ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 23.09.2020. u 22:00 Jelica Antelj

Na spisku antimonopolske komisije i firma za uvoz aparata za kafu

Kako je navedeno u rešenju, uvidom u cene u maloprodaji i na internet stranicama trgovaca, utvrđeno je da se aparati brenda „nespreso” nude po identičnim cenama
(Фото Пиксабеј)

Zašto je potrošačka elektronika u Srbiji skuplja za 13 odsto nego u ostalim zemljama Evropske unije i kako to da se isti proizvodi u maloprodaji različitih trgovaca nude po identičnim cenama, pitanje je na koje bi u narednom periodu trebalo da odgovori Komisija za zaštitu konkurencije.

Samo desetak dana od pokretanja postupka ispitivanja povrede konkurencije protiv kompanija „Roming elektoniks”, „Tehnomanija” i „Komtrejd distribušn”, antimonopolska komisija je saopštila juče da pokreće još jedan slučaj. Reč je o kompaniji „SF1 kofi” d. o. o. sa sedištem u Novom Sadu, koja je uvoznik i distributer aparata za kafu „nespreso”.

Kako je navedeno u rešenju komisije, uvidom u cene u maloprodaji i na internet stranicama trgovaca, utvrđeno je da se ovi aparati brenda „nespreso” nude po identičnim cenama.

Pregledom zvaničnih internet stranica šest maloprodavaca potrošačke elektronike, utvrđeno je da sva četiri modela aparata za kafu ovog brenda imaju identične cene. Na primer, model „esenca” kod svih prodavaca košta 11.990, a model „sitiz” 18.990, odnosno 18.999 dinara, navodi se u ovom rešenju. Komisija je konstatovala da se pretpostavlja da je uvoznik povredio konkurenciju tako što je unapred određivao cene po kojima se ovi aparati prodaju. Preciznije, sumnja se da je ova kompanija u prethodnih pet godina, a naročito u 2019. i 2020, uticala na cene proizvoda brenda čiji je distributer u daljoj prodaji.

Jasno je da je ovaj slučaj praktično pridružen postupku koji je pokrenut protiv trgovaca potrošačkom elektronikom početkom septembra. Tada je Komisija za zaštitu konkurencije na osnovu podataka Evrostata za 2019. konstatovala da, osim cena koje su više u odnosu na ostatak Evrope, postoje i nelogičnosti prilikom formiranja cena na tržištu Srbije.

U Evrostatovom izveštaju je navedeno da su, na primer, u Srbiji cene za pojedine kategorije proizvoda bile veće za 33 do 39 odsto u odnosu na cene u Mađarskoj, gde je PDV 27 odsto, dok je kod nas 20 procenata. Pritom su cene potrošačke elektronike u Mađarskoj bile za 2,5 odsto niže u odnosu na prosek Evropske unije.

Odmah po objavljivanju ovog izveštaja, komisija je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i obavila nenajavljene uviđaje u tri velika privredna društva – „Roming elektroniks”, „Tehnomanija” i „Komtrejd distribušen”.

U Komisiji za zaštitu konkurencije juče našoj redakciji nisu želeli dodatno da komentarišu ovaj slučaj, jer to, navode, ne mogu da čine dok je predmet u postupku. Ipak, poznato je da se trenutno ispituje postojanje restriktivnih sporazuma iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje i veleprodaje potrošačke elektronike u Srbiji.

Kako je to ranije navedeno u vezi sa ovim predmetom, komisija osnovano pretpostavlja da postoje usaglašene obaveze, to jest dogovori kojima se određuju cene i uslovi trgovine u daljoj prodaji, što je restriktivni sporazum koji predstavlja povredu konkurencije iz člana 10 zakona.

Restriktivni sporazumi su do sada više puta bili pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije. Mnogi slučajevi koji su se našli pred antimonopolskom komisijom ostaci su poslovanja devedesetih, kada je bilo sasvim uobičajeno da se na tržištu dogovaraju cene, da se postavljaju uslovi prilikom formiranja cena.

Kompanije bez komentara

Redakcija „Politike” je pokušala da stupi i kontakt s kompanijama protiv kojih je komisija pokrenula postupak, ali se niko od njih nije oglasio. Ovo je, saznajemo, uobičajeno jer samo pokretanje ovog postupka predstavlja reputacioni rizik za kompaniju, a i svi mogući istupi u javnosti mogu se koristiti tokom trajanja ovog postupka.

Komentari7
71f58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sima
Navedena komisija ima mnogo ozbiljnijih problema, kojima treba da se pozabavi na nasem trzistu. Ovo je mazanje ociju kupcima i ciscenje terena nekom drugom uvozniku. Drzava se iskreno ne bavi zastitim kupaca, slaba je kontrola uvozne robe i uvoznika. Trziste se snabdeva stihijski umesto planski.
Milomir
Ako niste razumeli, ovde se upravo radi o jednom od slucaja gde se krsi zakon zato sto postoji previse plana a premalo stihije - izjednacili su svima cene umesto da dozvole svakoj maloprodaji da ih nezavisno (stihijski, kako kazete) formira. Cak kao resenje predlazete jos vise planiranja i dirigovanih cena? Ne leci se alkoholizam Vinjakom.
Милош
Од чега ће цариници живети ако људи престану да купују телевизоре у Мађарској?
Душан
А ко ће потрошачима да врати разлику у новцу за купљене машине услед класичног примера монопола? Вероватно ће бити, као и сваки пут до сада, појео вук магарца.
geras
potrošačoma će za uzvrat biti zadovoljene nasušne potrebe . dobiće preko potreban nacionalni stadion, gondolu, jarbol...
zaliv.net
Drpace oni nas i dalje, zasto meni drzava ne dozvoli da kupim online recimo graficku kartu za pc iz neke drzave u EU i da je dobijem bez poreza i carine ako vrednost ne prelazi 300eur vec su namakli nekakav limit od 50eur. Evo upravo gledam grafucku koju zelim da kupim kod nas je 350eur a u mnogim zemljama EU istovetna je 200eurpa vi procenite sta nam rade. Kako drzava tako i lopovcici koji drze prodaju u Srbiji. Unazadjujete nas i to NAMERNO jer vas zanimaju pare a mi smo obicne ovce
Zlatan
Da mesetarenja ima to pokazuje ova analiza, medjutim vrlo je smesno porediti neke stvari s EU i pitati se zasto su neki proizvodi tamo jeftiniji nego u Srbiji. Uzmimo primer Holandije gde su novi automobili skuplji minimalno 12 % u odnosu na Nemacku iako su obje zemlje u EU zbog tz. Rec je o BPM porezu na luksuznu robu u iznosu od 12 %. Nemacke prodavnice su daleko jeftinije od NL iako NL nema bolji standard. Ovo da su cene iste kod vise prodavaca kod vas ocigledno ukazuje na monopol dobavljaca.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja