petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 20.09.2020. u 22:00 Milica Dimitrijević
RAZGOVOR NEDELjE: MIRJANA KARANOVIĆ, glumica

S Aleksandrom Lifkom bih se sigurno družila

Ako ni tada, kada dobijemo vladu, ne sednu ljudi iz Ministarstva kulture i Ministarstva finansija i ne naprave jasan sled koraka kako da se naša kultura sačuva bez burazerskih i ortačkih veza, opet ćemo se, nažalost, vratiti na to ko je snalažljiv i ko koga poznaje
(Фото Небојша Бабић)

Srele smo se u jednoj beogradskoj bašti neposredno pred probu koju je imala u Bitefu. Raspoložena i otvorena, bez grča koji često prati susrete u ovo pandemijsko vreme, Mirjana Karanović, dobitnica ovogodišnje nagrade „Aleksandar Lifka”, koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima, govorila je za naš list o tom priznanju, ali i o svemu što nas prati mesecima unazad, o takozvanoj novoj normalnosti, u kojoj egzistira baveći se profesijom koja podrazumeva i kontakt i javnost.

Pored podsetnika da je u jugoslovenskoj, srpskoj i regionalnoj kinematografiji aktivna od debija 1980, nakon čega je tokom prethodne četiri decenije ostvarila niz antologijskih uloga i osvojila veliki broj priznanja za svoj rad (prošlogodišnja je laureatkinja nagrade „Dobričin prsten” za životno delo), u obrazloženju nagrade koja joj je uručena pre nekoliko dana piše i to da je „izdvaja njena neiscrpna raznovrsnost glumačke igre, raskošno izražajno bogatstvo i smelost kreativnog istraživanja i da su odigrane Mirine uloge velika kolona suprotnosti različitih žena, od prve, nepismene seljanke Petrije u ’Petrijinom vencu’, do prošlogodišnje Mire Kušević u ’Dnevniku Diane Budisavljević’”. Kako je naglašeno, „ona pred filmskom kamerom stoji slobodno, bez lažne maske i s ogromnom ljubavlju, pa na ubedljiv i emotivan način tumači likove žena koje su ljudska mržnja i ravnodušnost teško oštetile, pokazujući da u svakoj od njih i u njoj samoj uvek ima snage za novu borbu”.

Na sve to jedna od naših najpoznatijih glumica uzvraća:

„Taj čovek, Aleksandar Lifka, posebna je osoba i čast mi je da sam dobila nagradu koja nosi njegovo ime. Kao što često ne znamo ljude čije imena nose neke ulice, tako je ova nagrada postala popularna, ali je pitanje koliko se zna o njemu, a on je jedan fenomenalan tip. Neko s kim bih se sigurno družila, neko s kim delim osećanje slobode da živim gde hoću, da budem gde želim, da me ne dele nikakve granice, nikakve pripadnosti nekoj naciji, da pokrećem nove stvari, da budem pionir, da pokušavam da se borim... Takve osobe su za divljenje i, nažalost, u našoj zemlji mi im ukazujemo počasti tek kad odu. Tek tad su bezrezervni heroji.”

Svojevremeno ste rekli da su nagrade uvek nosilac dobre energije...

Gluma je posao koji traži potvrđivanje, posebno jer ima faza u životu kada vas niko ne zove da igrate. I priroda je ljudska da živi sa sumnjama, dilemama, da balansira između uspeha i poraza. I baš su zato sve nagrade koje sam do sada dobila imale istu ulogu – da me ohrabre, da me utvrde, pridignu, kao neki podizač samopouzdanja, energije. Drugo, to nisu komplimenti koje dobijate od rodbine, prijatelja kada posle premijere dođu i kažu vam da je bilo super, jer se to i očekuje. Ovo je nešto drugo. Naravno, uvek postoji ta jedna posebna, a to je ona prva koju dobijete u životu. Nju sam dobila sa 14 godina, još kao amater u Dadovu. Pa je onda došla ona za Petriju, bila sam student i to je za mene bio veliki znak da bih mogla više od onoga što sam do tada mislila da mogu. Jer, teško su me bili primili na glumu i govorila sam sebi: dobro nema veze, igraću u nekom pozorištu u provinciji, negde će se naći mesto za mene. Nisam ni pomišljala da bih mogla da budem filmska glumica, to je za mene bila misaona imenica. Ali, eto, imala sam sreće.

Na čemu trenutno radite u Bitefu, spremate nešto novo?

Ne, ne spremam, to je sve obnavljanje, šest meseci nismo igrali i to je sada jedna potpuno nova situacija. Kada je uvedeno vanredno stanje, radili smo na „Čitaču” Borisa Liješevića u Beogradskom dramskom i onda je sve stalo. Čim je bilo moguće, nastavili smo, to su bile moje prve probe posle izolacije, prvi susreti s kolegama i početkom juna smo završili predstavu, postavili je. Kostimi, scena, muzika, sve je završeno. Odigrali smo je pred petoro ljudi, pred upravnikom i upravom pozorišta i to je za nas bila neka vrsta premijere, a prava premijera zakazana je za 24. oktobar. Trenutno obnavljamo „M. I. R. U”, igraćemo je u Smederevu na festivalu 23. septembra. I nije baš jednostavno, jedna glumica čeka bebu, uskače druga glumica, to je za nju šok, kao i za sve nas, uz sve ostalo...

Svi znaju kako gledaoci moraju da se vladaju u pozorištima kako bi se sprečilo širenje virusa korona, ali kako izgleda sve to iza scene u ovoj novoj situaciji, ima li tu nekih pravila, ima li mentalne blokade, straha?

Straha nema. Ja ga nemam uopšte, nisam ga ni imala. Nisam osetila ni da su kolege stegnute. A posebna pravila ne možete da implementirate kada probate ili igrate predstavu ako ona kao takva ima drugačije zahteve. Jedini način da se svi osećamo dobro jeste da se testiramo, i to i činimo. U Beogradskom dramskom smo se već testirali, sad ćemo to uraditi i u Jugoslovenskom dramskom... Postoji i dogovor da ljudi koji rade na projektu vode računa, da ne izlaze na neka veća okupljanja, idemo i na međusobno poverenje. Svi pokušavamo da živimo što sigurnije možemo, ali ne postoji stopostotna garancija ni za šta, a stvarno mislim da život mora da se nastavi. Možemo da poštujemo protokole i to treba činiti svakako, ali ne može nikada sve da se spreči.

Hoće li predstava u Smederevu biti prvi vaš izlazak pred publiku u ovim okolnostima? U jednom intervjuu ste rekli da gotovo uvek imate tremu pred stupanje na pozornicu.

Neće. Igramo na otvorenom, nas pet u predstavi smo u pokretu, u pevanju, ali nema grljenja, nema bliskog kontakta. Videćemo kako će biti. Dosta dobro znam predstavu i mislim da će to biti ona uobičajena trema, sat vremena pred izlazak pred publiku. To je ona trema koja je dodatni adrenalin, kao pokretač.

Umetnost je uvek pronalazila put da preživi, s njom i pozorište, ali se čini da je ovaj pandemijski period poseban izazov za tu vrstu umetnosti koja traži lični kontakt?

Prvi put sam 2001. u Sarajevu igrala predstavu na jednoj jako maloj sceni u Kamernom teatru za pedesetak ljudi. I to je bilo jedno divno iskustvo – da je atmosfera intimna, da je publika uključena u sve što se dešava s mojim likom, da mogu da prate svaku i najmanju senku i promenu na mom licu, da mogu da vide moje oči. Tada sam se zaljubila u tu situaciju i pomislila sam da bi bilo lepo kada bih do kraja života mogla da igram za stotinak ljudi. Poseban je osećaj, nekako ekskluzivan i za glumce i za posmatrače. Pošto sada neće biti mogućnosti da bude mnogo publike i, ako govorimo o nekim dobrim stvarima koje iz ovoga svega mogu da proizađu, mislim da će to biti intenziviranje veze između ljudi u publici i nas na sceni. Bićemo emotivno povezaniji. Biće privilegija sedeti u gledalištu, a ranije ste mogli da dođete u stilu: nema veze, sešću sa strane, naći ću negde mesto da se uvalim. Neće biti neobavezno, biće ozbiljnije i mislim da ćemo svi imati osećaj da prisustvujemo nečemu što je posebno. Volela bih kada bi se za neke predstave, recimo, organizovali i razgovori s publikom posle izvođenja sada kada neće biti puno ljudi prisutno. Ne znam da li je to nekom palo na pamet. Često vidim u gledalištu i one koji ne aplaudiraju i uvek se pitam zašto. Volela bih to da znam, da mi kažu šta se desilo...

Svi su u brizi za opstanak, umetnici takođe. Sticajem pandemijskih okolnosti budžet za kulturu, koji je inače mali, ove godine je dodatno smanjen, konkursi su održani na republičkom nivou u finansijski smanjenom obimu, na gradskom nisu ni održani. U mnogim zemljama vlade su izašle s posebnim finansijskim programima podrške sektoru kulture, ali se kod nas to nije desilo. Mislite li da bi moralo da dođe do neke ozbiljnije novčane injekcije?

Niko ne želi da propadne i ljudi će se lavovski boriti da se održe, da prežive, da se izvuku. Ali ovo što me pitate nije pitanje neke milostinje. Kao ono kad idete ulicom i vidite ljude koji prose pa se pitate da li imate sitno pa ako nemate, samo prođete, ili imate, ali ste zbog nečeg već nervozni pa opet prođete, ili date po nekoliko puta u toku jednog dana. To ne sme da bude to, a često se to tako čita, u stilu dajte da im udelimo nešto. To nije pitanje injekcija, to je sistemsko pitanje. Mora da se sedne i da se napravi strateški plan. Ali opet, mi sada ne znamo ni ko će biti ministar kulture. I kada saznamo, proći će vreme dok se taj ministar ne uspostavi, dok se birokratija ne uspostavi, dok neko ne napravi plan, a stvari su hitne... Ako ni tada, kada dobijemo vladu, ne sednu ljudi iz Ministarstva kulture i Ministarstva finansija i ne naprave jasan sled koraka kako da se naša kultura sačuva bez burazerskih i ortačkih veza, opet ćemo se, nažalost, vratiti na to ko je snalažljiv i ko koga poznaje. Vratićemo se na „daj nešto, udeli”, ko stoji na dobrom ćošku gde prolazi mnogo ljudi pa će mu dati više. A to nije dobra stvar, da sve bude prepušteno visprenosti i snalažljivosti pojedinca, umetnika, direktora ustanove... I to može biti veoma depresivna situacija za mnoge. Jer mi još imamo neke rezerve, prihode od konkursa koji su bili, neke slamarice, ali ćemo svi tek iduće godine osetiti razmere ekonomske krize.

Komentari0
0f2a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja