sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.09.2020. u 11:00 Vesna Proković

Manji broj umetnika na smotri „Mermer i zvuci”

Održani samo simpozijumi „Beli venčac” i „Svet keramike”
Учесници смотре „Мермер и звуци” (Фото: В. Проковић

Aranđelovac – U prirodnom okruženju, ušuškani u zelenilo Parka Bukovičke Banje, ove godine zbog epidemioloških uslova u ateljeu smotre „Mermer i zvuci”  stvarao je značajno manji broj umetnika nego inače. Dva najpoznatija simpozijuma – „Svet keramike” (1973) i „Beli venčac” (1966) koji su decenijama deo Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, okupila su tri keramičara – Velimira Vukićevića, Marka Lojtolda i Jovana Matića, kao i jednog vajara Miliju Čpajka.

Selektor 47. Simpozijuma „Svet keramike” i prvi doktor keramike u Srbiji Ljubica Josić Knežević otkrila nam je da je imala zaista težak zadatak da okupi umetnike usred epidemije jer su neki i odustali, ali je na kraju sve ispalo sjajno, spajajući doajene keramičke međunarodne scene sa mladim umetnicima, što je rezultiralo razmenom energije i iskustva.

Čuveni keramičar i stari gost, ali i nekadašnji selektor Smotre umetnosti, prof. Velimir Vukićević (1950) koji već četrdeset godina stvara u ovoj oblasti, izrazio je veliko zadovoljstvo što može da oživotvori svoj novi ciklus u idealnim uslovima za rad. Otkrio je da su retke mogućnosti da umetnik bude posvećen stvaranju i da je ove godine akcenat stavio na belu boju i na oblake.

Jovan Matić (1966), master odseka keramike na Fakultetu primenjenih umetnosti sticajem aktuelnih okolnosti je ostao u zemlji pa je bio u mogućnosti da učestvuje u Aranđelovcu. Inače bi, zbog diplomskih studija već uveliko bio na Institutu za dizajn u Tađimiju u Japanu. Prema rečima selektora, a ujedno i mentora, njegovi radovi su socijalno angažovani i društveno promišljeni.

– Osećam se povlašćeno što sam stvarao sa ovakvim imenima od kojih sam mnogo toga i naučio. Svojom umetnošću želim da kažem da alternativa postoji i da neke stvari mogu da se izbegnu, kao što je, na primer, uništavanje prirodnih resursa. Inspiraciju sam imao samim boravkom ovde u parku, – rekao je Matić koji u svom radu postavlja pitanje upotrebe i zloupotrebe životinja i prirode.

(Foto Slavica Stuparušić)

Mark Lojtold (1962), profesor, nekada na Prinstonu, danas u Njujorku i Šangaju, drugi put je u Srbiji i prvi put u gradu pod Bukuljom. Izrazio je veliko zadovoljstvo i čast što mu je odobreno da stvori delo u kombinaciji mermera i porcelana, jer već 30 godina žudi da radi s kamenom, ali do sada mu to nije pošlo za rukom. Iako je pozvan kao keramičar, njegov boravak izneće jedinstvenu i unikatnu skulpturu u mermeru koja će biti prvi put isklesana sa primesama porcelana.

U ovom poslu mnogo mu je pomogao klesar Ivan Đorđević (1978) koji je umeće stekao uz velike vajare, objasnio je Mark, ističući njihovu složnost u razmeni ideja. Lojtold je skromno predložio da se više prostora posveti mladim umetnicima nego njemu i Vukićeviću koji imaju značajne biografije i koji su ujedno i članovi Međunarodne akademije keramike.

Jedini učesnik Simpozijuma „Beli venčac”, Milija Čpajak (1999), sa vajarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti otkrio nam je da je bio inspirisan samim lokalitetom.

– Venčački mermer je dobar za rad i imam ideju da napravim prsten u koji će biti posađena bukva koja je ovde najzastupljenija vrsta drveta. Vremenom se ne zna šta će se desiti sa prstenom, da li će pući ili srasti sa stablom – objasnio je mladi vajar.

Radovi sa ovogodišnjih simpozijuma biće izloženi sledeće godine. Za održavanje ovih manifestacija sredstva u iznosu od 10 miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Komеntari0
3debf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja