Aranđelovac – U prirodnom okruženju, ušuškani u zelenilo Parka Bukovičke Banje, ove godine zbog epidemioloških uslova u ateljeu smotre „Mermer i zvuci”  stvarao je značajno manji broj umetnika nego inače. Dva najpoznatija simpozijuma – „Svet keramike” (1973) i „Beli venčac” (1966) koji su decenijama deo Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, okupila su tri keramičara – Velimira Vukićevića, Marka Lojtolda i Jovana Matića, kao i jednog vajara Miliju Čpajka.

Selektor 47. Simpozijuma „Svet keramike” i prvi doktor keramike u Srbiji Ljubica Josić Knežević otkrila nam je da je imala zaista težak zadatak da okupi umetnike usred epidemije jer su neki i odustali, ali je na kraju sve ispalo sjajno, spajajući doajene keramičke međunarodne scene sa mladim umetnicima, što je rezultiralo razmenom energije i iskustva.

Čuveni keramičar i stari gost, ali i nekadašnji selektor Smotre umetnosti, prof. Velimir Vukićević (1950) koji već četrdeset godina stvara u ovoj oblasti, izrazio je veliko zadovoljstvo što može da oživotvori svoj novi ciklus u idealnim uslovima za rad. Otkrio je da su retke mogućnosti da umetnik bude posvećen stvaranju i da je ove godine akcenat stavio na belu boju i na oblake.

Jovan Matić (1966), master odseka keramike na Fakultetu primenjenih umetnosti sticajem aktuelnih okolnosti je ostao u zemlji pa je bio u mogućnosti da učestvuje u Aranđelovcu. Inače bi, zbog diplomskih studija već uveliko bio na Institutu za dizajn u Tađimiju u Japanu. Prema rečima selektora, a ujedno i mentora, njegovi radovi su socijalno angažovani i društveno promišljeni.

– Osećam se povlašćeno što sam stvarao sa ovakvim imenima od kojih sam mnogo toga i naučio. Svojom umetnošću želim da kažem da alternativa postoji i da neke stvari mogu da se izbegnu, kao što je, na primer, uništavanje prirodnih resursa. Inspiraciju sam imao samim boravkom ovde u parku, – rekao je Matić koji u svom radu postavlja pitanje upotrebe i zloupotrebe životinja i prirode.

Mark Lojtold (1962), profesor, nekada na Prinstonu, danas u Njujorku i Šangaju, drugi put je u Srbiji i prvi put u gradu pod Bukuljom. Izrazio je veliko zadovoljstvo i čast što mu je odobreno da stvori delo u kombinaciji mermera i porcelana, jer već 30 godina žudi da radi s kamenom, ali do sada mu to nije pošlo za rukom. Iako je pozvan kao keramičar, njegov boravak izneće jedinstvenu i unikatnu skulpturu u mermeru koja će biti prvi put isklesana sa primesama porcelana.

U ovom poslu mnogo mu je pomogao klesar Ivan Đorđević (1978) koji je umeće stekao uz velike vajare, objasnio je Mark, ističući njihovu složnost u razmeni ideja. Lojtold je skromno predložio da se više prostora posveti mladim umetnicima nego njemu i Vukićeviću koji imaju značajne biografije i koji su ujedno i članovi Međunarodne akademije keramike.

Jedini učesnik Simpozijuma „Beli venčac”, Milija Čpajak (1999), sa vajarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti otkrio nam je da je bio inspirisan samim lokalitetom.

– Venčački mermer je dobar za rad i imam ideju da napravim prsten u koji će biti posađena bukva koja je ovde najzastupljenija vrsta drveta. Vremenom se ne zna šta će se desiti sa prstenom, da li će pući ili srasti sa stablom – objasnio je mladi vajar.

Radovi sa ovogodišnjih simpozijuma biće izloženi sledeće godine. Za održavanje ovih manifestacija sredstva u iznosu od 10 miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja.