će strani mentori podstaći neku narandžastu revoluciju. Dakle, šta god da se dogodi – samo je jedan mogući ishod.

No, ako nas je život nečemu mogao naučiti, to je da sigurnih ishoda, a posebno sigurnih dobitaka – nema. Naprotiv, računanje na sigurne dobitke obično ostavi pogubne posledice. Evo kako to izgleda u slučaju srpske opozicije.

Pre svega, ovakvo očekivanje oslobodilo je opozicione partije potrebe da bilo šta delaju. Naprosto, bilo je dovoljno samo strpljenje da se stvari same dese. Međutim, ova luksuzna pozicija koja je za posledicu imala neaktivnost celokupne opozicije, dovela je do njene nevidljivosti. Onaj ko nije aktivan, nije ni vidljiv, pa samim tim ni politički interesantan za građane. Nakon nekoliko godina uzaludnog čekanja, shvatilo se da je neka aktivnost neophodna, ali mantra o „danu D” nije napuštena, pa je ona odredila i vrstu i način delovanja.

U tom smislu, opozicione partije su kao najvažniji cilj postavile nekritičko suprotstavljanje vlasti. Oreol koji označava duhovnu svetlost pripadnosti opoziciji zaslužili bi samo oni koji bi u svemu i u svakom trenutku bili oštro protiv. Čak i kada nisu u pitanju stavovi i politike, već činjenice svakodnevnog života koje su očigledne i ne traže tumačenje, od redovnika opozicije očekuje se da istaknu suprotno gledište, makar bilo i nerazumno. Ako vlast kaže „dan”, pripadništvo bilo kojem redu opozicije nalaže da se kaže „noć”.

Prirodno rivalstvo, međutim, nalaže borbu za prevlast u opoziciji, jer „dan D”, koji je mogao uslediti svakog časa, nije smeo zateći opozicione lidere na krivoj nozi. S obzirom na to da je uglavnom reč o iskusnim političarima koji su dugo bili na vlasti, oni znaju da je, kada nastupi „dan D”, najvažnije pitanje ko preuzima kontrolu nad ključnim polugama vlasti. To je dovelo do konstantnog trvenja u opozicionim redovima, a najvažnija posledica je bila uništavanje DS-a i stvaranje novih stranaka i saveza. Bezmalo svi bivši lideri DS-a osnovali su svoje stranke, a varljivi savezi među njima nisu zavisili od idejne bliskosti, već od odnosa prema vlasti.

Svako ko bi se usudio da predloži alternativnu političku strategiju u kojoj centralno i jedino mesto ne bi imao zavet za kontriranje i blaćenje vlasti, makar to bio i izlazak na izbore, izgubio bi oreol i bio optužen za blasfemiju, prigodno kažnjen žigosanjem i anatemisan kao konvertit.

Međutim, ni vlast nije ostala imuna na mantru o „danu D”. Pripremanje linije odbrane imalo je za posledicu preteranu kolonizaciju javnog prostora i često nepotrebno masovno bombardovanje rasturenih redova opozicije. Ogromna sila koja udara u prazno deluje nezgrapno, a mnogi od istaknutih boraca u toj bici izgledaju smešno vitlajući mačem i lupajući u klepetuše pred zamišljenim protivnicima, a ostaje je i briga da li će se junaci umoriti do časa pravog boja.

Tako je izostanak „dana D” doveo do još jedne u nizu lažnih bitaka, u kojoj su glavna pitanja bila vezana za enterijer ovalnog kabineta, što je, pre svega, sramota domaćina i, na niskim strastima zasnovana, ponižavajuća poruka iz Kremlja. Naravno, oba detalja svedoče o bahatosti moćnih, ali nemaju suštinski značaj za unutrašnju politiku. Za unutrašnje političke odnose ključno pitanje nakon izostanka „dana D” glasi: Šta ako se saveznici iskrcaju u Normandiji?

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari13
667de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Rabrovo
Dobro, a gde je vlada? Danas je 21. septembar, kada su ono bili izbori?
LaCosta
"као што је план равногорског покрета током Другог светског рата почивао на чекању да се савезници искрцају на југословенској обали Јадрана" to nije bio nikakav plan vec potreba da se sprece katastrofalne posledice nacisticke politike streljanja civila 100:1. Zbog te polike su partizani prakticno bili isterani iz cele Srbije i to ne od strane cetnika vec od strane obicnog naroda koji je tako cuvao glave na ramenima. Neki nikako ne mogu da prezale sto nije bilo jos vise ubijenih Srba.
Stari realista
O kakvom priznavanju Kosova Vi pisete. Niko ne moze i nesme da prizna Kosovo kada je to po nasem ustavu nemoguce. A ko pokusa da preksi ustav zna se sta ga ceka. Vasa je stvar sto hvalite Predsednika i vladu vise nego sto treba, ali ne morate i nas sa tim da zamarate.
Dusan T
@Stari realista Potpuno ste u pravu. Ustav ne dozvoljava priznanje. Zbog toga idu sledeci koraci: 1) formiranje skupstine 2) formiranje vlade 3) usvajanje ustavnih izmena 4) priznavanje. Sta mislite zbog cega se ovoliko odugovlaci sa formiranjem vlade? Mislim zbog zakona o slobodi veroispovesti, koji neminovno dolazi.
Sloba
G. Vuletić naglašava da o sadržaju dogovora sada "znaju i vrapci," što je tačno. Ali u našim medijima se zbog nečega vrlo malo spominje da se u kosovskoj verziji dokumenta spominje da je Kosovo promovisano u "strateškog partnera" SAD. U vašingtonskoj terminologiji "strateški partneri" označave najbliže saveznike SAD, kao npr. članice NATO, Japan, J.Koreja, Izrael, Australija itd. Ovo je ogroman diplomatski uspeh za Prištinu.
софи
Како би рекао несрећни Вулетић да Приштина није добила ништа, а Србија није ништа изгубила. Тачно је да су обе стране добиле: Приштина све, а Србија је понижење. Како бих му радо узео индекс.
софи
Искрено ме радује да не објављујете мој коментар. То ме држи у тврдој вери да је моје мишљење аргументовано.
Mile
Mislim da je to pocelo negde od korone i demonstracija. Jeste li u komentaru pominjali SNS ili Vucica? Ili policiju? To je ono sto znam da se cenzurise
Pavle
Ni moj. Nesto se desava.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja