petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 20.09.2020. u 21:00 Jelena Čalija
Hram Svetog Save: kuća koju svi gradimo

Završen mozaik na 15.000 kvadratnih metara

Do kraja oktobra trebalo bi da budu gotovi i radovi na unutrašnjem uređenju vračarske svetinje, objašnjava za „Politiku” njen starešina vladika Stefan
(Фото Н. Марјановић)

Jedan od najvećih u svetu, jedinstven po mnogo čemu, mozaik Hrama Svetog Save na 15.000 kvadratnih metara završen je. Dorađuju se još samo sitnice, a do kraja oktobra očekuje se da budu gotovi i ostali unutrašnji radovi u vračarskoj svetinji. Uprkos pandemiji virusa korona, koja je na trenutak potpuno zaustavila sve, a sada i usporila brojne aktivnosti, vikarni episkop remezijanski Stefan, starešina Hrama Svetog Save, kaže za „Politiku” da radovi idu planiranim tokom. On dodaje da je trenutno 200 radnika u hramu, postavlja se centralni polijelej u samoj svetinji, a ispred nje plato se popločava i uređuje prilepskim kamenom. Uskoro će stići i bronzana ulazna vrata na kojima je ispisana molitva na 24 jezika, pa bi uređenje vračarske svetinje trebalo da bude gotovo do najavljenog dolaska visoke delegacije Ruske Federacije, koju će predvoditi predsednik Vladimir Putin.

– Kada gradimo ovako veliki hram, posvećen Svetome Savi i Hristu samim tim, mi ga gradimo i podižemo za svakog čoveka. A kada govorimo o srpskom narodu, nema većeg Srbina od Svetog Save. Svako ko govori o njegovoj gradnji, treba da razume da gradi hram svome đedu jer Sveti Sava je svakome od nas đed. Ne možemo reći: to se gradi za crkvu, ne. Podižemo hram za Srbiju, za srpski narod. To će biti najveći ambasador našeg naroda i naše države, biće ambasador za svakoga i onog koji nije verujući i onog ko je druge nacije. Prošle godine više od 70 odsto posetilaca bili su ljudi drugih nacija, Kinezi, Japanci, Turci, Italijani, Španci... Bespotrebno je pitanje zašto se hram gradi, mi to radimo zato što je to najbolji temelj naše budućnosti – ističe vladika Stefan.

Sada kada su radovi na uređenju hrama već na samom kraju, pažnja će biti usmerena na predstavljanje vračarske svetinje i njenog značaja svima onima koji u nju dolaze. Neverovatna je njegova spoljašnja lepota, ali želimo da upoznamo druge s onim što hram čini hramom, dodaje episkop remezijanski.

– Pre godinu i po dana osnovali smo profesionalni hor koji se sada sprema za otvaranje hrama, tu su naši mozaici, arhitektura hrama... Želimo da zadovoljimo potrebu za kulturom, umetnošću, ali pre svega za najvećim umetnikom koji je stvorio čoveka i svet, za Gospodom. Naš je zadatak da pokažemo da je najlepša duša čovekova kada se nalazi u tako lepom hramu. Da se svako oseti da je dobrodošao u ovu kuću i da je ta kuća za njega – kaže vladika Stefan.

U kupoli je kompozicija Vaznesenje Gospodnje, avgust ove godine (Foto A. Vasiljević)

Od osveštanja temelja hrama do završnih radova na velelepnom mozaiku prošlo je više od osamdeset godina gradnje i napora u koje su utkani brojni neimari: patrijarsi, crkveni velikodostojnici, sveštenici, arhitekte, inženjeri, umetnici, ali i obični građani koji su svojim prilozima pomagali da Beograd dobije jedan od svojih prepoznatljivih simbola – Hram Svetog Save. Njega krasi verovatno najveći mozaik u pravoslavnom svetu i jedan od najvećih u sakralnim objektima uopšte, na kojem je radilo oko 200 mozaičara iz Rusije, kao i umetnici iz Srbije, pod rukovodstvom akademskog slikara Nikolaja Muhina. Postavljanje je počelo osvećenjem delova mozaika i simboličnim postavljanjem prvih kamenčića u kompoziciju Vaznesenja Gospodnjeg. Prve kockice od kobalta u mozaičku kompoziciju u kupoli, čija je ukupna težina impozantnih 40 tona, utisnuli su patrijarh Irinej, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministar kulture Vladan Vukosavljević i Aleksandar Karađorđević.

Postaviti mozaik na tako veliku površinu bio je zahtevan i neizvestan poduhvat. Kao što je svojevremeno veštinu, veliko znanje i umeće zahtevalo postavljanje centralne kupole na Hram Svetog Save. Prava građevinska akrobacija i jedinstvena prilika da se stručnjaci okušaju, a radoznalci sa strane proprate podizanje kupole teške neverovatnih 4.000 tona na visinu od 40 metara. Bio je to građevinski događaj godine 1989. Kupola je podizana ukupno 20 dana, posao je završen uoči Vidovdana 26. juna, kada je održana prva liturgija pod svodovima hrama. Podizanje kupole vračarskog hrama pratio je sa zemlje ogroman broj posmatrača, oko 1.000 inženjera iz cele zemlje i sveta, a snimalo ga je pet svetskih televizijskih stanica. Na Vidovdan je te 1989. nad Beogradom zasijao krst sa centralne kupole svetosavskog hrama, s postoljem visok 12 metara. On je jedan od 18 krstova hrama Svetog Save.

Na božićnoj liturgiji 2002. godine prvi put su se oglasila nova zvona na bogomolji. Hram ih ima 49, dopremljena su iz Insbruka krajem 2001, a od četiri najveća klateća zvona, najteže ima 6.128 kilograma. Svakog dana u podne sviraju svetosavsku himnu. Svako ima svog darodavca čija su imena upisana na njima, a ona veća ukrašena su sa četiri ornamenta. Tako se na velikim i srednjim zvonima nalazi pečat Svetog Save, vizantijski orao, mnogokrsnik sa oznakama Isus Hristos pobeđuje (IS-HS-NI-KA) i lik Svetog Save. Vračarska svetosavska zvona su zvonila, kao što je to inače običaj na pravoslavnim hramovima, u dobru i u zlu, oglašavala su dolazak velikih crkvenih praznika, pozivala na liturgije i molebne. Zvonila su za spas crkava na Kosovu i Metohiji, ali i za izgorelu katedralu Notr Dam u Parizu.

Nekima je smetalo što kroz poštanske marke pomažu gradnju Hrama Svetog Save, drugi su se pitali zašto su zvona za ovu svetinju kupljena u Austriji, a ne u Rusiji, trećima nije bilo pravo što baš Rusi rade mozaik. Kroz šumu zajedljivih zamerki i opravdanih pitanja, ratove i bombardovanja, ekonomske i političke krize, vođen nekim drugim silama, svetosavski hram je neprestano rastao, nekad sporije, nekad brže, zabrinut samo za jednu stvar: kako da večito stremi nebu.

Komentari8
6cf6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Arsenijevic
Steta sto nije spomenut doprinos gospodina Zarkova, studenta akademije SPC za ikonopis ovom velelepnom hramu. Episkop Stefan i saradnici je sa njim blisko saradjivao.
vox ex populi
Kada će monografija o gradnji hrama? To bi trebalo, svakako, da prati završetak građevinskih radova. Rado bih je imao.
Miliana
Predivan clanak!!! Sve pohvale autoru!!! Dugo smo cekali, i evo, docekali!!!!
Dan Dusan Milicevic
Svake godine milioni umiru od gladi . Bilo bi hriscanski da smo dali te pare gladnima jer je to poruka i zelja Hrista .
Светиња српска је ћирилица
Они који дају прилоге желе храмове и дају их више од вредности појединачних цркава. Политичари страће много више новца, неупоредиво више, на лоше пројекте, на своје послушнике, на саморекламу, лошу организацију ... па се нико не буни.
Београђанин
Значи сада више не живимо у секуларном друштву? Зар не плаћамо порезе како би тај народ био збринут? На крају крајева, Црква има своје народне кухиње тако да се она брине о гладнима док држава не.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja