subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 27.09.2020. u 18:00 Miloš Ković
POGLEDI

Đukanovićeve pretnje nailaze na podsmeh

Litije su zaustavljene, ali one su podigle duhove i ispravile kičme. Vođe opozicije razumele su poruku, udružile su se i – pobedile

Pobeda opozicije na izborima u Crnoj Gori samo je još jedna potvrda da je točak istorije, pod kojim je do juče mrvljen srpski narod, promenio smer. Zvanični Beograd još odbija da u to poveruje. Posledica su poniženja i promašaji u Vašingtonu i Briselu.

Kada su se pokrenule mošti Svetog Vasilija i kada su stigle u Nikšić, praćene sveštenicima i narodom rešenim da konačno, uz svog svetitelja, ide do kraja, bilo je jasno da se nešto veliko odlomilo i da se sada, sa crnogorskog i hercegovačkog krša, valja prema nama. Ljudi su osetili da se ovo zlo neće zaustaviti dok nas potpuno ne poništi, da sada moraju da brane svoje svetinje, svoj poslednji rov, svoju Crkvu i kuću, sam smisao svoje lične i porodične, nacionalne, hrišćanske, ljudske egzistencije, ono što nadrasta i natkriljuje svaki pojedinačni strah i proračun. Zato su, ponajviše, pevali pesme o Kosovu. Strah, koji od 1945. okiva Crnu Goru, netragom je nestao.

Pokret je vodila Crkva i nosili su ga Srbi. Ali, svi su bili dobrodošli. Ogroman broj učesnika dao je litijama demokratski, plebiscitarni legitimitet; brzo se razumelo da je tu bila reč o osnovnim ljudskim pravima na slobodno ispovedanje vere i imovinu; odbrana hrišćanskih svetinja i vrednosti, od početka se videlo, uprkos ćutanju zapadnih medija, shvaćena je kao deo širih identitetskih preispitivanja u EU, Rusiji, SAD i celom svetu.

Zloupotreba pandemije, privođenje i hapšenje vladika, sveštenika i naroda samo su razotkrili prirodu režima. Crkva je najjača onda kad je gonjena. Ona se, kao toliko puta u svojoj istoriji, pokazala jačom od države. Srpska crkva je, u samoodbrani, gotovo u magnovenju, nokautirala Mila Đukanovića.

Litije su zaustavljene, ali one su podigle duhove i ispravile kičme. Vođe opozicije razumele su poruku, udružile su se i – pobedile.

Nova skupštinska većina, međutim, još nije ubedljiva. Morala su se, očigledno, dati potrebna uveravanja Amerikancima i Britancima, koji na lancu drže one koji bi mogli da izazovu sukobe i nevolje. Milo Đukanović je, uostalom, i dalje predsednik republike. No, po svemu sudeći, rečeno mu je da ne povlači ishitrene poteze. On je sada pobeđen i poražen. Atmosfera se nepovratno promenila. Đukanovićeve pretnje nailaze na opšti podsmeh. Mitinzi njegovih pristalica, na kojima su se orile ustaške pesme, samo su pokazali u kojem pravcu je hteo da povede Crnu Goru.

Šta će se u budućnosti događati, zavisiće od pobednika. Osvojenu slobodu oni će ili iz dana u dan proširivati, ili će je, isto tako postepeno, izgubiti. Najvažnije je da ne zaborave ko ih je i zašto izabrao i doveo na vlast.

U Srbiji je, sudeći po anketama, i pre litija sazrela svest o tome da se na Kosovu i Metohiji vodi potpuno ista borba, za naše svetinje, za sam smisao naše istorije i naših života. Govoriti o svetinjama i o Kosovskom zavetu u našoj javnosti više nije ni čudno ni zazorno. Buđenje je počelo, ali je previše sporo.

Aleksandar Vučić i njegovi saradnici (Srbija, naime, više nema ni vladu, ni skupštinu) počeli su, od pre nekog vremena, da šalju javne poruke da neće potpisati priznanje „Kosova”. Pregovori u Vašingtonu i Briselu, međutim, pokazuju da su oni spremni na takve i tolike, suštinske ustupke koji će formalno priznanje nezavisnosti „Kosova” učiniti nepotrebnim i suvišnim.

U Vašingtonu je Srbija tretirana na isti način kao odmetnuti deo njene teritorije. Pristavši da izraelsko priznanje nezavisnosti „Kosova” nagradimo premeštanjem srpske ambasade u Jerusalim, kao i da se na godinu dana odreknemo kampanje „odpriznavanja”, bez obaveze „Kosova” da zaustavi svoju kampanju „priznavanja” (privremeno su se odrekli samo zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama), predsednik republike je ohrabrio nova priznanja nezavisnosti Kosova, urušio naš status u prijateljskim muslimanskim zemljama i izazvao podozrenje Rusije. Vredi li sve to hipotetičke sutrašnje podrške Donalda Trampa? Hoće li Trampova izborna pobeda vratiti na sto pogubnu ideju „razgraničenja”?

„Pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, koji je konačni cilj briselskih pregovora, daće nezavisnosti „Kosova” svu potrebnu sadržinu. Mi ćemo, zauzvrat, dobiti obećanja onih koji su nam toliko puta pokazali da ih reč ne obavezuje: lokalnu samoupravu, ekonomske koncesije, promene u statusu naših manastira.

Drugim rečima, izgleda da neće biti spektakularnog potpisivanja kapitulacije. Umesto toga bićemo, kao i do sada, vođeni kroz „proces normalizacije”, ili u prevodu, „kuvani kao žaba u loncu”. To će pojačati već postojeći zamor, bezvoljnost i ravnodušnost. Voz je odavno postavljen na šine. Sada samo treba uspavati pažnju putnika i predvideti broj zadržavanja na usputnim stanicama.

Žaba je, međutim, iskočila iz lonca. To se dogodilo u Crnoj Gori. Red je da našim vlastima neko to konačno javi. Nema sumnje da bi Crkva i u odbrani Kosova, svetinja i smisla, mogla da odigra odlučujuću ulogu. Litije bi i ovde mogle sve da promene. Mi smo tu, spremni smo i čekamo.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
0f55a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Horhe
Fasciniran pobjedom dojučerašnje opozicije autor se očito previše uzbudio. Uloga SPC zasigurno ima velikog značaja u svrgavanju crnogorske vlasti, ali nejasno je kako taj obrazac primjeniti na Srbiju. Pa SPC je u Srbiji na vlasti, a ipak Kosovo svakim potezom, sporazumom ide ka otcjepljenju.
Предраг Ђурић
"Академску 2004–2005. годину провео сам на докторским студијама на Универзитету у Оксфорду, захваљујући Београдској отвореној школи, односно стипендији Министарства спољних послова Велике Британије и Фонда за отворено друштво.", У Оксфорду, 28. јуна 2007. године Милош Ковић
Goranko Ilić
Drugačije nije mogao doći do Oksforda i londonskog arhiva.
tja
(za autora) Svidja mi se vasa metafora. I ja sam se osecao kao zaba u loncu kad su me upisali u prvi razred osnovne skole. Pa su me kuvali, kuvali, drugi razred, pa treci.. voz je bio postavljen na sine, samo je pitanje bio koliko stanica jos ima. Niko nije obracao paznju na moju bezvoljnost, zamor i ravnodusnost. Sta bih ja danas bio da me nisu tako kuvali? Drugi su uspeli da me spasu, a ne ja. Srbija je na pravom putu. Srbija ce uspeti da se spase ako ignorise sve ptice kukavice i zloslutnice.
Gradjanin
Ovaj covek je genijalac.Sa par recenica je pogodio sustinu nase situacije i nase pogresne spoljne politike, i hirurski tacno markirao sve nase pogresne poteze.Ovako kao dr.Kovic misli najveci deo naseg naroda tako da nemam sta ni dodati ni oduzeti.Nazalost oni koji trebaju da poslusaju glas naroda i umnih ljudi to ne zele da ucine nego i dalje srljaju iz greske u gresku
Petar
Bravo profesore, divim se vasim tekstovima!Svaka vam je ko u Njegosa!!A nekim komentatorima kao sto je TJA,preporucio bih da zavrse makar osnovnu skolu pre nego sto pocnu da pisu komentare u Politici!!!
tja
Zadatak odgovorne politike je da zadovolji dugorocne interese vecine gradjana, a ne interese nekolicine usijanih glava.
Draskone
Bravo Koviću. Udario si u srž naše glavobolje zbog ishitrenog potpisivanja besmislenog dogovora u Americi. Sad znam zašto te neki razvlače po sudocima. Razlog je tvoj uvek razložan i direktan pogodak u srž naših lutanja i bezrazložnog popuštanja. Zaboravljamo prijatelje. Izdajemo ih po pitrebi. Stid me je takve politike. Jedan Palestinac me je upitao samo jedno : ,,Zašto? Srbija je bila moja druga majka. Ovde imam i dvoje dece. Mi iz Palestine nemamo nikuda ofoći sem Srbije.".... ..Ćutao sam.
tja
Uvek ce se naci jedan Palestinac, jedan Avganistanac i tako redom, koji ce reci nesto sto je jednom Srbinu milo da cuje a koji ce to predstaviti kao da je to sto je cuo nesto vredno i da je to stav citavog jednog naroda. Palestinac vidi Srbiju kao svoju majku?!! Isto je i sa autorom ovog clanka koji vidi poraz Vucica u Vasingtonu. Ja mislim da ce mnogo vise Srba koji ne zive od srbovanja i kosovarenja nego od rada videti Vucicev put Vasington kao uspeh koja njima donosi nadu za bolji zivot.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja