četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.09.2020. u 21:00 Branka Vasiljević

Njegovo veličanstvo – sat

Izložbom „Vreme i nasleđe – satovi na zdanjima beogradske arhitekture” obeleženo 60 godina postojanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
(Фото: Завод за заштиту споменика културе града)

U čast najranijeg uređaja za odbrojavanje vremena otvorena je jedinstvena izložba „Vreme i nasleđe – satovi na zdanjima beogradske arhitekture”. Postavka je upriličena u zgradi Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada, na Beogradskoj tvrđavi. Ovom izložbom, koju je otvorio Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, obeleženo je 60 godina postojanja Zavoda.

– Od ukupno 435 spomenika kulture koji se nalaze u nadležnosti Zavoda, postoji izvestan broj onih u okviru čijeg fasadnog platna se nalazi simbol i instrument računanja vremena – sat. Cilj ove postavke je da prikazom odabranog dokumentarnog materijala usmerimo pažnju na objekte pored kojih svakodnevno prolazimo i koje koristimo da bismo ukazali na načine vrednovanja i čuvanja kulturnog nasleđa – rekla je Olivera Vučković, direktorka Zavoda.

Na postavci su prikazane fotografije 28 objekata koji su spomenici kulture i u okviru svoje fasade imaju sat. Izložba prikazuje hronološki razvoj sata na našim prostorima i ovim objektima – od najstarijeg sunčanog sata kod nas koji se nalazi u manastiru Studenica, preko sunčanih satova u Beogradu, do onih smeštenih na javnim zdanjima.

– Izložba je podeljena na nekoliko segmenata. U jednom delu postavke mogu se videti fotografije crkvenih objekata koji na svojim tornjevima imaju satove kao što su Saborna crkva, Crkva Svete Trojice, Nikolajevska crkva, Crkva Svetog Nikole u Dobanovcima, Svete Paraskeve u Boljevcima, a tu je i fotografija Crkve Svetog Antuna Padovanskog na kojoj se nekada nalazio sat.

– Upravo na tim crkvenim tornjevima vidi se razvoj simbolike upotrebe sata – on je s jedne strane pozivao ljude na molitvu, a s druge informisao koliko ima časova – objašnjava Ljubica Radovanović, istoričar umetnosti u Zavodu. Ona je zajedno sa Slađanom Milojević, dokumentaristom u Zavodu, priredila ovu jedinstvenu izložbu.

Poseban deo postavke odnosi se na objekte javnog karaktera koji su autorska ostvarenja i predstavnici stila na našem području. To su Palata Glavne pošte, Zemunska pošta, Ministarstvo saobraćaja u Nemanjinoj ulici, zgrada Beogradske zadruge, Narodni muzej i nekadašnja Glavna železnička stanica. I u „nedrima” ovih zdanja sekunde i minute otkucava sat.

Jedan kutak prostora u velikoj sali Zavoda posvećen je i Livnici „Pantelić” koja je u 19. veku na našem području bila pionir u proizvodnji satnih mehanizama, satova i toranjskih zvona.

– U okviru objekta Livnice „Pantelić” postojao je sat, ali su oni proizveli satove za još dva objekta koja se mogu videti na izložbi. To su Sahat kula i Arhiv Jugoslavije. Jedinstvena je prilika da se upravo ovde na izložbi vide kazaljke koje su bile deo satnog mehanizma na Sahat kuli. One su sada deo fonda Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda – rekla je Radovanovićeva.

Sunčani sat postoji i u okviru kompleksa Astronomske opservatorije, gde je diskretno uklopljen u stazu u samom centru kompleksa, ali i u objektima javne namene kao što su Parobrod, Klasna lutrija i Ratnički dom. Časovnici su se nekada nalazili i na bolnicama kao što su Prva varoška bolnica i Vojna bolnica na Vračaru.

Kazaljka i njena senka

Najpoznatiji sunčani sat u prestonici nalazi se u Zemunu. Smešten je na kući na uglu Glavne i Dubrovačke ulice. Zdanje je izgrađeno 1823. godine, ali je sat postavljen pet godina kasnije.

Ovaj sat značajan je u istoriji srpske astronomije po formi, konstruktivnom rešenju i rasporedu cifara. Sastoji se od brojeva 8, 9, 10, 11 i 12 koje su na levoj strani, a na desnoj su 1, 2 i 3. Vreme pokazuje jedna kazaljka i njena senka.

Komеntari2
73ec8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gnomon
Prvi suncevi satovi postojali su u Kini i Mesopotaniji jos u 13 veku pre nove ere!
Црни
Какви Кинези и какви бакрачи. Рачунање времена, часовници, календари... Све то има код нас у нашој Србији. Лепенска и Винчанска култура 9000 година уназад. Треба изучавати наше!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja