utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 17.09.2020. u 21:00 Živojin Rakočević

Zidovi straha

Dok su odvaljivali krstolike gvozdene rešetke na prozoru s južne strane, provalnici su stajali na kosturnici srpskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu
Отац Алек­сан­дар На­шпа­лић др­жи у ру­ци „из­гу­жва­не” кр­сто­ве (Фо­то Ж. Ракочевић)

Babin Most – Provalnici su preskočili malu ogradu pored oltara u Crkvi pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu kod Obilića. Stajali su na kosturnici srpskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, dok su odvaljivali krstolike gvozdene rešetke na prozoru s južne strane. Odatle se pruža jedan od najlepših pogleda na Kosovo Polje.

Sveštenik Aleksandar Našpalić drži u ruci izgužvane krstove i lagano čita natpis: „Ovde, kod oltara Hrama pokrova Svete Bogorodice, gde su po Kosovskom boju sahranjeni veliki i mali, znani i neznani, ratnici vidovdanski, počivaju i kosti srpskih neznanih junaka poginulih od neprijatelja 1915. godine za veliko i sveto delo oslobođenja i ujedinjenja. Sinovi srpskih stradalnika, imajte na umu da na kostima vaših predaka počivaju temelji naše velike Jugoslavije.” U potpisu stoji: „Vojska i narod 1940.”

„Nije mi jasno čime su ovo gvožđe počupali”, nastavlja otac Aleksandar svoju priču. „Juče sam bio na ročištu za suđenje maloletniku koji je optužen za pljačku ove crkve pre dve godine. A, evo, opet pljačka. Proverio sam video-nadzor, to radim svakog jutra. Navika zbog pljački. Vidim – kamere pomerene, obiđem okolo, uđem – crkva ispreturana...”

Govori bez gorčine, kao da je to potpuno normalna situacija. On pripada sveštenicima koji su u najtežem trenutku, nakon bombardovanja i izgona srpskog stanovništva 1999. godine, ostali u gradovima.

Sudbina Prizrena i udes njegovih posleratnih stanovnika oslikani su i kroz njega. Danas živi sa svojom suprugom i služi, u crkvi i kući na osami iznad srpsko-albanskog sela Babin Most.

Brižljivo pregleda oltar, koji je, zapravo, ostatak stare crkve, tamnog živopisa što ga je prema predanju podigla kneginja Milica Hrebeljanović, supruga kneza Lazara. Tu su ispale krune za venčanje, jedna je polomljena. Na ovaj stari deo, osamdesetih godina 20. veka, dograđena je velika crkva od tesanog kamena, slična onoj u obližnjoj Samodreži. Na zidovima ikone svetaca čiji realizam pomalo podseća na ambijent i lica ovog kraja. Na podu razbacano cveće, pored pevnice ikone, ukradeno je oko 10.000 dinara, nešto novca stoji u korpici – nisu ga odneli.

„Ne plašim se ja, nego se neki strah javi. Neka strepnja”, govori popadija Nadica, dok sprema zimnicu od koje može da se nahrani pola sela.

Strah – ključna reč Babinog Mosta, kao i svakog drugog geta, zaokružuje i oblikuje svakodnevicu
i uvlači se u život na različite načine (Foto Živojin Rakočević)

Vekovima su vredni seljaci ovog mesta s plodnom zemljom pomagali druge, ostalo je zabeleženo da su između 1779. i 1789. slali darove i pomagali manastir Devič u Drenici. Danas, dva i po veka kasnije, njima je potrebna svaka vrsta pomoći. Srpske sredine na Kosovu i Metohiji razvijale su se dvadeset godina na različite načine, uslovljene spoljnim pritiscima i unutrašnjim sposobnostima da se preživi. Trpljenje je osnova života u svakom getu. Formiranje opština sa srpskom većinom po kosovskom sistemu zaobišlo je Babin Most, Prilužje, Plemetinu, Grace, Crkvenu Vodicu, Miloševo, Gornju i Donju Brnjicu, Gazimestan... Slične seoske zajednice u Kosovskom Pomoravlju dobile su opštinu i, kakav-takav, minimalan stepen odlučivanja unutar geta. Stanovnici ovog dela Kosova i Metohije ostali su i bez te mogućnosti. Većina stanovnika radila je u Termoelektrani „Obilić” i na kopovima uglja, obrađivali su plodnu zemlju i posle sukoba ostali, u najvećoj meri, bez svega što su imali.

„Veća šteta za nas meštane i za sve pravoslavne hrišćane je taj nematerijalni deo, taj strah. Ako neko provaljuje u crkvu, niko se neće osećati bezbedno u svom domu. Previše je slučajnosti u ovom selu u poslednje dve godine da bi neko pomislio da je to slučajna pljačka. Za 18 meseci, pod video-nadzorom, ovo je treća pljačka. Ako to povežemo i s napadom na našu decu pre tri nedelje, dobijamo zaokruženu sliku”, izjavio je za RTV KiM predsednik Mesnog odbora Babinog Mosta Goran Dančetović.

Strah je ključna reč Babinog Mosta, kao i svakog drugog geta, on zaokružuje i oblikuje svakodnevicu i uvlači se u život na različite načine. On je i odredio da umesto obližnjih gradova Obilića, Prištine ili Vučitrna severni deo Kosovske Mitrovice postane njihov grad, iako je predaleko za većinu, naročito hitnih potreba.

Kosovske institucije su u najvećoj meri čuvari i proizvođači straha. Norveški Kfor je zbog rafala iz automatskog oružja i napada na srpske kuće pored magistralnog puta postavio visoki montažni zid. Kad je proširen magistralni put Priština – Kosovska Mitrovica, zid je sklonjen, a mnoge kuće i imanja prodati su Albancima. Briga za bezbednost je prešla je na Kosovsku policiju, kojoj se premalo veruje, a ne pruža ni minimum zaštite. Prekjuče su iz dvorišta crkve izbacivali sve novinarske ekipe. Grubo i brutalno. Ekipa RTV KiM čekala je pet sati da uđu i naprave snimke, ali im nije dozvoljeno da snimaju.

Dozidana je još jedna cigla u zidu straha, dozidana je u živote velikih i malih, znanih i neznanih stanovnika Kosova i Metohije.

Kosovska policija zabranila novinarima da izveštavaju

Udruženje novinara Srbije (UNS) i UNS na Kosovu zahtevaju od svih institucija na Kosovu da pokrenu istragu i kazne nezakonito i diskriminatorno ponašanje Kosovske policije, koja je novinarskim ekipama zabranila da izveštavaju o skrnavljenju crkve u Babinom Mostu kod Obilića.

Policajci koji su bili u dvorištu crkve izbacivali su novinarske ekipe uz obrazloženje da je snimanje zabranjeno. Prvo su izbačene ekipe Glasa Amerike i RTV KiM, a onda i članovi drugih redakcija i dopisnici.

UNS i UNS na Kosovu ističu da jučerašnja zabrana rada novinarskim ekipama predstavlja pravi primer gušenja slobode medija. Novinska udruženja pozivaju OEBS, Euleks, Policijski inspektorat Kosova i Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova da pokrenu istragu zbog nezakonitog i diskriminatornog ponašanja Kosovske policije i obaveste javnost o rezultatima istrage.

Komentari4
2afc2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Uzelac
Zašto se o OVOM ne razgovara u Briselu i Vašingtonu? Dok ova tema dođe na dnevni red nestaće ljudi, potom crkve, a time i Srbija na KiM.
Lina
Eto kako izgleda kada se previse demokratija da manjini i jos drugoj veri pa onda to predje u anarhiju. Po principu kakav smo osetili na sopsttvenoj kozi, a da ne bismo bili vecito prognan, zgazeni, ponizavani i opet na kraju "losi", mozda treba razmisliti da se problem dole sa agresivnim manjinama koje ne priznaju hriscanstvo resi otvaranjem puta do Albanije koji bi se zvao Oluja da mogu da odu oni koji od crkava prave dzamije. Mislim da je jasno da je ovo verski sukob. Mislite o azilantima
Леон Давидович
Ето шта је Запад донео Србима на Косовуи Метохији. Разрушио им отаџбину и преостаке Србе стрпао у гето .
Aleksandra
Oni i ne znaju za svetinje niti za postenje, zato to i rade. Puni mrznje i alavosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja