subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.09.2020. u 20:00 R. M.
PRONALASCI

Tajna vodenog sata

Stari Grci pomoću ovog mehanizma otkrivali su približno vreme, ali ne i koliko je tačno sati
Модел Су Сонгове Астрономске сатне куле (Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

Jedan od prvih satova nastalih pre više hiljada godina bio je i vodeni sat klepsidra (grčki: κλέπτειν kleptein, ‘ukrasti’; ὕδωρ hudor, ‘voda’). Drevni Grci su, kako se pretpostavlja, prvi počeli da koriste ovu neobičnu napravu oko 325. godine pre nove ere.

Vodeni satovi koristili su se najčešće noću kao pokazivači vremena. Ipak, problem sa ovim mehanizmima bio je što nisu bili precizni, s obzirom na to da je mehanizam ovih satova zasnovan na ulivanju vode u specijalni kontejner, ili njenom isticanju iz ove posebne posudice koja je sa svih strana imala oznake. Stari Grci su pomoću ovih satova mogli da otkriju približno vreme, ali ne i da znaju precizno koliko je sati. I pored toga, bio je to najtačniji instrument u širokoj upotrebi milenijumima, sve dok nije zamenjen mnogo preciznijim satovima s klatnom u 17. veku.

Postojalo je više tipova vodenih satova, ali uglavnom je princip bio isti – voda je isticala iz određenog suda, a njen nivo je ukazivao na oznake koje su zabeležene sa strane, pomoću kojih se otprilike određivalo vreme. Poznato je da su slične naprave korišćene veoma dugo na Srednjem istoku, dok su vodeni satovi bili u upotrebi na severu Afrike i u prvim decenijama prošlog veka.

I dok su na Starom kontinentu veoma rano korišćeni vodeni satovi, dotle su već u prvim decenijama nove ere na Dalekom istoku vreme merili i pomoću sunčanih, astronomskih i astroloških satova.

Klepsidra – rekonstrukcija glinenog originala s kraja 5. veka, Muzej drevne Agore u Atini (Foto Vikipedija CC BY-SA 2.5)

Jednu od najrazvijenijih satnih kula izgradio je 1088. Su Song sa saradnicima. Njegov mehanizam imao je uspinjač koji je pokretala voda koji je otkriven oko 725. Su Songova sahat kula, preko 9 metara visoka, imala je bronzani sferični astrolab (model nebeske sfere) koji je služio za posmatranja, automatski rotirajući nebeski svod i pet prednjih ploča s vratima na kojima su se pojavljivali patuljci koji su u određenom intervalu udarali u gongove ili zvona, koja su pravila zaglušujuće zvuke, i držali table koje su pokazivale sate ili drugo vreme. Od najranijih vremena, kineske sprave za merenje vremena prešle su i na korejsko poluostrvo.

Veliki mehanički satovi osvojili su i Evropu, pa su u Italiji na početku 14. veka u visokim kulama i tornjevima postavljani džinovski satni mehanizmi. I ovi satovi, kao i vodeni, patili su od iste „boljke” – nisu bili mnogo pouzdani.

Tek u veku koji je usledio, u Nemačkoj su počeli da se izrađuju precizniji satovi. Mali satovi koje su gospoda nosila u džepu, ili su im visili na lancu, pojavili su se nešto kasnije i bili uglavnom mehanički. Zahtevali su svakodnevno održavanje i obavezno navijanje bez koga nisu mogli da rade.

Nova tehnologija u poslednjim decenijama prošlog veka donela je novitete i u izradi satova, pa su se na tržištu pojavili novi, kvarcni, vodootporni i satovi koji funkcionišu pomoću minijaturnih baterija.

Mnogi ljudi ne mogu da zamisle život bez sata na ruci, a ova napravica danas se ugrađuje i u sve moderne uređaje, poput kompjutera i mobilnog telefona.

Danas ima malo vodenih satova. Bernard Giton je 1979. počeo da pravi svoje vodene satove, koji su moderan pristup u izradi vodenih satova. Njegov jedinstveni dizajn može se naći na nekoliko mesta u SAD i preko 30 lokacija širom sveta. Postoje i drugi moderni nacrti vodenih satova, ali veština izrade vodenih satova danas je izgubljena.

Komentari0
fa366
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja