četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 16.09.2020. u 16:13 Branka Vasiljević

Crkva Svetog Dimitrija ponovo pleni Gardošem

Završena obnova hrama u čijem se srcu nalazi Hariševa kapela. – Hram je izgradio bogati trgovac Grigorije Hariš po zaveštanju supruge Marije Petrović 1874. godine
(Фото Завод за заштиту споменика културе града)

Zemunsko groblje je spomenik kulture i počivalište na kome su svoj mir našli pripadnici više konfesija. Na pravoslavnom delu groblja izgledom dominira i pleni jedinstven hram. Posvećen je Svetom velikomučeniku Dimitriju, ali mnogi ga znaju pod imenom Hariševa kapela. Izgradio ju je bogati trgovac Grigorije Hariš po zaveštanju supruge Marije, a smeštena je u srcu hrama.

Godinama je crkva bila prepuštena zubu vremena – propao joj je krov, oljuštila se fasada, zidovi u unutrašnjosti pocrneli od dima sveća…

Sada je hram potpuno rekonstruisan, a najvažniji radovi završeni su nedavno. Tako je crkva na vrhu Gardoša ponovo zablistala posle više od 140 godina.

Obnova Hariševe kapele, odnosno Crkve Svetog velikomučenika Dimitrija, počela je pre oko tri godine. Sredstva za jedan deo radova izdvojila je crkvena opština Zemun. U toj prvoj fazi osvežen je duborez na ikonostasu, sanirana fasada i krov.

– Kada sam pre oko godinu i po preuzeo dužnost, nastavilo se sa poslovima. U celu priču uključili su se dobrotvori iz Beograda. Od njihovih sredstava obnovljen je oltarski deo, naos sa svim freskama, ornamentikom i imitacijom mermera. Da bi se ovo završilo, u crkvi su tri meseca bile postavljene skele. Postavljeni su i novi kablovi. Zbog toga su morali da se štemuju zidovi, ali sada imamo komplet novu instalaciju. I na plafonu odakle su nekada visili kablovi ugradili smo novi polijelej, odnosno luster sa 40 sijalica. Uvezli smo ga iz Ukrajine. Rekonstruisana je potpuno kripta i opela se sada drže u njoj, dok se bogosluženja obavljaju u gornjem delu crkve, svake subote i nedelje i praznikom – objašnjava protojerej stavrofor Milorad Niškić.

Crkva je dobila i novo dekorativno osvetljenje ne samo u unutrašnjosti, već i napolju, gde su postavljene specijalne led svetiljke.

Za rekonstrukciju ovog hrama sa kapelom angažovani su stručnjaci jer su svi radovi bili pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

– Strogo smo vodili računa o najsitnijim detaljima. Primera radi, potpuno smo uskladili boju imitacije mermera sa onim pravim. Kada se kaže imitacija mermera, misli se na specijalnu tehniku koju rade majstori moleri. Oni tako okreče zid ili stub da iz daljine potpuno izgleda kao da je mermerni. I boju svoda smo uskladili sa onom kakva je nekada bila. Svod je urađen u takozvanoj vizantijsko plavoj – kaže Niškić.

Najveći deo obnove jedinstvenog zdanja je završen, ali sa uređenjem se neće stati.

– Planiramo da zamenimo granitni pod, da nabavimo nove stasidije, odnosno stolice, tronove i pevnice. Za to smo već predali zahtev crkvenoj opštini, a dobili smo blagoslov patrijarha. Od njega smo, inače, za sve radove na ovom hramu dobili blagoslov – napominje Niškić.

Crkvu posvećenu Svetom velikomučeniku Dimitriju, patronu porodice Petrović, 1874–1876. godine podigao je Grigorije Hariš, novosadski, potom zemunski trgovac, a na osnovu zaveštanja supruge Marije, rođene Petrović, ćerke imućnog zemunskog trgovca Dimitrija Petrovića. Ugledna porodica imala je imanja u Temišvaru, Budimpešti i Zemunu. Posle ženidbe, Grigorije se preselio u Zemun i vodio tastove poslove, a posle smrti supruge sa sinovima Dimitrijem i Konstantinom podigao crkvu.

Od Hariševog nasleđa, pored kapele na Zemunskom groblju, postojao je Fond zadužbine Hariš i imetak od kojeg je danas ostala sačuvana jedino stilska ugaona varoška prizemnica s visokim krovom u Zmaj Jovinoj ulici.

Svedočanstvo o zemunskim porodicama

Hariševa crkva, kako stoji na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, predstavlja značajno arhitektonsko-umetničko i memorijalno svedočanstvo o Zemunu i zemunskim porodicama krajem devetnaestog veka. Izvedena je u neovizantijskom stilu, osnove u obliku upisanog krsta, s jednim kubetom. Ispod celog hrama je kripta, porodična grobnica.

Osim istorijske veze sa dvema poznatim građanskim porodicama Petrović i Hariš, crkva je i istaknuto ostvarenje Svetozara Ivačkovića, jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata s kraja 19. i početka 20. veka. Isti autor je, između ostalog, projektovao i Crkvu Svetog Nikole na beogradskom Novom groblju, takođe u stilu srpsko-vizantijske arhitekture. Ikonostas je poslednji rad Pavla Simića, iz 1874. godine, jednog od najvažnijih slikara epohe srpskog klasicizma. Stvaraoci ove kapele bili su i Josif Maks, građevinar, Jovan Kistner, drvorezbar, i Samuel Kolmajer, zlatar ikonostasa.

Komentari0
0f307
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja