ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.09.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Lečenje svake pacijentkinje zahteva individualni pristup

Veći broj smrtnih slučajeva žena obolelih od raka dojke javlja se u zemljama u razvoju zbog otkrivanja oboljenja u kasnoj fazi
(Фото Ропиксел)

Rak dojke je trenutno vodeća maligna bolest kod žena, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Prema dostupnim podacima, u svetu svake godine od raka dojke oboli oko 1.670.000 žena, a oko 522.000 njih izgubi život. U Srbiji se godišnje ova bolest otkrije kod 4.300 žena, a više od 1.600 pripadnica nežnijeg pola umire od ove pošasti.

Broj obolelih žena, prema broju stanovnika u našoj zemlji, jeste sličan drugim zemljama u okruženju, jer se nalazimo u srednjem riziku od obolevanja, na 20. mestu među 40 zemalja Evrope. Prema broju umrlih žena, nažalost, naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi, prevashodno zbog kasnog otkrivanja karcinoma dojke.

Dr Marijana Milović Kovačević 
(Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Marijana Milović Kovačević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, veći broj smrtnih slučajeva žena obolelih od raka dojke javlja se u zemljama u razvoju zbog dijagnostikovanja raka dojke u kasnoj fazi, uglavnom zbog nedostatka svesti o potrebi ranog otkrivanja, kao i zbog nedostatka resursa u zdravstvenom sistemu.

– Uprkos većoj učestalosti, u većini zapadnih zemalja smanjena je stopa smrtnosti usled raka dojke zbog poboljšanog lečenja i ranog otkrivanja, dok je u zemljama u razvoju smrtnost i dalje u velikom porastu. U razvijenim zemljama, uznapredovali rak dojke dijagnostikuje se kod svega 10–15 posto obolelih, a u zemljama u razvoju kod 40 do 90 posto žena. Uspešno smanjenje stope umiranja sastoji se od dve ključne komponente: ranog otkrivanja bolesti i dostupnosti modernih terapija za različite vrste karcinoma dojke. Imajući u vidu visoku verovatnoću preživljavanja i bolji kvalitet života žena obolelih od karcinoma dojke, veoma je važno rano otkrivanje oboljenja, što podrazumeva samopregled dojke, koji svaka žena u generativnom periodu treba da radi jednom mesečno, a preventivne kliničke preglede, ultrazvuk dojke i mamografiju, jednom godišnje – ističe dr Milović Kovačević.

Kao najčešći put ranog otkrivanja raka dojke jeste sprovođenje organizovanog nacionalnog skrining programa kod žena od 50 do 69 godina. Kod dama u mlađem životnom dobu, prema indikacijama lekara kliničara, pogotovu ukoliko žena ima neki od faktora rizika za dobijanje oboljenja, metoda izbora ranog otkrivanja raka dojke, pored kliničkog pregleda, jeste ultrazvuk dojke. Najčešće pominjani faktori rizika za nastanak ove bolesti jesu: nasledne predispozicije, rana prva menstruacija, kasna menopauza, nerađanje dece ili rađanje dece u kasnijoj životnoj dobi, nedojenje bebe, hormonska terapija, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola i duvana...

– Osnovni način prevencije je uticaj na faktore rizika pravilnim stilom i načinom života. S druge strane, rano otkrivanje, to jest sekundarna prevencija ili skrining raka dojke, podrazumeva prepoznavanje do tada neprepoznate bolesti korišćenjem skrining testa (mamografije) u zdravoj populaciji koja ne pokazuje znakove bolesti. Osnovni cilj skrininga jesmanjivanje smrtnosti – kaže naša sagovornica.

U toku ranog razvoja, karcinom dojke gotovo po pravilu ne daje simptome bolesti. Kako tumor raste, mogu se javiti neki od znakova kao što je čvorić u tkivu dojke, koji se ne menja u odnosu na period menstrualnog ciklusa. Ovo je najčešći prvi znak karcinoma dojke. Karakteristično za karcinom jeste da ovi čvorići ne bole, mada mogu biti osetljivi na dodir. Čvorići se mnogo ranije uočavaju na mamografu ili ultrazvučnom pregledu u odnosu na manuelni pregled lekara (ili samopregled) dojke. Treba obratiti pažnju i na otok u pazušnoj jami, dok je bol i osetljivost tkiva dojke ređi simptom, osim kada se radi o takozvanom inflamatornom karcinomu dojke.

Simptomi u vidu osipa i perutanja kože mogu postojati kod takozvanog Padžetovog karcinoma dojke, kao i ravna ili uvučena bradavica, svrab u predelu bradavice ili druge promene u izgledu, veličini, teksturi kože ili temperaturi dojke. Pojava bistrog ili krvavog sekreta iz bradavice ne mora biti siguran znak prisustva karcinoma, ali svakako mora biti adekvatno ispitan kako bi se utvrdio uzrok njegovog prisustva.

– Jedino sigurno sredstvo dijagnostike jeste patohistološka biopsija sumnjive promene. Tada može da se dođe do dijagnoze različitih podtipova karcinoma dojke. Kada se utvrdi da postoji, cilj je da se utvrdi i stepen proširenosti bolesti, da li je došlo do širenja oboljenja na limfne čvorove i na udaljene organe. Nakon toga svaka bolesnica se ponovo prikazuje konzilijumu lekara, koji razmatra potrebu dodatnog lečenja, određuje u kom stadijumu je bolest kod pacijentkinje i određuje se adekvatna terapija. Pre tridesetak godina, terapijske mogućnosti su bile veoma limitirane. Danas znamo da je rak dojke kompleksno, heterogeno oboljenje koje predstavlja skup bolesti koje se razlikuju po mestu nastanka u dojci, brzini i načinu rasta, načinu manifestacije, agresivnosti, ponašanju i po senzitivnosti na terapiju. Zbog tih razlika, različite vrste karcinoma zahtevaju individualni pristup, različite terapije i kombinacije terapija – pojašnjava dr Milović Kovačević.

– U našoj zemlji je poslednjih godina napravljen pomak u dostupnosti najmodernijih inovativnih terapija za različite kategorije pacijenata, uključujući žene obolele od takozvanog HER2 plus karcinoma dojke. Međutim, oko dve trećine obolelih pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom i dalje nema dostupnu inovativnu terapiju, takozvane CDK 4/6 inhibitore, čiji se mehanizam delovanja odnosi na targetiranje određenih enzima koji su važni u podeli ćelije, jer su dizajnirani tako da prekinu rast karcinomskih ćelija. Te terapije su dostupne u našem okruženju (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora), kao i u ostatku Evrope – zaključila je dr Milović Kovačević.

Komentari0
c0dce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja