Ekaterina Trendafilova, predsednica Specijalizovanih veća, tužilac Džek Smit, kao i sekretar suda Fidelma Donlon pozvali su žrtve krivičnih dela koje istražuje pravosuđe za zločine OVK u Hagu da se jave toj instituciji, kako bi učestvovale u postupcima.
„U našem sudu, žrtve će imati priliku da učestvuju u sudskim postupcima i na taj način učestvuju u zadovoljenju pravde”, saopštila je Trendafilova, nakon što je u pritvorsku jedinicu stigao prvi uhapšeni – Salih Mustafa.
Po potvrđivanju i objavljivanju optužnice pred Specijalizovanim većima Kosova, otpočinje proces prijavljivanja žrtava za učešće u budućem sudskom postupku.
„Specijalizovana veća Kosova su nadležna za teška krivična dela, uključujući zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Ako želimo da pravda
bude zadovoljena, ne smemo zaboraviti one koji su propatili zbog tih zločina”, dodala je Trendafilova.
Osobe koje mogu da pokažu da su lično pretrpele štetu, uključujući fizičku, mentalnu ili materijalnu, kao direktnu posledicu krivičnih dela navedenih u potvrđenoj optužnici mogu sada da se prijave da učestvuju u postupku, ističe se u saopštenju. Nakon toga, sudija odlučuje da li lica koja su se prijavila mogu da dobiju proceduralni status žrtve.
„Specijalizovana veća Kosova su rešena da omoguće žrtvama da učestvuju u postupcima, uz pomoć advokata koji zastupa žrtve. Služba Specijalizovanih veća za učešće žrtava će učiniti sve da pomogne žrtvama u popunjavanju prijava, koje će se zatim obrađivati na siguran i poverljiv način”, rekla je sekretar suda Fidelma Donlon.
Žrtve koje učestvuju u postupcima pred Specijalizovanim većima imaju određena prava, uključujući pravo da budu obaveštene, da im se prizna status žrtve, kao i da dobiju naknadu štete.
„Neophodno je da se čuju glasovi žrtava u postupcima koji će se voditi. Apelujem na sve koji su pretrpeli
patnje usled krivičnih dela iz optužnice da se uključe u ovaj postupak,” dodao je specijalizovani tužilac Džek Smit.
Iz Haga juče do zaključenja ovog izdanja našeg lista nije bilo potvrde da li je prvi pritvorenik suda za zločine OVK izveden pred sudiju za prethodni postupak. Rok za prvo saslušanje je 48 časova. Tužilac tereti Saliha Mustafu, šefa kosovske bezbednosne službe, za udruženi zločinački poduhvat sa još nekoliko Albanaca koji su u optužnici označeni po nadimcima. Reč je o događajima iz aprila 1999. godine, na imanju Zlaš gde je bio improvizovani zatvor za saslušanje i mučenje ljudi. U optužnici se navodi da je Mustafa znao da je reč o meštanima koji nisu učestvovali u ratnim dejstvima, kao i da su on i ljudi pod njegovom komandom te zarobljenike nazivali špijunima i optuživali ih za saradnju sa srpskim vlastima i nelojalnost OVK.
Tokom ovog perioda, Salih Mustafa je bio komandant obaveštajne službe OVK. Jedinica je u svom sastavu imala 500 do 600 vojnika, koji su dejstvovali uglavnom na gradskim područjima Prištine i Obilića i u njihovoj okolini, kao i na području Goljaka, gde je i selo Zlaš.
Sve žrtve tih krivičnih dela bile su građani SRJ koji, kako se navodi, nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima. Tužilac detaljno opisuje da je u štali na Zlašu bilo zatočeno šest osoba, bez ikakvog pravnog osnova i da su ih Mustafini potčinjeni tukli, palili im kožu i mučili ih na druge načine, pretili im smrću, iznuđujući od njih izjave i priznanja da su izdajnici, što je imalo teške posledice po njihovo zdravlje.
Posebno okrutni stražari u Zlašu bili su prema čoveku koji je doveden 19. aprila i koga su mučili više nego druge zatvorenike. Porodica se raspitivala za svog člana ali nije dobila informaciju. Krajem aprila 1999. godine, jedinica komandanta Caljija, što je bio Mustafin nadimak, napustila je Zlaš, a posmrtni ostaci ovog čoveka nađeni su naknadno. Tužilac tereti Mustafu za četiri tačke optužnice – proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
Neposredno pred prvo hapšenje pripadnika bivše OVK po nalogu Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, Uprava pritvorske jedinice u Hagu u sredu je donela uputstva za posete pritvorenicima koji će biti smešteni u tom objektu, a Sekretarijat suda doneo je svoje propise.
Među instrukcijama Sekretarijata za sada je na snazi opšte ograničenje poseta zbog kovida 19, u cilju zaštite zdravlja pritvorenika i drugih lica. Lični kontakti su privremeno ograničeni kao i fizičke posete svim pritvorenicima, uključujući privatne posete. Dozvoljene su takozvane video-posete – putem video-linka.
