ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 30.09.2020. u 18:00 Dr Dejan Jovović

Čekajući EU, čekajući evro

(Фото Ансплеш)

Uvođenje evra u Srbiji je „na dugom štapu. Njegovo uvođenje u roku od dve godine posle mogućeg ulaska Srbije u EU je nerealan scenarioNarodna banka Srbije saopštila je još pre dve godine da je Srbija počela pripreme za uvođenje evra, kroz pregovore s EU o poglavlju 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku. Naime, izrada pregovaračkog poglavlja 17 – Monetarna i ekonomska politika, za pristupanje Srbije EU, čiji se jedan deo odnosi na mogućnost da buduća članica EU uvede evro, 2018. godine poslata je Evropskoj komisiji.

U Nacrtu strategije za prijem Srbije u EU Evropska komisija predvidela je tada da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2025. godine, ali da prethodno treba da zatvori sva otvorena poglavlja do 2023. To bi teorijski značilo da pre 2027, što je inače veoma teško ostvarivo, nije moguće da evro postane zvanična valuta u Srbiji.

Uvođenjem evra, koji je u opticaju u 19 zemalja EU, članica Evropskog monetarnog sistema i u još pet zemalja – Andori, Monaku, Crnoj Gori, Vatikanu, San Marinu (kao i na teritoriji tzv. Kosova) – Srbija bi izgubila monetarni suverenitet, odnosno sopstvenu monetarnu politiku, a time i samostalno vođenje ekonomske politike.

Od „novih” članica na evro još nisu prešle Češka, Poljska, Mađarska, Hrvatska, Rumunija i Bugarska.  Ako uđe u članstvo EU, Srbija bi mogla da bira da li će zadržati dinar kao svoju valutu ili će preći na evro kao ostale članice monetarne zone. Potrebno je i da države EU odobre novog člana koji bi koristio evro, a praksa je i da se u zemlji održi referendum o uvođenju evra.

Zakon o NBS potrebno je dodatno usaglasiti s odredbama koje zahteva statut Evropske centralne banke, u delu koji se odnosi na to da srpska centralna banka bude deo monetarne politike ECB i pripremi se za usvajanje evra kad za to dođe vreme.

Da bi zemlja kandidat za članstvo u evrozoni uopšte uvela ovu valutu, potrebno je ispuniti brojne zahteve, kao što su nezavisnost centralne banke, zabrana direktnog finansiranja javnog sektora, zabrana privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, zatim „Mastrihtske kriterijume konvergencije”, odnosno pet tesno povezanih pravila za ulazak u evrozonu.

Prvo, stopa inflacije ne sme da bude veća od 1,5 odsto u odnosu na prosek u tri zemlje EU s najnižim cenama na malo. Drugo, dugoročna nominalna kamatna stopa na državne papire ne sme da bude više od dva odsto iznad prosečne kamate u tri najpovoljnije zemlje EU. Treće, budžetski deficit ne sme da prelazi tri odsto BDP-a. Četvrto, javni dug ne sme da bude iznad 60 odsto BDP-a. Peto, zemlja mora da prihvati članstvo u mehanizmu deviznih kurseva (Exchange Rate Mechanism – ERM 2) najmanje dve godine pre ulaska u EU.

Zemlja mora da učestvuje u mehanizmu deviznih kurseva najmanje dve godine, što znači da u tom periodu mora da veže svoju valutu za evro i ne sme da je devalvira ili deprecira kako bi poboljšala svoju konkurentnost, eksternu poziciju, dala podršku izvozu, ili nešto slično, bez saglasnosti zemalja EU. Takođe, dve godine je minimum koji je potreban zemlji posle pristupanja EU da usvoji evro.

Crna Gora, koja koristi evro od 2002, jeste specifičan slučaj, splet različitih, uglavnom političkih okolnosti. ECB je u julu ove godine saopštila da su na zahtev hrvatskih vlasti institucije EU odlučile da uključe hrvatsku kunu u ERM 2, što je svojevrsna valutna čekaonica za evro, s očekivanjem da se u Hrvatsku uvede početkom 2023. Bugarska je takođe „na čekanju” za uvođenje evra.

Uvođenje evra u Srbiji je „na dugom štapu. Njegovo uvođenje u roku od dve godine posle mogućeg ulaska Srbije u EU je nerealan scenario. Prethodno je potreban uslov da Srbija uđe u EU, a kada će se to desiti i da li će se uopšte dogoditi, ostaje otvoreno pitanje i pored okvirnih datuma za pristupanje koje je dala EU.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
7cb4d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan, autor clanka
Odgovor na pitanje čitaoca: Uvođenje evra u Crnoj Gori je bila više politička odluka, mada ima određene benefite, ali svakako i nedostatke. Crnogorska privreda značajno je orijentisane ka turizmu, pa im korišćenje evra kao valute ide u prilog. Crna Gora je u novembru 1999. godine uvela nemačku marku kao zvaničnu valutu, ravnopravnu sa dinarom, jednostavnom trgovačko-bankarskom transakcijom, na koju Nemačka nije reagovala iz političkih razloga. U novembru 2000. godine izbacila je dinar iz
Dejan, autor clanka
Nastavak odgovora : U 2000. CG je izbacila dinar iz upotrebe i marka je postala jedina valuta u CG, da bi od 2002. počela da koristi evro. Zvanični Brisel je to tolerisao, iako je CG jednostrano uvela evro. Pitanje je šta će biti kada CG bude ulazila u EU. Nije isključeno da se traži da odustane od evra, jer članstvo u EU je jedna, a u evrozoni druga stvar.
angie
Zasto da uvodimo evro kad imamo svoju valutu. Juce sam procitala da EU uvodi digitalni evro, koji je kriptovaluta, ali nadgledana od strane svetske banke. Meni se sve vise cini da ce na kraju samo kriptovalute i postojati. Bitcoinkupovinaprodaja ima da cveta.
Синиша
Нека нам писац овог текста објасни случај Црне Горе по овој теми!
petar
Nama treba uvesti uslov da ne mozemo u EU dok ne naucimo da zatvaramo kontejner, da ne mozemo da skladistimo smece pored saobracajnica, sipamo kanalizaciju u reke .... Lep tekst ali cemu
milica
Jedva cekam da udjemo u EU pa da najzad pocnemo da zivimo kao Bugari.
Zoran Borkov
Bravo Milice! Iz Bugarskoj je odliv gradjana u E-U topiju jako velik. To treba EU. Skolovana i mlada radna snaga a jeftina.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja