ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 23.09.2020. u 15:00 Miroljub Mijušković

Kako su postali Čivijaši

Korona je ove godine otkazala Malogospojinski vašar i poremetila Čivijadu, ali to nije razlog da se Šapčani i dalje ne ponose svojim čuvenim nadimkom
Карикатуре с конкурса

Šabac – Druga polovina septembra je vreme u kojem se u Šapcu najviše svetkuje. Pod ruku idu čuveni Malogospojinski vašar i ništa manje poznata Čivijada, ovdašnji građani bi rekli belosvetski festival humora i satire. Ove, 2020. godine korona je neočekivano poremetila višedecenijski ritam: vašar nije održan, a Čivijada je obeležena u znatno skraćenom formatu, više vituelno nego na ulicama.

Panađuri u Mačvi (Šapcu) i Podgorini pominju se još u 14. veku, u doba Kneza Lazara Hrebeljanovića, a sve do početka Velikog rata grad je imao dva vašara, još jedan o Đurđevdanu. Kao manifestacija u slavu šeretskog duha, Čivijada je zaživela 1968. godine, ali su svoj nadimak, kojim se, kako je to sročio stari, sada počivši novinar Vitomir Bujišić, Šapčani ponose i prepoznaju u školi, vojsci, kafani, ratnom jurišu, bežaniji, na svadbi... oni dobili čitav vek ranije. A pominju se bar četiri varijante.

Prema prvoj priči, njeno veličanstvo ‒ šabačka čivija vezana je za valjevskog trgovca Marka Kabalu, koji je po ovim krajevima prodavao na veliko rakiju. Po obavljenom poslu voleo je da se karta, zbog čega je često navraćao u Šabac, gde je za kockarskim stolom ostajao po dva-tri dana. Za to vreme, Šapčani bi podnapili njegove rabadžije, istočili veću količinu šljivovica i umesto nje u burad nasuli vodu.

Kažu da ni Kabala nije ostajao dužan. Tako je jednom prilikom u kafani kod svog prijetelja i velikog šaljivdžije Mije Ražića na kartama dobio veću sumu novca, fijaker i dva vranca. Pogodba je bila da Šapčani fijaker doteraju u Valjevo i tamo ga predaju Kabali, koji je za tu priliku okupio veći broj svojih sugrađana. Pred samu primopredaju, gazda Mija je naredio svojim momcima da povade čivije iz točkova. Ne sluteći ništa, Kalaba se popeo na fijaker, poterao vrance desetak metara i – završio u prašini.

U Šapcu je 16. septembra 1906. godine izašao prvi broj lista za šalu, zabavu i satiru „Šabačka čivija”, koji je nastanak gradskog nadimka ovako objasnio: „U stara vremena, kada su se seljaci vraćali sa šabačke pijace, pošto su prodali svoje proizvode, usput bi svraćali u kafane, kojih je tada bilo dosta u svim šorovima, a naročito na Kamičku. Popili bi onako s nogu, po jednu, a neko i po više čokanja ili satljika. Krenuvši kućama, počeli bi da se utrkuju svojim taljigama. Onako, napiti i veseli, jedan drugom bi povadili čivije sa točkova.”

Po trećoj verziji, Šapčani su čiviju izvadili iz fijakera, kojim se u njihov grad dovezao knez Mihailo Obrenović. Sav važan, vladar se vozao po gradu u kojim je gospodario njegov stric Jevrem Obrenović, a klavir svirala Jevremova ljubimica Anka, koja je svoju ćerku Katarinu nameravala da uda za skoro razvedenog kneza. Drugoj dinastiji (Karađorđevićima) naklonjeni Šapčani, uspeli su da knezu Mihailu izvuku čiviju iz točka, a otresajući blato s odela, on je samo izustio – „Čivijaši”.

U četvrtoj priči uloge su izmenili knez Mihailo i prvi novovekovni kralj Srbije Milan Obrenović, a poenta je ostala ista.

Prva Čivijada 1968. godine protekla je u znaku osnivanja Čiviške republike, sedme u tadašnjoj SFRJ, koja svoje mesto nije dobila u geografiji, ali jeste u budućim antologijama humora i satire. Za njenog prvog predsednika izabran je Mile Stanković, Šapčanin koji je na Radio Beogradu vodio godinama najslušaniju emisiju „Veselo veče”. Već druga manfestacija zatalasala je javnost i dovela do zabrane lista „Čivija”. U štampariji „Politike” zaplenjeno je 10.000 primeraka čiji je urednik bio Milovan Vitezović, a autori tekstova Branko Ćopić, Vlada Bulatović Vib, Duško Radović, Matija Bećković, Brana Crnčević...

Čivijašku republiku ukinuo je 1992. poznati šabački pesnik Dragiša Penjin i ustanovio Čivijaško knjaževstvo, a sebe proglasio za čivijaškog knjaza. Posle njegove smrti 2000. godine Čivijada se ponovo vratila u republikanske vode u kojima je i danas.

Najbolji na konkursu 2020.

U okviru Čivijade, već decenijama, organizuje se javni konkurs za izbor najboljih satiričnih priča, karikatura i aforizama. Ove, 2020. godine u kategoriji priče laureati su bili Ljubomir Ilić, Milko Stojković i Aleksandar Stojadinović (dve druge nagrade), kao i Vladislav Vlahović i Veselin Milićević (dve treće nagrade). Za najbolju karikaturu proglašen je rad Ivana Todića, druga nagrada pripala je Mići Miloradoviću, a treća (dve) Draganu Milutinoviću i Zoranu Mihailoviću. Od aforističara su nagrađeni Milan R. Simić (prva), Aleksandar Čotrić i Aleksandra Filipović (dve druge) i Zoran Đurović i Vasil Tolevski (dve treće).

Komеntari1
b72dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Прича о Чивијашима има политичку позадину, од које је временом остала само шаљива страна. На Ђурђевдан 6.маја 1818. књаз Милош проглашава Крагујевац престоницом Србије, што је био све до 1841. Променом политичких околности, положај КГ више не одговара због удаљености и тада врло лоших саобраћајних веза. Кнез Михаило жели Шабац који је у то време културна и привредна престоница Србије на повољној позицији. Е, сад долази она прича о чивијама, па се зато увређени кнез одлучује за Београд!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja