subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 21.09.2020. u 18:00 Vojislav Guzina

Penzionerska formula s felerom

Penzije treba da rastu koliko i plate, jer su na osnovu njih i stečene, ali kada i plate, naročito u javnom sektoru, budu rasle u skladu sa zarađenim, odnosno u skladu s rastom BDP-a. Međutim, to pravilo kod nas ne važi
(Фото А. Васиљевић)

Penzije će od 1. januara, u skladu sa švajcarskom formulom, biti veće za oko šest odsto, poručuju iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prenosi „Politika” od 12. septembra. Biće, kažu, veće od prosečne penzije iz 2012. godine za 30,9 odsto, a one manje, do 20.000 dinara, za 37,5 odsto.

Da podsetimo, penzije se, primenom švajcarske formule, jedanput godišnje uvećavaju za 50 odsto rasta prosečnih plata i 50 odsto inflacije. Na primer, ako plate nominalno porastu za devet odsto, uz inflaciju od tri odsto, penzije se povećavaju za šest odsto (4,5 odsto po osnovu rasta plata i 1,5 odsto po osnovu inflacije). Primenom ove formule prosečna penzija, u tom slučaju, pada u odnosu na prosečnu platu, baš kao i u periodu od 2012. do 2019. godine, kad je prosečna penzija pala sa 55 na 48 odsto prosečne plate. Da je formula s felerom, uočio je i predsednik republike, pa je krajem 2019. godine najavio korekciju te formule i pre njene primene (primenjuje se od 1. januara 2020), kako bi se sprečilo dalje urušavanje penzija i obećao prosečnu penziju na kraju 2025. godine od 430 do 440 evra, a plate od 900 evra.

Glavnina rasta od šest odsto je po osnovu rasta plata, koje su zvanično rasle znatno više nego inflacija. E sad, pitaće neko, kako su toliko rasle kad je u prvih šest meseci ove godine, razumljivo, izostao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i bezmalo pola privrede nije fukcionisalo u drugom tromesečju ove godine. Jasno je. Pogurale su ih plate u javnom sektoru, podizane po principu gašenja požara – juče prosveti, danas zdravstvu, sutra nekom trećem – bez sistema i nezavisno od bilansnih mogućnosti.

Penzije treba da rastu koliko i plate, jer su na osnovu njih i stečene, ali kada i plate, naročito u javnom sektoru, budu rasle u skladu sa zarađenim, odnosno u skladu s rastom BDP-a. Međutim, to pravilo kod nas ne važi. Uostalom, ni rast budžetskih prihoda nije u skladu s rastom BDP-a. U periodu od 2014. do 2019. budžetski prihodi su nominalno porasli za 44,7 odsto, a BDP za 28,4 odsto. Dakle znatno više, zahvaljujući delom efikasnijoj naplati budžetskih prihoda, a prvenstveno rastu prihoda od PDV-a i akciza obračunatih na uvećani uvoz, zbog koga je spoljnotrgovinski robni deficit u 2019. godini iznosio 6,3 milijarde evra. To se nastavlja i u ovoj godini. A to znači da mi nismo iz budžetskog deficita stigli do suficita budžeta smanjenjem plata i penzija, već, prvenstveno, višim rastom budžetskih prihoda od rasta BDP-a kao njihove osnove.

Ali dobro, rast penzija od šest odsto neće dodatno urušiti bilanse, jer to povećanje je u masi upola manje od više od 600 miliona evra potrošenih na besmislenu isplatu 100 evra svim punoletnim građanima. Istovremeno s najavom povećanja penzija, ministar finansija najavljuje rebalans budžeta u septembru ili oktobru i tada ćemo, reče, „videti da li polako izlazimo iz krize”. Zaista, malo čudno razmišljanje. Rebalans je izvestan, samo je neizvesno u kojem smeru. Nažalost, to nije teško proceniti.

Bilansi države posle dejstva korone delovaće veoma ograničavajuće. Godinu ćemo zasigurno završiti s deficitom budžeta većim od 3,5 milijardi evra i javnim dugom od blizu 29 milijardi evra. Sa rastom javnog duga rastu i rashodi budžeta po osnovu kamata na javni dug. Normalno je očekivati, čak i pri nepromenjenoj ostaloj budžetskoj potrošnji, dalji značajan deficit budžeta i bez neohodnog rasta kapitalnih ulaganja.

Ni sa deficitom tekućeg računa platnog bilansa ne stojimo bolje. U poslednje tri godine je utrostručen, a rašće i dalje zbog stagnacije izvoza, rasta odliva deviza po osnovu dividendi iz dobiti firmi u stranom vlasništvu i kamata na ino kredite i smanjenja priliva doznaka iz inostranstva. Smanjiće se, izvesno je, i priliv deviza po osnovu stranih direktnih investicija, te otvoriti problem pokrića deficita tekućeg računa i novog zaduživanja po tom osnovu.

Zato bi se, bar u narednoj godini, trebalo uzdržati od povećanja plata u javnom sektoru i penzija i usredsrediti na izlazak iz krize. A izlaz je u novom razvojnom modelu sa jasnim razvojnim prioritetima, uređenom sistemu i većem osloncu na sopstvene resurse. Upravo suprotno sadašnjem stanju stvari. Mora se sistemski i merama tekuće politike podsticati štednja kao osnova za nove domaće investicije, a razvojne podsticaje, uključiv i subvencije, usmeriti na poboljšanje kvaliteta zapošljavanja i veću primenu znanja i inovacija, što je put za smanjenje odliva školovanog kadra. Treba urediti sistem plata u javnom sektoru, a politikom poreza i doprinosa omogućiti veće neto zarade u privatnom sektoru. To je, inače, posao „države koja misli”, kako skoro reče g. Nebojša Katić, kolumnista „Politike”.

Ekonomista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
ea189
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мали Ђокица
А што ја не би добио пензију која је еквивалент мог улагања ПИО доприноса од 40 година. Не интересује ме колика је инфлација (постоје коефицијенти). Не интересује ми колика је плата председника државе. Не интересује ме колики су трошкови живота. НЕ ТРАЖИМ НИШТА ВИШЕ ОД ОНОГ ШТО САМ УЛОЖИО.
Dragoslav Manja
Iako spadam u red penzionera sa "dobrom penzijom", smatram da rast penzija treba da bude u identicnom iznosu za sve penzionere. Nikako u procentu na postojecu penziju, jer se tako jaz visokih i niskih penzije povecava. Odlaskom u penziju niko vise nema bilo kakav doprinos kojim bi dobijao veci iznos uvecanja od drugih.
Саша Микић
Слажем се са вама, али мене више забрињава драстично повећање јаза између плата и пензија. Наиме када одете у пензију онда добијете пензију које је у односу на плату коју сте имали мања у одређеном проценту (нпр. 70%). Како време протиче та разлике се повећава, па тако ви имате пензију која је испод 50% од плате онога, који ради данас на вашем месту и наставља да пада.
Radovanka
Ne bi se vi dragi moji prijatelji ovde raspravljali o 300...1500 dinara da imate normalne penzije. Nego su muke zive kad su penzije 9....12....15.000 dinara,a treba od toga nekako preziveti. Kolike li ce penzije tek imati oni kojima se konstantno uplacuje minimalac ili minimalac sa ostatakom na ruke. A uvaljuje se prica o nekom privatnom penzionom fondu kao da ljudi ne znaju sta ce sa parama pa ajde da malo i tu uloze kako bi uvecali penzije. I neprekidno slusamo price o kolosalnom"povecanju".
vox ex populi
Pre sam imao 9.200 a sada mi ripila na 10.800. Hvala predsedniče . Sad sam konačno srećan
električar
"Зато би се, бар у наредној години, требало уздржати од повећања плата у јавном сектору и пензија" ... Овај економиста је проблематику изализирао са разних аспеката и закључио да пензије не треба повећавати идуће године ... У својој анализи није приметио да пензије ни до сада нису повећаване, већ смањиване. И са овом "швајцарском" формулом оне се и даље смањују, а "економиста" ништа не примећује. Хвала на анализи, али уместо ње боље да сте нам се и Ви захвалили као и "политичари". Знамо ми ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja