subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 25.09.2020. u 19:55 Jelena Kavaja

Evropska unija traži sponzore za migrante

Сестре из Авганистана у избегличком кампу на грчком острву Митилена (Фо­то EPA-EFE/Dimitris Tosidis)

Brisel je predstavio okvir novog plana za rešavanje problema migranata, u kojem nema najspornijeg dela dosadašnje politike – nametnutih kvota za pravedniju raspodelu pridošlica unutar bloka – a akcenat je na deportaciji.

Zemlje poput Mađarske i Poljske, koje su zbog kvota tužile EU, sada imaju mogućnost da budu „sponzori povratka” odbijenih tražilaca azila u zemlje porekla. Predviđene su još neke mogućnosti finansijske pomoći, pa kritičari kažu da je članicama ostavljeno da biraju „a la kart” koja im vrsta solidarnosti odgovara, dok će Grčka i Italija i dalje biti na udaru. Nevladine organizacije i političari levice optužuju Brisel da čini ustupak desničarskim vladama, čiji je jedini cilj da smanje broj ljudi kojima će Evropa pružiti utočište, piše „Gardijan”.

Evropska narodna partija, grupa desnog centra kojoj pripada predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, smatra da je predloženi plan dobra polazna tačka.

Komesarka za unutrašnje poslove, Šveđanka Ilva Johanson rekla je da se EU mora baviti realnošću da većina onih koji dolaze nisu izbeglice i da dve trećine zahteva za azil bude odbijeno. Prošle godine je skoro pola miliona osoba dobilo naredbu da napusti EU, a kući se vratilo svega 29 odsto. I dalje će se ići na pokušaje da se zemlje porekla i tranzita privole da ih prime nazad obećanjem investicija ili boljeg viznog režima, iako ta taktika do sada nije bila mnogo uspešna.

Zemlje koje budu spremne da prime nevoljnike mogu da računaju na 10.000 evra iz budžeta EU po odrasloj osobi, mada nije jasno da li će biti dovoljno sredstava za to i za još neke predviđene mere, budući da je budžet za migracije i graničnu kontrolu smanjen za 8,5 milijardi evra (27 odsto). Novac je potreban i za predviđeno ubrzanje ozloglašeno spore procedure prilikom ulaska, kako bi se zdravstvena i bezbednosna kontrola obavila za pet dana.

Zemljama koje odbiju i prihvat i brigu o deportaciji ostaju druge mogućnosti za pomoć, na primer – da finansiraju prihvatne centre u državama na obodu koje su prve na udaru, poput Grčke. Međutim, EK će moći da poništi tu mogućnost ako se ne prijavi dovoljno ovih prvih. Svaka država će imati zakonsku obavezu da pomogne na osnovu BDP-a i broja stanovnika, navodi Bi-Bi-Si.

Kako ne postoje mehanizmi kažnjavanja, odredba o „obaveznoj solidarnosti” je iluzorna, piše „Manifesto”. Italijanski list ocenjuje da novi dogovor dozvoljava članicama da se prema ilegalnim migrantima ponašaju kako im je volja, na štetu zemalja kao što su Italija i Grčka, koje su prve na udaru migrantskih puteva.

Osnov dosadašnje politike bio je Dablinski sporazum, prema kojem „zemlja prvog ulaska” u EU mora da primi zahtev za azil, zbog čega se odavno bune Italija, Grčka i Španija. Taj deo nije promenjen, ali su kriterijumi prošireni, pa migranti koji imaju porodicu u nekoj drugoj zemlji mogu tamo da traže azil. To bi moglo da znači da će zemlje koje već imaju mnogo izbeglica, poput Nemačke i Švedske, dobiti još novih, a smanjiće se pritisak na mediteranske zemlje.

Užasna sudbina 12.000 izbeglica posle požara u kampu „Morija” na grčkom ostrvu Lezbos pokazala je da postojeća politika ne funkcioniše, a na to su nedavno ukazali i UNHCR i Međunarodna organizacija za migracije. EK je dala rok do juna sledeće godine da se usvoji nova politika koja treba da izvede EU iz ćorsokaka kad je reč o problemu koji je deli od 2015. godine, kada je Angela Merkel otvorila granice Nemačke za milion izbeglica. Nemačka je trenutno predsedavajuća i smatra da je izneti predlog dobra osnova za razgovore.

Grčka je pozitivno reagovala rekavši da predlog podrazumeva jaču kontrolu granica i „pravednu” podelu odgovornosti i solidarnosti. Italijanski premijer Đuzepe Konte je rekao da je predlog važan korak, ali da moraju postojati garancije o povratku i relokaciji.

Zemlje „Višegradske grupe” (Mađarska, Češka, Austrija, Slovačka i Poljska) nisu poštovale ni dosadašnje odredbe Dablinskog sporazuma, a sada su još jednom naglasile svoj stav, prenosi Tanjug. Portparol mađarske vlade Zoltan Kova rekao je da spoljne granice EU moraju biti blindirane, i da treba praviti prihvatne centre izvan granica EU za one koji bi eventualno tražili azil. To nije politika Brisela, ali su zemlje na granicama EU postale sabirni centri za desetine hiljada migranata o kojima moraju da brinu dok ne dođu do željenog odredišta u EU.

Jedan evroposlanik iz Orbanove stranke rekao je za Bi-Bi-Si da su spremni da se sponzorišu deportacije, što bi bio značajan pomak kad je Mađarska u pitanju. Ipak je malo verovatno da bi vlada prihvatila uslov koji uz to ide: da svako ko ne bude deportovan u roku od osam meseci ostaje da živi u zemlji koja se obavezala da ga vrati.

EK bi i da uspostavi mehanizam za nadzor nezakonitih radnji, kao što je prisilno vraćanje. Za monitoring bi se oslanjala na organe istih onih država koje su optužene za zlostavljanje i nasilno vraćanje.

Broj pridošlica se od oktobra 2015. stalno smanjuje. Najmanje ih je došlo 2018, svega 150.000. Ove godine je najviše stiglo u Italiju (oko 22.000), Španiju (17.000) i Grčku (12.000). Najviše zahteva za azil prošle godine je podneto u Nemačkoj (165.000), a slede Španija, Francuska i Grčka.

Komentari4
9f1ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар Анђелковић
Гроф Kалерги је још 20-тих година 20. века замислио пројекат који је постао манифест глобализма. Звао се Паневропа. Суштина тог пројекта јесте нестанак европског становништва и његова замена мулатима. Kалерги је у пракси оснивач данашње ЕУ. Године 1925. у свом делу Практични идеализам детаљно је описао како је будућност европске цивилизације у мешању народа и раса и стварању будућег човека који би изгледом подсећао на некадашњег, старог Египћанина. Зато данас имамо мигранте из Азије и Африке.
Radmila Mišić
Odlična šema da ekonomsko zaostajanje mediteranskih zemalja u odnosu na one sa severa Evrope postane još veće! ako je pomoće 10 000 evra jednokratna, to je smešno, ako je godišnja suma, to je jedva dovoljno. Pitanje: da li treba da žurimo u EU? Prvo što ćemo dobiti će biti bar 5000 azilanata na trajno izdržavanje sa svim problemima koji slede. Višegradskoj grupi svaka čast-oni znaju šta hoće tj šta neće.
Немања О.
Решење је да се стране војске које су напале њихове земље повуку, а мигранти врате својим домовима. То је шта они у ствари највише желе, повратак свом родном крају.
Darija
Nemanja, grešiš. Oni neće povratak u svoj rodni kraj! Oni hoće u Evropi živjeti, jer tu će primati socijalnu pomoć, dobiti stano, a raditi im ne pada na pamet. Mnoga mesta na zapadu više ne pripadaju domaćem stanovništvu. A svakim danom dolaze sve više, ali o tome se strogo ćuto.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja