petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 29.09.2020. u 18:00 Đorđe Vukadinović
POD LUPOM

Hvala Đedi na pobedi

Priča o „jednom mandatu razlike” pomalo prikriva činjenicu da je na tim izborima Đukanovićeva stranka osvojila tačno deset procenata ili čak 41.000 glasova manje od zbira dve („srpske” i „prosrpske”) opozicione koalicije

Posle bitke su svi generali, bilo da je reč o ratu, politici ili sportu. Svi su sve znali, sve predvideli i svi bi to uradili „bolje”.

Pre tačno mesec dana na ovim stranicama objavio sam tekst „Poslednji krug u Podgorici”, u kojem se kalkulisalo s realnom mogućnošću da „prvi put u istoriji” aktuelna crnogorska vlast (čitaj Milo Đukanović) izgubi parlamentarne izbore. A taj tekst se oslanjao na istraživanje javnog mnjenja „Nove srpske političke misli”, sprovedeno krajem jula i početkom avgusta i publikovano integralno na NSPM („Šanse za promenu definitivno ima”), a u izvodima u više medija i portala u Srbiji i Crnoj Gori (pored ostalog, na N1, kao i u podgoričkim „Vijestima”). A samo dan pre glasanja, 29. avgusta, na portalu Nova S izašao je intervju sa mojom malenkošću, pod naslovom „Poslednje procene – DPS na 35 odsto, opozicija jača za šest do 10 procenata”.

Konačno, na sam dan izbora, nešto pre 17 časova, kad sam čuo najnovije podatke o izlaznosti, napisao sam na „Tviteru” (a i saopštio uživo u programu novoosnovane Nacionalne TV), da su, što se rezultata tiče, „ovi izbori završeni”.

Bilo je tokom prethodnih godina mnogo kritika i od strane ovdašnje vlasti, a bogme i od strane raznorazne opozicije, nezadovoljne rezultatima naših anketa, ali ne pamtim da se ikada na neko naše istraživanje i moju glavu sručilo toliko napada, podsmeha i uvreda. Zapravo, moglo bi se reći da su tih avgustovskih dana od pisca ovih redova u crnogorskim režimskim krugovima bili omraženiji samo mitropolit Amfilohije – i Dritan Abazović.

Paradoksalno, na kraju balade ispostavilo se da smo bili čak i nežni prema DPS-u. Jer, priča o „jednom mandatu razlike” pomalo prikriva činjenicu da je na tim izborima Đukanovićeva stranka osvojila tačno deset procenata ili čak 41.000 glasova manje od zbira dve („srpske” i „prosrpske”) opozicione koalicije.

Naravno, niko nije nepogrešiv. Ali, u principu, ako se radi pošteno i ako se u poslednji čas ne dogodi nešto nepredviđeno (neka „bomba”, neki „Beli”, neki „državni udar”, neko čudo), ozbiljno i nepristrasno urađena anketa može dosta dobro da predvidi tok događaja. U politici i analitici (pogotovo, izbornoj analitici), moraš da imaš znanje i iskustvo. Ali, uzalud sve znanje – ukoliko nemaš adekvatan alat. A u konkretnom slučaju, taj „alat” je bilo pouzdano istraživanje javnog mnjenja, kao i propratni izveštaji (dakle, ne samo brojke) naših anketara, koji su listom ukazivali da je DPS u padu, da su ljudi ogorčeni i da – ne bude li nekih velikih marifetluka i mahinacija – Crnoj Gori predstoji smena vlasti.

E, sad, drugo je pitanje da li su – i zašto nisu – i drugi imali iste ili slične nalaze i brojke. Možemo samo da nagađamo da li tu zakazao istraživački „alat”, ili je problem bio u „majstorima”.

Bilo kako bilo, Đukanovićev (ne)očekivani izborni poraz otvorio je široko prostor kalkulacijama tipa „kuda ide Crna Gora” i da li bi se nešto tako – ili slično – moglo dogoditi i u Srbiji.

Nažalost po srpsku opoziciju (i sreću po aktuelnu vlast u Beogradu), razlika je trenutno ipak mnogo više nego sličnosti. Iako je ideološki i etnički mnogo heterogenija, opozicija u Crnoj Gori je uspela da nađe zajednički jezik i formulu delovanja. A uz nju je (ovog puta) stao i dobar deo tamošnjih najuticajnijih medija, nevladinog sektora i poslovnih krugova. (A ni spoljni faktor, odnosno ambasadorski kor, najblaže rečeno, nije se mnogo protivio.)

Ipak, neuporedivo najveći teret ove promene iznela je SPC u Crnoj Gori. Pre svega, mitropolit Amfilohije lično (koga njegovi saradnici odmilja zovu Đedo), kao i vladika Joanikije, njihovo sveštenstvo i monaštvo, u zajedništvu s narodom. Najpre su zimus pokrenuli impresivan talas litija protiv diskriminatorskog Zakona o slobodi veroispovesti, a potom motivisali i mobilisali građane da masovno izađu na glasanje i da odbiju „danajske darove” DPS-ovih emisara koji su i pred ove izbore – ali manje uspešno nego ranije – krstarili Crnom Gorom.

Za razliku od svih drugih – takođe nesumnjivo zaslužnih, jer da bi se ova pobeda izborila bilo je neophodno da se složi mnogo kockica i stekne mnogo faktora – Crkva i mitropolit se sigurno neće jagmiti za priznanje svojih zasluga, niti ih isticati. I to ne samo zbog skromnosti, nego i zato što verovatno nisu radi da na svoja pleća preuzimaju breme odgovornosti za ono što će se u narednom periodu u Crnoj Gori dešavati. No, hteli ili ne, od odgovornosti se neće moći sasvim skloniti – pogotovo ako stvari ne krenu u povoljnom pravcu – i to im mora biti jasno.

Razume se, daleko veće iskušenje i odgovornost biće na neposrednim izbornim pobednicima, opozicionim strankama i liderima, koji u predstojećim danima treba da pokažu da li su dostojni te pobede i šanse koja im se ukazala.

A što se tiče eventualne „pouke za Srbiju”, ona bi u najkraćem mogla da glasi: Da, ipak je moguće na izborima srušiti autoritarnu vlast. Ali je i veoma teško. I da bi se to uspelo, treba da se stekne mnogo faktora, mnogo truda, mnogo sabiranja, mnogo pameti i – na kraju – mnogo sreće.

Bivši narodni poslanik i urednik NSPM

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
4c5f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stari realista
Vukadinovic je jos jednom pokazao da se razume u politiku.
Мали Ђокица
Нешто ту није јасно. Мора се признати да је став или жеља пола Црногораца за, а пола против врло тачан. Један посланик је разлика, колико сам схватио изборе. На основу чијих гласова је Мило био устоличен 30 година? Ако је Мило фалсификовао гласачке листиће 30 година што није и сада. Ко би га ометао у томе?Ако није, зашто су Црногорци 30 година гласали за њега? Није ваљда да им је требало 30 година пропадања, јада и беде да се схвати одакле ветар дува? А ако је свима било добро да ли ће и сада?
sloba
Pa videćemo kako će ovo proći. Crna Gora je slobodnim izborima dobila ogroman kredit u demokratskom smislu, jer se sistem pokazao doraslim standardima EU. Tako da će od sada CG brže napredovati u pregovorima. Ali s druge strane, SPC se protivi članstvu Crne Gore u EU i NATO i gura ruske afroazijatske integracije. Pošto Amfilohije tamo ima glavnu reč, srpske partije će očigledno pokušati da sprovedu tu varijantu. Kako će se to odraziti na stabilnost koalicije ... to ipak ključno pitanje.
Ognjen
Ја не знам на кога Вукадиновић мисли кад каже две коалиције од које је једна српса а друга просрпска. Постоји само једна српка или просрпска коалиција а то је За будућност Црне Горе. Остале две су веома грађанске и процнрогорске и све их везује само противљење Милу и скоро ништа више. Мир је наша нација је просрпска колико и странка Угљанина.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja