Tek što su se predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca dogovorili da će minimalac u narednoj godini biti veći za 6,6 odsto i umesto 30.022 dinara iznositi 32.126, što nije u visini potrošačke korpe, pojedine penzionerske organizacije pitaju kada će penzioneri koji primaju prosečnu penziju do 27.775 dinara dostići takvu kupovnu moć i kada će i oni moći da napune minimalnu potrošačku korpu od oko 38.000 dinara, koliko je iznosila u junu ove godine.

– Rečeno nam je da će penzije u 2021. godini biti usklađene po švajcarskoj formuli za 5,9 odsto. Ali, niko ne pominje kada će se u zakon uvesti i zaštitni mehanizam da penzije, kada padnu ispod 50 odsto prosečne plate, treba vanredno da se usklade. Da li je to zaboravljeno – pita Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije.

Bilo bi dobro, dodaje, kada bi i penzioneri imali prosečnu penziju u visini minimalca i podsećaju da najniža penzija u Srbiji iznosi 15.113 dinara i prima je 118.000 penzionera. Istovremeno 122.590 paora mesečno prima 11.881 dinar. Od 1.696.630 penzionera na spisku PIO fonda, ukupno 999.819 korisnika svih kategorija prima penziju do prosečnog iznosa od 27.775 dinara. Gotovo čitav milion.

– Međutim, na spisku PIO fonda je istovremeno i 200.000 korisnika koji moraju da žive s primanjima nižim od najnižeg zakonskog iznosa. To znači da oni primaju manje od 15.000 dinara. Oko 100.000 najstarijih, prema statistici, dobija ispod 10.000 dinara – ističe on.

Ostalo je, dodaje, bez odgovora i pitanje šta će biti s penzijama koje su četiri godine isplaćivane umanjene od dva do 25 odsto. Zbog svega toga ovo udruženje smatra da bi zajednički cilj i vlade i najstarijih trebalo da bude – prosečna penzija jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi.

Prema zakonu i objavljenim statističkim podacima o kretanju potrošačkih cena i prosečne mesečne zarade u periodu jul 2019 – jun 2020. godine, u odnosu na jul–jun 2018. i 2019. godine, usklađivanje treba da iznosi 5,9 odsto, i to 50 procenata od 1,4 odsto rasta cena i 50 procenata od 10,4 odsto rasta zarada, pa nije jasno odakle prvobitne najave da će biti oko četiri procenta.

– Zakonom takođe nije predviđeno da prosečna penzije ne sme da padne ispod 50 odsto od prosečne zarade. Istovremeno, niko ne pominje obavezu vraćanja neisplaćenih delova penzije i nadoknadu neizvršenih usklađivanja penzija u periodu finansijske stabilizacije, očekujući da će penzioneri to zaboraviti – kaže Jovan Tamburić.