četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 21.09.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Arhetip maćehe

Ženu koja je posle smrti majke ušla u tu ulogu neprimerno je zvati ovim imenom, koje je opterećeno brojnim negativnim značenjima, pa je stiglo vreme da stručnjaci za jezik predlože novi termin
(Срђан Печеничић)

Jedna od glavnih funkcija bajki jeste da malu decu pripreme za spoljašnji svet – svet izvan porodičnog gnezda. Deca su u porodicama od rođenja okružena ljudima koji im nude ljubav i prihvatanje. Zbog toga malo dete stvara sliku o ljudima kao skupu osoba koje su uvek dobre prema njemu, koje ga vole i štite. Ovakva početna predstava o ljudima prema kojoj su svi ljudi dobri čini da mala deca pokazuju neku vrstu primarne naivnosti. U njihovom pogledu na svet postoji samo ideja dobrote i ljubavi. Bajke su prve priče u kojima dete saznaje da u spoljašnjem svetu postoji zlo kao suprotnost dobra.

Struktura bajki je takva da nakon uvoda u priču dolazi deo u kojem neka zla sila ili čovek ugrožava nekoga ko je dobar, ali nemoćan. Upravo ovaj zaplet kod deteta budi razne emocije, najčešće strah za sudbinu junaka bajke s kojim se dete po pravilu poistovećuje. Ovu napetost razrešava srećni kraj u kojem junak bajke uz pomoć „čarobnog pomoćnika” ili spasioca čini da dobrota, ljubav i pravda pobeđuju. Upravo zaplet u kojem se čini da će zla sila prevladati stvara napetost i uzbuđenje kod deteta, zbog čega ono traži da mu se ista bajka čita ili priča iznova i iznova.

Zastrašujuća ideja zla

Ovakva struktura bajke prvo u detetovu psihu uvodi zastrašujuću ideju zla, a zatim mu pomaže da prevlada taj strah i doživi katarzu kroz konačnu pobedu dobra nad zlim.

Jedan od često zastupljenih zlih likova u bajkama je lik maćehe, to jest tatine druge žene koju je tata doveo u kuću nakon smrti detetove majke. Lik maćehe obeležava snažno neprijateljstvo prema detetu. Ona ili zlostavlja dete ili nagovara nekoga da ga odvede u šumu i ostavi ili ponižava dete dajući prednost vlastitoj deci. Umesto da prihvati dete, ona ga mrzi samo zbog toga što postoji. U tom smislu maćeha se postavlja kao potpuna suprotnost majci: dok jedna mrzi dete, druga ga je volela. Zato je priča o zloj maćehi zapravo priča o dobroj majci.

Poruka priče o maćehi je da dete shvati koliko je majka važna, da treba da je voli i poštuje, da je ne sekira i bude poslušno, jer u suprotnom može da prođe kao junak iz bajke.

Motiv smrti majke kao događaj koji prethodi pojavi maćehe budi kod malog deteta snažan strah od odvajanja od majke. Mala deca, do treće ili četvrte godine, u snažnoj su emotivnoj povezanosti s majkom – u emotivnoj simbiozi – što znači da majka i dete do tog doba funkcionišu kao da su jedna ličnost. Detetova potreba je da zna da je majka stalno prisutna, da ga neće ostaviti, da će se uvek vratiti, da će ga uvek voleti i štititi. Ideja da majka može umreti kod deteta stvara nesigurnost da će majka uvek biti prisutna, što čini da se dete još čvršće emotivno vezuje za majku. Prema tome, zastrašivanje maćehom je zapravo glorifikacija i veličanje majke.

Bajke su priče koje do nas dopiru iz davnina. Od tada pa do ne tako davno, razvodi braka praktično nisu postojali. Tada je dete moglo ostati bez majke njenom smrću. Danas su se stvari značajno promenile. Iako se u slučaju razvoda deca po pravilu dodeljuju majkama kao starateljima, postoje i slučajevi kada majka ostavlja muža i decu da bi sreću potražila s nekim drugim muškarcem.

Novi termin i za očuha

Šta je detetu iz razvedenog braka, koje živi s majkom, tatina nova žena? Sve dok je detetova majka živa, ono ne može imati maćehu. Ako iz nekog razloga detetu umre majka, a prihvati ga i pruži mu ljubav „tatina nova žena”, da li je primereno tu ženu koja je ušla u ulogu majke zvati maćehom, kada je taj izraz opterećen brojnim negativnim značenjima, odjecima iz bajki koje je dete slušalo dok je bilo malo? Čini se da je u ovom slučaju etiketa „maćeha” nezgrapna i nepravedna.

Nova vremena su donela brojne promene u odnosima koje još uvek nisu prepoznate u ravni jezika i postale opšteprihvaćene. Zato je na stručnjacima za reči i jezik da daju neke predloge koji bi zamenili reč „maćeha” i analogno tome reč „očuh”. Problem s označavanjem odnosa će tek nastati kada kod nas bude više „kompozitnih porodica” u kojima se može čuti: Reci tvom detetu iz prvog braka i mojoj kćerci iz drugog braka da ne začikuju naše zajedničko dete.

Komentari8
714a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gavran
Pa imamo naziv "pomajka". To je po meni adekvatno i prihvatljivo.
Jedna učiteljica
Kad sam bila mala za očevu drugu ženu postojao je izraz “šarena mama”. Nemam pojma kakvo mu je poreklo, ali me asocira na to da bije ni bela ni crna, već “šarena”.
Lena
Iz prve ruke: ako su ljudi emotivno stabilni i jasni u ciljevima i prioritetima, ne moze da postoji zla maćeha i loš očuh. Najispravnije je reći: očeva druga žena i majčin drugi muž. Kako bi se izbegla loša implikacija reči 'maćeha' i 'očuh' . A za sve su krive bajke koje postavljaju stereotipove koji su pripadali drugim vremenim u kojima su vladale druge društvene norme.
Саша Микић
''Зови ме и лонац, само ме немој разбити!'' - каже стара изрека. Нити је свака помајка добра, нити свака маћеха зла, а на крају ни свака мајка, није мајка. Бајке служе да се деца припреме за живот тиме што се причом, прихватљивом за одређени узраст, причају одређене ситуације и односи из стварног живота. Наравно да онај, који прича бајку, на крају деци објасни да је то само прича. У стварности све је много другачије, а деца су, нарочито мала, ионако већи психолози од оних школованих.
Nina
Nisam videla macehu iz bajke dok se nisam doselila u komsiluk. Odsustvo ljubavi I paznje u svakom smislu. Tuga

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja