Pacijenti koji dolaze u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije moraju da se pridržavaju propisanih epidemioloških mera, da nose maske i rukavice, ali nije potrebno da imaju urađen test na kovid 19. Pravilo je takvo da zbog korone moraju da ulaze sami u bolnicu, oni koji su slabo pokretni mogu da imaju jednog pratioca, dok ostali moraju da sačekaju ispred zdravstvene ustanove. Posete pacijentima nisu dozvoljene. Ukoliko se kod nekoga posumnja da ima kovid 19 smešta se u izolaciju i testira se na ovu infekciju, a rezultati stižu u roku od nekoliko sati.
Ovo su samo neka od pravila po kojima funkcioniše Urgentni centar KCS-a, jedna od najopterećenijih zdravstvenih ustanova u zemlji. I sada, pod punom zaštitnom opremom, dežuraju dan i noć i pri tome vode računa da korona „ne uđe” među pacijente i zaposlene.
Docent dr Marko Ercegovac, direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, objašnjava za „Politiku” da je u martu sa pojavom prvih pacijenata obolelih od kovida 19 u Srbiji, Urgentni centar KCS-a na neki način izmenio način rada i funkcionisanja što se tiče prijemno-trijažnog dela i otvaranja posebne izolacije na hirurškom i internističkom delu za pacijente kod kojih se postavi sumnja na postojanje korone.
– Naš prijemni deo gde smo radili preglede hirurških pacijenata, a koji je najviše na „udaru” kada dolaze pacijenti, adaptiran je u prijemno-izolacionu jedinicu. Tu smo u martu postavili lekare urgentne medicine, kojih ima devet, a dvoje smo primili u radni odnos baš u vreme pandemije. Dodatno smo angažovali još četvoro stručnjaka ove grane medicine koji su radili u prigradskim naseljima. Njihova uloga je bila da odmah u početku detektuju sumnjive epidemiološke slučajeve na osnovu ankete, a potom i provere da li osoba ima povišenu temperaturu i kliničke znake novog virusa. U slučaju postojanja simptoma, tu postoje prenosni ultrazvučni i rendgen aparati da se brzo uradi dijagnostika, a i laboratorija je blizu. Jedan skener smo namenili samo za snimanje onih pacijenata koji imaju koronu ili se sumnja na postojanje infekcije. Svi zdravstveni radnici i u izolacijama i u ovom prijemnom delu radili su sa kompletnom zaštitnom opremom, u skafanderima, pod maskama, vizirima i rukavicama. Tako smo smanjili mogućnost širenja infekcije unutar bolnice i u hodnicima ustanove, kao i među zdravstvenim radnicima – naglašava dr Ercegovac.
Prva pacijentkinja obolela od kovida19 koja je u ovu bolnicu primljena, bila je žena od tridesetak godina koju su doveli zbog upale i pucanja slepog creva, gde su hirurzi Urgentnog centra morali da urade hitnu operaciju, a potom je cela sala morala da bude dobro sterilisana i dezinfikovana. Svi koji su bili u operacionoj sali morali su da obave intervenciju u punoj zaštitnoj opremi. Takav način rada je sprečio širenje infekcije u bolnici.
– Između prvog i drugog pika korone lekari su morali malo da se odmore, a zatim su ponovo nastavili da rade u istom ritmu. Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja dobro smo opremljeni aparatima koji su neophodni za dijagnostiku u tom prijemnom delu. Ranijih godina smo dnevno imali između 500 i 1.000 pregleda. Taj broj je drastično opao za vreme vanrednog stanja, pa smo beležili 200 pregleda dnevno. Sada imamo do 800. Ali treba imati na umu da ranije čak 75 odsto pacijenata koji su dolazili po pomoć kod nas nisu bili pacijenti za Urgentni centar. A sada imamo obrnutu situaciju – 75 odsto ljudi koji dolaze moraju da se leče u našoj ustanovi jer to zaista zahteva njihovo teško zdravstveno stanje – kaže naš sagovornik.
U vreme vanrednog stanja nisu imali veliki broj pacijenata koji su dolazili zbog zdravstvenih problema nastalih u saobraćajnim nezgodama. Čim se ukinulo vanredno stanje, drastično se povećao broj pacijenata koji dolaze zbog povreda u nesrećama, zbog padova sa visina, infarkta srca, akutnih moždanih udara, plućnih embolija. upale slepog creva i problema sa čirom na želucu...
– Sada ponovo imamo dosta pacijenata koji u nesrećama zadobiju povrede glave, grudnog koša, koštano-zglobnog sistema, karlice i urinarnih puteva, mokraćne bešike i bubrega. To su teški pacijenti i u njihovom lečenju mora da učestvuje čitav tim lekara različitih specijalnosti. Napravili smo jedan savršen sistem rada zahvaljujući kome ljudi koji imaju povrede lokomotornog sistema i moraju na operaciju, već posle tri, četiri dana od zahvata mogu da idu direktno u banju na rehabilitaciju, na primer u Selters banju, u Institut za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici ili Institut „Rudo”. Na taj način se rasterećuje i naša bolnica. Pre godinu dana smo to sa rehabilitacijom omogućili neurološkim i neurohirurškim pacijentima – pojašnjava dr Ercegovac.
Sada svakoga dana u ovoj bolnici oko 50 pacijenata hospitalizujemo. Uradi se između 150 i 250 pregleda na skeneru, oko 200 snimanja na rendgen aparatu, oko 150 ultrazvučnih pregleda, oko hiljadu laboratorijskih analiza.
