subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.09.2020. u 22:00 Gordana Popović

Takav je svet danas

U trećem tomu romana „Vernon Trodon” koji je objavljen i kod nas, književnica Viržini Depent je u kritici savremenog francuskog društva oštrija nego ikad
Виржини Депент: обрађује бројне контроверзне теме и поставља суштинска питања данашњице (Фото EPA/Ronald Wittek)

Čim čuješ vatrogasnu sirenu, gledaš vesti da bi se uverio da se ništa loše ne događa. Leonaru lakne kad otvori „Tviter” i vidi da ljudi ne pričaju o nekoj grozoti koja se upravo dogodila. Sve vreme imaš na umu da nešto strašno može da se dogodi. Voziš se javnim prevozom, sediš u nekoj bašti i pušiš cigaretu, ideš na koncert. Ideš da igraš. Ali si sada svestan da se možda nikad nećeš vratiti kući.

Zemlja se ruši da bi bila stavljena u službu banaka, a najstrašnije u celoj priči jeste to što je u glavu svakog pojedinca usađeno da drugačije ne može

Deo iz trećeg toma romana „Vernon Trodon” francuske književnice Viržini Depent, objavljenog i kod nas u izdanju kuće  „Booka” u prevodu Novaka Golubovića, jasno upućuje na to da je autorka i dalje na istom kursu sagledavanja savremenog društvenog trenutka. Takav je svet danas, konstatuje Viržini Depent koja je u završnom delu ove trilogije u kritici savremenog francuskog društva oštrija nego ikad, ne mogavši da zaobiđe ni masakr koji se dogodio u Parizu u novembru 2015. godine.

Likovi njenog romana, okupljajući se u svojevrsnu komunu na takozvanim konvergencijama, gde se prepuštaju slušanju muzike, i dalje beskompromisno udaraju po svemu. Autorka vešto koristi likove sa margine, ali i predstavnike srednje klase, pa i imućne, da bi progovorila o apsurdima današnjice ili se podsmehnula ambisu s kojim smo danas svi suočeni. Bivši broker Kiko, koji živi u osmom pariskom arondismanu, ovako sagledava razlike između bogatih i siromašnih: „Pogledaj kako siromašni vole Putina. Ne kažem da vam je to u DNK, ali to nasleđe je jako staro. To je kao neko kulturno kodiranje, ne emancipujete se dovoljno brzo. Naučeni ste da volite šefa.” Od aljkave Vero, pak, koja je sporedni lik u romanu, niko ne bi očekivao da zapazi aljkavost pariske periferije koja je „lavina bede, arhitektura pustoši, skup groznih materijala, pejzaž u kome nema ničega što bi moglo da zavede...” Ali ona veoma precizno ocenjuje: „Francuska je evropska zemlja koja najviše masakrira periferna područja. Ova zemlja je nekad bila prilično lepa. Preduzimače baš zabole uvo da li tržni centri rade ili ne, zidove gledaju samo kao zaradu... to je apsurdno. Nama vladaju imbecili”.

Neuspešni scenarista Gzavije mrzi luksuzne jahte i po njegovom mišljenju „svako ko potroši novac na kupovinu takve šklopocije trebalo bi da bude podvrgnut psihijatrijskoj proceni”. „Sve iste jahte, poređane jedna do druge. Samo se po veličini razlikuju. Veličinom govore komšiji `gledaj, imam više love od tebe`. Na svim brodovima stoji jedna te ista zastava. Zastava onih koji ne plaćaju porez, koji otvaraju ofšor račune, koji se bave biznisom, koji ne podležu zakonima običnih smrtnika. Zastava jednoprocentaša i njihovog užeg kruga. Vlasnici su rođeni u različitim zemljama, Kinezi, Arapi ili Rusi, a svi plove pod istom zastavom. Bankarski jezik je metajezik. Postao je univerzalni novogovor”, razmišlja on.

Grubijan Patris iz predgrađa koji radi na određeno vreme, posebno je besan na levicu „koja na umu ima samo jednu misao: kako da zavede biračko telo krajnje desnice”. „To je levica na vlasti izabrana na programu levog centra, koja je vrlo brzo nastavila politiku svojih prethodnika, poštujući plan deregulacije do najmanjeg zareza. To je levica na vlasti koja po svaku cenu hoće da okonča bilo kakvu ideju levice”, razmišlja on.

Viržini Depent je inače rođena u Nansiju u levičarskoj porodici. Još za vreme studija pokazivala je buntovničke tendencije, interesovala se za pank muziku, bavila se raznim poslovima, ali na kraju se nametnula kao jedna od najvažnijih modernih feminističkih autorki. Napisala je deset romana, a od 2016. godine je članica akademije Gonkur. Obrađuje brojne kontroverzne teme i postavlja suštinska pitanja današnjice.

Jedno od njih je privatizacija profita i nacionalizacija gubitaka. Ili, kako reče njen lik Patris: „...Zemlja se ruši da bi bila stavljena u službu banaka, a najstrašnije u celoj priči jeste to što je u glavu svakog pojedinca usađeno da drugačije ne može”.

Komentari0
9e6ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja