ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 29.09.2020. u 18:00 Dr Zoran Milivojević

Posrednički test za Brisel

Ohrabrena prištinska strana ne računa na statusnu neutralnost EU i cilj pregovora tumači isključivo kao potvrdu priznanja samoproglašene nezavisnosti
(Срђан Печеничић)

Poslednju rundu briselskog dijaloga obeležila je Zajednica srpskih opština (ZSO) – stara poznata priča u novom izdanju, koja traje duže od šest godina. Na prištinskoj strani isti stav odranije, s dodatkom izričitog vezivanja teme za potvrdu nezavisnosti i priznanje od strane Srbije. Na posredničkoj EU, već standardno, jeste verbalni poziv na poštovanje preuzete obaveze. Na srpskoj je jasan stav da se bez ovog pitanja proces pregovora o normalizaciji ne može kvalitativno nastaviti. Naprosto, stav srpske strane je da drugoj strani neće više tolerisati neispunjavanje dogovorenog i za srpsku stranu važnog elementa suštine razgovora o normalizaciji, kao osnove strategije pregovora, kako ju je ona definisala još Briselskim sporazumom 2013. Dakle, status quo ante.

U međuvremenu, glavne novosti su na strani posrednika EU: nova administracija i geopolitički pristup Evropske unije problemu KiM sa spoljnopolitičkim ciljevima u novim globalnim odnosima, nova metodologija delovanja sa specijalnim izaslanikom i dinamikom s kratkoročnim ciljem realizacije, što je sve skupa potvrđeno u ovoj fazi obnovljenih pregovora. Novost je i uključenje SAD sa pragmatičnom platformom i ekonomskim mehanizmima za konkretno delovanje, što dodatno krnji kredibilitet glavnog posrednika EU.

Međutim, i novi pristup EU opet pokazuje važne slabosti koje su uticale da prethodna administracija doživi neuspeh i ospori kredibilitet EU kao posrednika i, samim tim, ceo proces posredovanja. Reč je o osnovu posredovanja – statusnoj neutralnosti posrednika. Odsustvo statusne neutralnosti u prethodnom periodu i nadalje, koje se sada vrti oko ZSO i dr., ne dozvoljava da EU uspostavi i koristi validne mehanizme za vođenje pregovora i realizaciju dogovorenog, s njenim potpisom i garancijama. Poslednja runda je to pokazala kroz pristrasna nastojanja da se traži rešenje u korist prištinske strane, koja se protivi temi ZSO, pretvaranjem pitanja standarda u statusno manjinsko za Srbe („nevećinska” zajednica i sl.), dakle s uvažavanjem druge strane kao ravnopravnog subjekta s državnim prerogativima. Odbijanje srpske strane je logično i, po mom uverenju, ne sme biti pragmatično epizodno, već trajno suštinsko.

Ključno je u svemu ovome što ohrabrena prištinska strana ne računa na statusnu neutralnost i cilj pregovora isključivo tumači kao potvrdu priznanja samoproglašene nezavisnosti. Oslanja se na činjenicu da su vodeće članice EU priznale „Kosovo” u sadašnjim granicama, da su stoga pristrasne i da Nemačka, sada vodeća i predsedavajuća EU, na tome bazira svoj pristup problemu i rešavanju pitanja KiM. Otuda posle ove runde pregovora šef prištinskog tima gospodin Hoti javno ignoriše obaveze i potvrđuje da nema ZSO bez priznanja („Kosova”) i da je glavni cilj pregovora – pravno obavezujući sporazum s formalnim priznanjem. Indikativno je da ide i korak dalje: sporazum, po njegovom mišljenju, mora da garantuje prvo da preostalih pet članica EU priznaju „Kosovo” i drugo – izmenu rezolucije 1244 za prolaz „Kosova” u punopravno članstvo OUN.

Bez statusne neutralnosti EU, bar kad je reč o srpskoj strani, čini mi se, ne bi trebalo da bude moguć tok i uspeh pregovora. Još manje ako stavovi gospodina Hotija oko statusnih ciljeva i garancija (obavezno priznanje, sva priznanja u EU, Rezolucija 1244) imaju podršku EU i čine suštinu njenog postavljanja i ciljnog pristupa nekom budućem sporazumu. Treba podsetiti da je, imajući u vidu temu i problem KiM i ugovorne nadležnosti država članica, statusna neutralnost i za EU formalnopravna i politička obaveza, jer ne postoji pun konsenzus nepriznavanjem „Kosova” od strane pet punopravnih članica. Kredibilitet EU kao posrednika stoga je ponovo u fazi ozbiljnog testiranja.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
ab561
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Trifun
Srbija je,zahvaljujuci "Vasingstonskom sporazumu" sa SAD/Trampom,ojacala svoju pregovaracku poziciju,kada su u pitanju Brisel/EU.Pod uticajem Nemacke,najjace EU drzave,vecina EU zemalja je priznala "nezavisno Kosovo".Zbog toga,EU kao medijator nema neutralan stav,kao sto bi tebalo.Naprotiv!EU nece da natera Pristinu na primenu Briselskog sporazuma,kada je u pitanju ZSO!?Nije slucjano sto Srbija bas sada,ojacana podrskom SAD,insistira na ZSO za koje je dala ogromne koncesije Pristini..
Stari realista
Oprezna ali dobra analiza momentalne situacije. Dobar je savet da Srbija bude odlucnija u svojim zahtevima i da zadrzi cvrst stav i ignorise pritiske EU.
Trifun
@Stari realista Da bi Srbija "bila odlucnija u svojim zahtevima i zadrzala cvrst stav",kako kazete mora da osigura ledja.A to je upravo uradila Sporazumom u Vasingtonu..Svaka cast i Rusiji i Kini i ostalim zemljama koje podrzavaju Srbiju.Ali bez podrske i dogovora sa SAD,Srbija ne moze resiti taj problem na zadovoljavajuci nacin
Dusan T
Ima onaj vic, kako je Lala upecao zlatnu ribicu. Prva zelja - da ga Sosa ne vara, druga - ako ga i vara da ne sazna, treca - ako i sazna, da se ne sekira mnogo. Mi smo ovde u potpuo jasnoj situaciji. Nemacka, u jagnjecoj kozi EU, hoce, po svaku cenu, da nam otkine KiM. To, samo po sebi, i nema nekog smisla, ali ako se sagleda u sirem kontekstu, poteza koji dolaze posle toga, predstavlja samo prvi korak na teritoriji Republike Srbije. Pregovori NE POSTOJE. To je zamajavanje da se Vlasi ne dosete.
Magdalena
Kako mogu biti statusno neutralni kada su samo jedan dan pre proglašenja tzv.nezavisnog Kosova osnovali Euleks misiju nekoliko stotina stručnjaka iz raznih oblasti iz EU se upućuje na Kosmet a da ne pominjem deklaraciju kojom se pozivaju sve zemlje EU da priznaju nezavisnost samoproglašenog tzv.Kosova. Srbija je još 2000.g. imala obavezu da zatraži izvršenje odredaba Rez.1244 i Kumanovskog sporazuma POVRATAK ODABRANOG SRPSKOG OSOBLJA U BROJU 1000 na zadatke iz rezolucije UN a što nije uradjeno.
Petar,Kosovo
Magdalena ,bravo za komentar!To pitanje treba postaviti nasem predsedniku i ministru inostranih poslova kao i predsednici Vlade Srbije!!!Hvala
nikola andric
U ugovornom pravu se ''treca lica'' smatraju irelevantnim za ugovrne strane. Ugovori vaze samo za ugovorne strane posto se ugovori sklapaju ''jedinstvom volja'' obe strane . U suprotnom se navode ugovorne mane na koje se strane mogu pozvati za raskid ugovora. U ovom clanku se ''treca lica'' navode kao uslov ugovaranja. Dakle nisu Beograd i Pristina odgovorni za sopstvena ugovaranja nego EZ i Amerika? Cak se navodi ''pritisak'' na ugovorne strane dok se ugovori pod pritiskom smatraju nistavim.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja