subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.09.2020. u 21:21 Milenko Pešić

Pet banaka opralo 2.000 milijardi dolara

(Фото EPA-EFE/Thorsten Wagner)

Pet najvećih svetskih banaka omogućilo je kriminalcima, političarima i tajkunima da za 18 godina operu 2.000 milijardi dolara prljavog novca, pokazuju procureli poverljivi izveštaji odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) američkog Ministarstva finansija. Više od 2.500 dokumenata otkrivaju kako su astronomski iznosi nezakonitog novca od preprodaje droge, proneverene imovine zemalja u razvoju, ukradene teško stečene ušteđevine u okviru „Poncijeve (piramidalne) šeme”, kao i drugih špekulativnih poslova od 1999. do 2017. godine, prolazili kroz najveće svetske bankarske institucije.

Na ovom poslu Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) i američkog portala „Bazfid njuz” radilo je 400 novinara iz 108 redakcija u 88 država.

Curenje tajnih dokumenata otkriva da je pet „osumnjičenih” velikih svetskih banaka – Džej Pi Morgan Čejs, HSBC, Standard čarterd, Dojče bank i Njujork Melon – nastavilo da sprovodi transakcije kriminalaca, oligarha i korumpiranih političara iako su ih američke vlasti ranije već kaznile zbog toga što nisu uspele da zaustave tokove prljavog novca. Mada istraživanje ukazuje na nemoć američkih vlasti u regulaciji transakcija koje se odnose na pranje novca, finansijska policija je objavila saopštenje u kojem upozorava da je objavljivanje poverljivih izveštaja zločin koji može imati uticaj na nacionalnu bezbednost SAD.

Izveštaji FinCEN-a otkrivaju korupcionaške afere koje su u crno zavile ekonomije u Africi i istočnoj Evropi, misteriozne i fiktivne kompanije koje pomažu prevarantima da prevare male porodične biznise i usamljene penzionere, ali i pljačkaše grobnica koji su založili drevne budističke predmete galerijama u Njujorku. Iz ovih dokumenata se vidi i kako venecuelanski tajkuni ispumpavaju novac namenjen lokalnom stanovništvu za socijalno stanovanje i škole. „Papiri FinCEN-a” otkrivaju i mutne poslove Pola Manaforta, bivšeg šefa izbornog štaba Donalda Trampa, koji je već osuđen zbog finasijskih i poreskih prevara, ali i ruskog oligarha Arkadija Rotenberga, bliskog Vladimiru Putinu. „Dojče vele” ukazuje da otkriveni dokumenti pokazuju i kako je turska Aktif banka putem pranja novca pomogala ne samo nemačku kompaniju „Vajerkard” (koja se nedavno našla u središtu skandala jer joj na računima nedostaju dve milijarde evra), već i porno-industriju.

Bi-Bi-Si piše da se u ovim poverljivim papirima praktično nalaze neke od najstrože čuvanih tajni međunarodnog bankarskog sistema. Oni pokazuju da je najveća britanska banka HSBC dozvolila prevarantima da prebace više miliona dolara ukradenog novca širom sveta, čak i nakon što je od američkih istražitelja saznala da je reč o prevari.

Američki Džej Pi Morgan omogućio je jednoj kompaniji da prebaci više od milijardu dolara preko londonskog računa, a da ne zna ko je vlasnik. Banka je kasnije otkrila da je moguće da je kompanija u vlasništvu mafijaša sa FBI-jeve liste deset najtraženijih mafijaša.

U procurelim dokumentima tvrdi se i da postoje dokazi da je oligarh Arkadij Rotenberg koristio banku Barkliz u Londonu kako bi izbegao sankcije koje je trebalo da ga spreče da koristi finansijske usluge na Zapadu. Iako su braća Arkadij i Boris Rotenberg od 2014. godine pod sankcijama EU i SAD, oni su nesmetano obavljali transakcije preko Barlkiza, gde su imali račun od 2008. godine. Američki istražitelji su utvrdili da je Rotenbergova kompanija „Adventidž alajns” samo između 2012. i 2016. godine u London prebacila 60 miliona funti. Istraga američkog Senata u julu ove godine optužila je Rotenbergove da su na ovaj način, da bi izbegli sankcije, kupovali i skupa umetnička dela. Samo za delo „Poatrin” iz 1961. čuvenog belgijskog nadrealiste Renea Magrita Rotenberg je platio 7,5 miliona dolara.

Prema obaveštajnom odeljenju FinCEN-a, Velika Britanija se naziva „jurisdikcijom (teritorijom) višeg rizika”, poput Kipra. To je zbog broja kompanija registrovanih u Ujedinjenom Kraljevstvu koje se pojavljuju u izveštajima o sumnjivim aktivnostima (SAR). Više od 3.000 kompanija iz Velike Britanije imenovano je u datotekama FinCEN-a, više nego iz bilo koje druge zemlje.

Dokumenta pokazuju i da centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata nije reagovala na upozorenja o lokalnoj firmi koja pomaže Iranu da izbegne sankcije.Takođe, kako se navodi, Dojče banka je premeštala prljavi novac stečen iz organizovanog kriminala, od terorista i trgovaca drogom.

Fajlovi pokazuju i da je britanski Standard čarterd prebacivao gotovinu za Arapsku banku više od deset godina nakon što su računi klijenata u jordanskoj banci korišćeni za finansiranje terorizma.

„Bazfid njuz” za sada nije otkrio od koga je dobio ova dokumenta američkog Ministarstva finansija i ko je uzbunjivač. Ali mogući trag navodi na Natali Edvards, koja je pre hapšenja 2018. godine radila u FinCEN-u. Edvardsova je u januaru ove godine priznala da je prekršila zakon tako što je učinila javnim izveštaje o sumnjivim transakcijama. Njen advokat je tada izjavio da je Edvardsova to učinila kako bi mediji skrenuli pažnju američkog naroda na ove poslove.

„Bazfid” kaže da ovi dokumenti, koje su sastavile banke i podelile ih s vladom, ali daleko od javnosti, otkrivaju rupe u bankovnim garancijama i lakoću s kojom su ih kriminalci koristili.

U saopštenju povodom otkrivene afere Dojče bank navodi da je izveštaj Konzorcijuma novinara (ICIJ) dobro poznat regulatornim telima i da su oni kao banka odredili značajna sredstva da bi pojačali kontrolu i ispoštovali svoje obaveze.

Komentari23
eb32d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroslav
Pa šta što su oprali lovu? Ljudi moji, pa živimo u vremenu opasnog virusa. Mi peremo ruke da bi se zaštitili, kad bi imali lovu i mi bi je prali zbog gadnog virusa, oni imaju lovu pa je peru i to je dobro za celi svet, jer nas na takav način štite od još jedne pandemije? Sad se diže galama, jer su ljudi odgovorni i peru lovu. Dobro je da nas većina nema lovu, to bi nam bio dodatan posao i stres, peri ruke, peri lovo. A oni kad je već imaju moraju je oprati, oni su odgovorni i do nas.
Ne/moc
Hoce ih kazniti? I zasto ne?
станко милићевић
Сад вам је јасно да укидање готовине у неким државама, уз изговор ”да се спречи прање новца” - нема никакве везе. Прљави новац се у далеко већим количинама пере електронски него готовином. Укидање готовине је корак ка тоталној контроли у увиду у сваку пору наших живота.
Божидар
Колико је високих банкарских службеника тих банака починило самоубиство у задњих 3 - 4 год?
замишљени
Ово је разуларени мамонизам на делу. Неолиберални мамонизам или банално у преводу, за паре све може. Ове банке, бар неке од њих као Дојче банка су и плаћале новчане казне за овакве делатности али логично је да им се и поред казни итекако исплати јер се овакво пословање не прекидају па бивају кажњени изнова. Докле, питање је сад. Питање је и да ли ће сада бити само поново новчано кажњени или заиста.
Милош
Те „казне“ су порез на прање новца. Је'л бисмо могли ми тако да платимо неку сићу и да радимо шта нам воља? Како да не, било би ћорка бато па гули.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja