četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 28.09.2020. u 18:00 Muharem Bazdulj
POGLEDI

Kokteli u diktatorovom decembru

Peticije su izuzetno korisne jer funkcionišu kao one popularne publikacije iz žanra „Ko je ko”, u ovom slučaju „Ko je ko u svetu Đukanovićevih abonenata”

Veliki američki pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Pulicerove nagrade i jedini trostruki dobitnik američke Nacionalne nagrade za književnost Sol Belou napisao je 1982. godine sjajan i pomalo nepravedno skrajnut roman pod naslovom „Dekanov decembar”. U njemu američki fakultetski profesor, oženjen Rumunkom, zbog smrtnog slučaja u (njenoj) porodici, stiže u zemlju iza „Gvozdene zavese”, što mu je prilika da se iz prve ruke upozna s načinom života u totalitarizmu.

Ne mislim da se ijedan savremeni balkanski vladar može adekvatno i sasvim zasluženo porediti sa Čaušeskuom i nije sadržaj romana najveći razlog za paralelu koja mi je ovih dana pala na pamet. Više je to jedna karakteristika naših tranzicijskih života na postjugoslovenskom zapadnom Balkanu. Naime, kad dođe decembar i snegovi padaju ili ne padaju, vrlo je zgodno poznavati ljude iz nevladinih organizacija ili drugih „firmi” baziranih na „projektnom finansiranju”. Razlog je taj što oni u decembru moraju da potroše sav novac koji su dobili za tekuću godinu, a ostao im je nepotrošen. Ne kapiram tačno kako funkcioniše taj sistem, ali uglavnom oni u tom decembru često prave neke koktele, žurke i ostala druženja, pa je dobro znati nekog da te pozove ako si u fazonu besplatne cuge i klope.

Kad je na izmaku pretposlednjeg avgustovskog dana postalo jasno da će tri opozicione koalicije na izborima u Crnoj Gori imati u zbiru jednog poslanika više nego što već trideset godina vladajući DPS sa, kako su govorili, „svojim tradicionalnim partnerima” može da skupi, uz razumljivo oduševljenje svih koji su se nadali promenama u Crnoj Gori, postojala je i određena bojazan. Naime, nije se jedanput desilo da se Đukanovićev DPS i posle za njega neprijatnih „padova” dočeka na noge, odnosno da kao mačka pokaže da ima više života. Tako su i sada neki pominjali mogućnost da Đukanović i DPS „kupe” nekog preletača ili čak da nesnošljivim pritiskom navedu koaliciju URA i njenog lidera Dritana Abazovića da se prebace na njihovu stranu.

I mada je od početka postojalo nešto u atmosferi što je sugerisalo da DPS ovog puta zaista pada, pamtim dobro kad mi se ukazalo da su definitivno gotovi. Tamo negde 1. ili 2. septembra, režimski crnogorski portali počinju da rade u tri smene. Digitalni mediji koji su dotad uglavnom radili kao klasični „agregatori”, zapravo skupljači njima prijatnih tekstova odnosno članaka „prijateljskih” autora i intelektualaca iz reda bošnjačko-hrvatsko-srpskog bratstva Đukanovićevih navijača, te kapilarno korumpirane strukture na liniji, samo primera radi, jer je umešanih imena mnogo više, Faruk Šehić – Davor Gjenero – Milivoj Bešlin, odjednom počinju da svakodnevno štancaju gomilu ekskluzivnih „uradaka”.

Od starih znanaca iz „Đukanovićeve intelektualne garde” do „nekih novih klinaca” krenula je salva tekstova. Nema tu, međutim, puno originalnosti: od pasivne agresije garnirane klasičnim pretnjama spram Dritana Abazovića do apokaliptičnih najava smaka sveta ako politička partija NATO-Mojsija prvi put u svom višedecenijskom postojanju pređe u opoziciju. Ne treba ipak biti iznenađen njihovom tekstualnom impotencijom. Ta ekipa je ipak bolja i uspešnija u pisanju peticija nego u autorskoj kreativnosti. A te peticije su izuzetno korisne jer funkcionišu kao one popularne publikacije iz žanra „Ko je ko”, u ovom slučaju „Ko je ko u svetu Đukanovićevih abonenata”. Zabrinjavajuće je, međutim, da su se posle prvih sedam do deset dana strast i vatrenost skoro u potpunosti potrošili. Idu i dalje tekstovi, ali nekako beskrvni, kao da se pomalo i otaljavaju. Ima još novca u blagajni, valja ga potrošiti, ali i najzagriženiji već slute skori kraj.

Uostalom, i sam Milo Đukanović, u razgovoru za jednu sarajevsku televiziju, kao krajnju opciju odbrane vlastite vizije Crne Gore pomenuo je i odlazak „u šumu”. Njegovim se sledbenicima to, reklo bi se, nije preterano dopalo. Nema u šumi bežičnog interneta, struje za punjenje mobilnih telefona i ostalih sitnih „luksuza” neophodnih za vođenje aktivnog i neprestanog digitalnog života. Zato im je lakše da nastave varijaciju na hibridni rat gde tviter-gerila ima artiljerijsku i logističku podršku s poznatih režimskih internet adresa. Dok i za to ne ponestane daha.

Jer džaba im sve. Došla je jesen. Osvežilo.

Pisac i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
3a20f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Borges
Ako ćemo pravo, i komentator piše za novac.
Bene
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
moma
Tesko je naci bilo koji intelektualni napis,a da se u istoku sveta ne pomene sa sigurnoscu Diktatura. Ima tu istine sigurno, ali se cesto pitam,a nigde nikada nisam naisao ni na slucajni odgovor,koja je Diktatura gora po ceo svet, ova stalno pominjana, ili nikada ne pomenuta,ali mnogo jaca ova neprekidna iskazana u svetskoj medjunarodnoj i demokratskoj politici.Pa zar demokratija nije svesno i javno podeljena na klase umesto da se ostvari jednakost i medju ljudima i medju drzavama.!?
Konstantin Kalenos
Problem diktatora u slobodnom padu je što taj hoće sve da povuče za sobom... poslije mene potop. Bazdulj ipak ne daje puno šanse montenegrinskom prijedsjedniku pa čak i da ode u hajduke. Ni šume nisu više kao što su bile.
Starac Fočo od stotinu ljeta
....Prepuni se mješina grijeha, okrenuša kola nizastranu. Petar II Petrović Njegoš

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja