ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 27.09.2020. u 18:00 Borislav Korkodelović

Muzika Vašingtona i ples Pekinga

Hladni rat preti da razdvoji NR Kinu ne samo od SAD, već i od važnog dela međunarodne zajednice, onog najrazvijenijeg
Доналд Трамп (Фото Бета/АП), Си Ђипинг (Фото А. Васиљевић)

Očigledno se formira veoma opasna „spirala sukobljavanja” u odnosima između Narodne Republike Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Učestalo se među političarima i u medijima pominje „novi hladni rat” između dve najmoćnije države sveta.

Posle višemesečnih sankcija, kontrasankcija i diplomatskog rata rečima, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da su bilateralne veze na najnižoj tački za poslednjih 40 godina. Američki državni sekretar Majk Pompeo, među najžešćim kritičarima unutrašnje i spoljne politike NR Kine, poručio je da stabilizacija odnosa nije na dnevnom redu administracije predsednika Donalda Trampa.

Ekonomsko rivalstvo dveju najvećih privrednih sila sveta preraslo je u dramatično veliko strateško nadmetanje. Poslednje dve godine SAD su pojačale globalnu konfrontaciju s Kinom. U administraciji predsednika Trampa smatraju da četvorodecenijska politika SAD za angažovanje s Kinom nije uspela. Navodno, sve samopouzdanija Kina ne poštuje međunarodni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata uveliko pod uticajem SAD i želi da ga promeni.

U Pekingu, pak, vlada saglasnost da je glavni razlog sve težih bilateralnih odnosa, što američke elite ne prihvataju uspon Kine. Odnose je dodatno pogoršala kampanja uoči novembarskih predsedničkih izbora u SAD u kojoj Tramp uveliko zaostaje za rivalom Džoom Bajdenom.

Rukovodiocima u Pekingu je jasno da će nadmetanje trajati veoma dugo. Kina se suočava s iskušenjem neviđenim od usvajanja reforme i politike otvaranja 1978. Prete joj potencijalno veoma ozbiljni scenariji u vezi s Tajvanom, koji je za Kinu otcepljena pokrajina koja sve više razvija odnose s Trampovom administracijom, ili teritorijalni sporovi u Južnom kineskom moru s nekim od suseda, u šta se Vašington otvoreno umešao.

U Kini su visoki vladini funkcioneri izrazili snažnu podršku saradnji sa SAD. Kineski državni savetnik i ministar spoljnih poslova Vang Ji nedavno je rekao da Peking odbacuje svaki pokušaj stvaranja tzv. novog hladnog rata između kineskog i američkog naroda, jer je u suprotnosti s temeljnim interesima i globalnim trendom ka razvoju i napretku.

Ministar Vang je poručio da će „svako ko pokuša da u 21. veku počne novi hladni rat biti na pogrešnoj strani istorije i upamćen da je zaustavio međunarodnu saradnju. Današnja Kina nije nekadašnji Sovjetski Savez i Kina nema nameru da postane druge Sjedinjene Američke Države.” Vang je kazao i da Peking neće plesati na muziku Vašingtona, niti dozvoliti da SAD pokvare stvari.

Ispod ovog uzdržanog pristupa Pekinga je dilema kineskog rukovodstva u pogledu odnosa sa sve više neprijateljskim SAD. Peking pokušava da ne bude vođen hladnim ratom, ne nužno jer je suočavanje sa snažnijim SAD moćan izazov. Naime, hladni rat preti da razdvoji Kinu ne samo od SAD, već i od važnog dela međunarodne zajednice, onog najrazvijenijeg.

Za razliku od prethodnih sila u usponu koje su dovele u pitanje postojeći međunarodni poredak koji je uspostavila aktuelna sila, veliki napredak NR Kine ostvaren je u osnovi integrisanjem u vladajući globalni sistem upravljanja. NR Kina se integrisala u taj poredak reformama i otvaranjem koji su joj omogućili vrtoglavi uspon.

U tom smislu, dalji napredak NR Kine mora biti miran. Čovečanstvo bez velikih sukoba, osigurano postojećim međunarodnim poretkom, neophodno je da Kina, koja sebe smatra najvećom zemljom u razvoju, održi vlastiti prosperitet. Od Deng Sijaopinga, pokretača reformi i otvaranja, do predsednika Si Đinpinga, kineski lideri su više puta naveli da je Kini od ogromne koristi bio postojeći međunarodni poredak i stoga su obećali da će pomoći u njegovom održavanju.

Kineski rukovodioci ističu kako u odnosima sa SAD Peking ne provocira, ali neće strepiti od izazivanja. Kina nikada neće prvi ispaliti hitac.

Dve sile moraju nositi istorijsku odgovornost, gledati napred i imati dugoročnu perspektivu. Važno je razmišljati bez emocije i vratiti se razumu i pragmatizmu. U tom smislu je državni savetnik Vang predložio, za početak, „tri liste”.

Prvo, držati linije komuniciranja otvorenim. Dijalog ne treba odlagati.

Drugo, usredsrediti se na saradnju. Mnoge su oblasti u kojima dve zemlje mogu i treba da sarađuju. Saradnja u suzbijanju kovida 19 treba bude prvorazredan prioritet.

Treće, pravilno upravljati razlikama. Njima treba rukovati racionalnim i pragmatičnim stavom. Razlike se ne smeju namerno proširiti, a kamoli stvarati nove.

No, najvažnije pitanje glasi: Da li su donosioci odluka u Vašingtonu spremni da sarađuju sa zemljom koja je suštinski drugačija od SAD kako bi bili izbegnuti nepodnošljivi troškovi hladnog rata 2.0? Za koju stranu istorije će SAD odlučiti da se kandiduju?

Novinar i urednik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
4e149
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Prekobarac
Kina ima dugu istorisku tradiciju koja se zasniva na zaslugama pojedinaca koji su doprinosili boljitku drustva. Ti zasluzni pojedinci u razvoju socijalno-politickog kao I ekonomskog razvoja Kine bili su spodobni da to pstignu praksom Wu-wei filozofije (pasivna interakcija izmedju subjekta i okjekta). Wu-wei je metod koji je jos uvek u upotrebi u sadasnjoj Kini kada je u pitanju resavanje problema bilo koje vrste bez agresije. Zapad i nas koncept analogickog resavanja problema vodi do konflikta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja