Izveštaj Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara o hiljadama sumnjivih i nezakonitih transakcija globalnih finansijskih institucija već uzima danak. Dok banke odbijaju odgovornost, a raste spisak „VIP klijenata” koji su na ovaj način godinama prali prljavi novac, cene akcija su počele da padaju.

Na vest da su oprali 2.000 milijardi dolara, akcije Dojče bank su otišle nadole više od sedam, a Džej Pi Morgana više od četiri odsto. Kako piše „Fajnenšel tajms”, deonice HSBC-a na berzi u Hongkongu pale su u ponedeljak za 4,3 odsto, na najniži nivo za više od 25 godina, dok su akcije Standard čarterda pale za 6,3 procenta.

Procurela poverljiva dokumenta Odeljenja za finansijski kriminal (FinCEN) američkog Ministarstva finansija pokazuju da najpoznatije svetske banke, uprkos upozorenju, nisu bile gadljive na obrtanje para trgovaca drogom i oružjem, korumpiranih oligarha i diktatora.

„Nisu samo kriminalci ti koji peru novac. Banke ovde igraju vrlo važnu ulogu, jer daju na raspolaganje sistem koji taj novac prebacuje na sigurno mesto”, kaže za „Dojče vele” Grejam Barou, stručnjak za otkrivanje slučajeva pranja novca koji je nekada radio za Dojče bank i HSBC.

Barou dodaje da na kraju svi plaćamo cenu za pranje novca, jer taj novac je povezan s porezima i doprinosima koje svi plaćamo društvu.

Dok se američke vlasti ljute što novinari slede sumnjivi trag novca, jer smatraju da curenje podataka može da obeshrabri banke da sarađuju s vlastima na rešavanju ovih slučajeva, javnost saznaje za mnoge nezakonite poslovne mahinacije ljudi bliskih političkim elitama i na Istoku i na Zapadu: od Pola Manaforta, preko Vladimira Černuhina i Romana Abramoviča, do tursko-iranskog trgovca zlatom Reze Zaraba.

Iako je Pol Manafort, bivši menadžer izborne kampanje američkog predsednika Donalda Trampa, osuđen na više od sedam godina zatvora zbog utaje poreza, iz procurelih papira se vidi da je banka Džej Pi Morgan do sredine 2017. godine prebacivala novac između Manaforta i njegovih fiktivnih firmi.

Ova banka je pomogla da se preusmeri najmanje 6,9 miliona dolara za 14 meseci posle prestanka Manafortove saradnje s Trampom. Znači, mnogo kasnije nego što se saznalo za njegove sumnjive veze s proruskim političarima u Ukrajini i navodno pranje novca.

Zanimljiv je i slučaj Reze Zaraba, trgovca zlatom, čije transakcije su isplivale na svetlo dana zbog povrede međunarodnih sankcija protiv Irana. Banka Standard čarterd je FinCEN-u dostavila podatke o njegovim sumnjivim poslovima tek tri meseca pošto je Zarab uhapšen. Dokumenti pokazuju da je ovaj trgovac zlatom za sedam godina preko raznih lažnih firmi i banaka u SAD transferisao 133 miliona dolara.

Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAR) nije reagovala na upozorenja da kompanija Zaraba „Guneš dženeral trejding” pomaže Iranu da zaobiđe američke sankcije. Tako je otkriveno da je ova firma sa sedištem u Dubaiju u 2011. i 2012. godini kroz finansijski sistem UAR-a progurala 142 miliona dolara iz Teherana.

Poverljivi dokumenti iz Američkog ministarstva finansija otkrivaju i kako je nekadašnji zamenik Putinovog ministra finansija, koji se 2004. godine preselio u London, finansirao britanske konzervativce. Supruga Vladimira Černuhina, Ljubov dala je torijevcima 1,7 miliona funti, uključujući i plaćena druženja s tri poslednja premijera Ujedinjenog Kraljevstva.

Procureli izveštaji pokazuju da je Vladimir Černuhin primio osam miliona dolara od ruskih zvaničnika koji su zbog povezanosti s Kremljom došli pod udar američkih sankcija. Dokumenta otkrivaju da je Černuhin 2016. godine dobio novac od jedne britanske firme sa Devičanskih ostrva povezane s milijarderom Sulejmanom Kerimovim.

Ovog Dagestanca bliskog Kremlju, uhapšenog zbog utaje poreza u Francuskoj 2017, koji voli raskalašne žurke na kojima su svojevremeno pevale Bijonse i Ejmi Vajnhaus, „Fajnenšel tajms” je prozvao „ruskim Getsbijem”.

Navijačima sigurno nije bilo po volji kada su saznali da Roman Abramovič, vlasnik Čelsija, poseduje i fudbalere koji igraju za druge timove. „Papiri FinCEN-a” otkrivaju da je kontroverzni ruski oligarh preko ofšor kompanija sa Britanskih devičanskih ostrva tajno kupovao igrače koji igraju u drugim klubovima, uključujući i peruanskog krilnog napadača Andrea Karilja.

Iako Abramovičev portparol kaže da time nisu prekršena nikakva pravila, ipak izaziva sumnju to što je Kariljo u dresu lisabonskog Sportinga u dve utakmice u Evropskoj ligi šampiona 2014. godine igrao baš protiv Čelsija.

Britanska štampa konstatuje da je Abramovič tako na terenu imao praktično 12 igrača. Bivši predsednik britanskog fudbalskog saveza lord Dejvid Trisman za Bi-Bi-Si kaže da ipak nije ispravno da vlasnik jednog kluba ima svoje igrače u drugim klubovima, jer to baca senku na ceo fudbal.