ponedeljak, 19.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 15.09.2020. u 16:00

​Proboj Solunskog fronta ne sme biti zaboravljen

Српски официр у осматрачници према Кајмакчалану (Фото Ристо Шуковић)

Srbija i Republika Srpska će ubuduće dan kada je probijen Solunski front, 15. septembar, obeležavati kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, a istoričar Dejan Ristić kaže da taj datum simbolizuje beskrajno rodoljublje, hrabrost, junaštvo i spremnost na apsolutnu žrtvu zarad slobode sopstvene domovine i sopstvenog naroda. Ideja o obeležavanju zajedničkog praznika Srbije i RS potekla je sa sastanka predsednika Aleksandra Vučića i Milorada Dodika krajem avgusta u Beogradu.

Ristić ističe da je 15. septembar 1918. godine nesumnjivo jedan od najvažnijih datuma u istoriji srpskog naroda, navodeći da je tada došlo do konačnog, odlučujućeg proboja Solunskog fronta i okončanja rovovskih, iscrpljujućih i tragičnih borbi koje su trajale od sredine 1916. godine.

Prema njegovim rečima, te borbe su odnele desetine i desetine hiljada žrtava. „To je jedan od onih momenata kada su se naši preci uzdigli do tog antičkog ideala junaštva i samopožrtvovanja. Zbog toga je 15. septembar dan za sećanje, zahvalnost i za poštovanje. Čini mi se da nema porodice u Srbiji koja nije izgubila nekog u Prvom svetskom ratu bez obzira da li se radi o pripadnicima srpske vojske ili o civilnom stanovništvu”, rekao je Ristić za Tanjug.

Taj rat je, podseća, ostavio takve posledice da se one i danas osećaju, pre svega, u demografskom i istorijskom smislu.

Ristić, čiji je pradeda sahranjen na Zejtinliku nakon što je poginuo u borbama na Solunskom frontu, svim srcem pozdravlja ideju da se 15. septembar obeležava kao dan srpskog jedinstva, ocenjujući da je reč o plemenitoj inicijativi koja treba da učvrsti kulturu sećanja. „Rekao bih da je kod nas karakteristična kultura zaborava poslednjih decenija. Ono što mi možemo da zaboravimo retko koje društvo i nacija može u tako brzom vremenskom roku. Samim tim sve što doprinosi kulturi sećanja jeste nešto što treba pozdraviti posebno kada akcentuje jedinstvo, poštovanje nacionalnih simbola, himne, zastave i grba, kao i slobodu”, istakao je Ristić.

On objašnjava da i drugi evropski narodi imaju slične praznike i da je takvo obeležavanje u skladu sa starom evropskom praksom.

Inače, Vlada RS je nedavno donela zaključak da se 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, a Vlada Srbije takvu odluku doneće nakon što se izabere novi sastav.

Komentari32
4e1fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bratislav Zivadinovic
Malo kasno ali evo... Nije zaborav u pitanju, nego zabrana i negiranje svega u vezi Srbije i Velikog Rata, u zadnjih 75 godina. Zasto se nikad nije slavio ni obelezio proboj Solunskog Fronta? Vrlo prosto. U celoj Evropi su na vlasti potomci "Probijenih", a ne onih koji su probili Front, i s tom velicanstvenom pobedom oznacili kraj rata. Neprijatelji nasi, kao sto su Hrvati, Siptari, muslimani, Nemci, Bugari.., ne mogu da slave svoje poraze. Ali ih ne zaboravljaju.
Саша Микић
@Nikola Српска војска је стигла у многе крајеве, али тамо где је ступила не значи да је то и припојено краљевини СХС. На пример ушли су у Темишвар, али он је са околином припао Румунима. Ушли су у Корушку, али је само трећина припала краљевини СХС, а остатак Аустрији. Све је то зависило од воље великих сила и да није било Михајла Пупина и Вудро Вилсона ни велики део данашњег Баната не би био наш.
ralence
Предлажем да се за следећу прославу направи изложба Војних Сликара који су били са Србском Војском ,прошли Албанску Голготу и Крф и преко Солунског фронта вратили се у Србију. Они су иза себе оставили бројне цртеже из живота са фронта а међу њима је био и академски сликар из Бгд. Милош Н. Голубовић.
ralence
Нико ништа није дао бесплатно Краљевини Србији у | светском рату .Све су то Срби платили Савезницима златним динарима који су била гаранција банке Краљевине Србије.Енглези су наплаћивали Србима за сваки испаљени метак на Солунском фронту и за другу логистичку подршку. Касније су хтели да преваре Србску Владу и да није било Америчког Председника,Вудра Вилсона и његовог доброг пријатеља Михајла Пупина ,данас би Далмација била у Италији по Лондонском споразуму и Западни Банат у Румунији.
Леон Давидович
Девет браће и рођака Вајагића, родом из Зборишта срез Босанска Крупа, из Града Гера у Индијани САД , долазе као добровољци на Солунски фронт (фотографија од 22.12.1917. у Гери) са оцем Ристом."Остави ме у чети да кувам деци", рекао је Ристо војводи Степи. Пред пробој фронта командир чете тражи добровољце за упад у бугарски ров , треба "живи језик". Ристо се јавља први, упадају у ров без метка ликвидирају 7 војника, заробљеника доносу на леђима. Добио је Карађорђеву звезду са златним мачевима

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja