petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 26.09.2020. u 20:30 Marija Brakočević

Jači dinar i više radnih sati podigli prosečnu platu na 510 evra

Jačanje realne vrednosti dinara je pomoglo da se nešto ranije nego što to dozvoljavaju ekonomske mogućnosti zemlje dostignu plate više od 500 evra, iako bi realno bilo da je to dostignuto naredne godine
(Фото А. Васиљевић)

Prosečna zarada u julu ove godine u Srbiji je dosegla iznos od 60.029 dinara, a to znači da je prvi put postala nešto viša od 510 evra. Na tu činjenicu posebno je, kako i sam kaže, ponosan predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je juče podsetio da je prosečna plata sada najviša u regionu Zapadnog Balkana.

– Kada sam postao predsednik vlade, delili smo treće mesto po proseku plate sa Severnom Makedonijom, a ispred nas su bili Crna Gora i BiH – dodao je Vučić.

– Srbija se sada izjednačila sa Crnom Gorom. Uveren sam da ćemo uskoro po proseku plata daleko prestići i tu zemlju, s obzirom na to da Srbija ima neuporedivo bolju ekonomsku situaciju. Od Crne Gore bolji smo i po stopi rasta i po stopi javnog duga – zaključio je Vučić.

Vest da u julu ove godine prosečna neto zarada iznosi 60.029 dinara nije previše iznenadila profesora Milojka Arsića s Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On smatra da je dobro što su prosečne plate u julu povećane u odnosu na drugi kvartal ove godine, jer to može da predstavlja signal oporavka naše privrede. Iznos od 510 evra, objašnjava on, dostignut je ipak zahvaljujući tome što je dinar ojačao.

– Jačanje realne vrednosti dinara je pomoglo da se nešto ranije nego što to dozvoljavaju ekonomske mogućnosti zemlje dostignu plate više od 500 evra. Realno bi bilo da je to dostignuto, na primer, naredne godine. Ali, jačanje dinara ima i svoju drugu, negativnu stranu, a to je povećanje spoljnotrgovinskog deficita, koji se pogoršava već tri godine – napominje prof. Arsić.

Da li onda najavljeni porast prosečne zarade do 900 evra do 2025. godine može da prestavlja dozu rizika po makroekonomsku stabilnost zemlje? Za prof. Arsića taj cilj je prilično sigurno potpuno nerealan.

– I ranije, još 2016. godine, postojale su najave da će plata od 500 evra biti postignuta u 2017, a to se desilo tek sada u 2020. godini. To podrazumeva vrlo visoke stope rasta. Naime, da bi se sa 510 evra došlo do 900 evra u 2025. godini plate bi trebalo da rastu 12 odsto prosečno godišnje, što je neodrživo i nerealno – uveren je prof. Milojko Arsić.

S tim da je sasvim realno da u Srbiji prosečna zarada ove godine iznosi oko 510 evra, saglasan je i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

– U ekonomiji nemamo nikakvih većih potresa, u smislu produbljivanja neravnoteže. Budžetski deficit jeste veći, ali to nije zato što su plate tolike kolike su, nego zato što je država bila izdašna sa programom pomoći privredi. Kada se pogleda dinamika kretanja zarada, jasno je da već dve-tri godine ona raste uporedo porastom BDP-a. To se ogleda upravo u stabilnom makroekonomskom okviru – ističe Nikolić, podsećajući da se, kada je u prethodnoj deceniji beležen nerealni i ubrzani rast zarada, to sve odražavalo ili na skok inflacije ili na širenje spoljnotrgovinskog deficita.

– Sada to ipak nije slučaj, već realno stanje u skladu s privrednim rastom. Projekcije da ćemo do 2025. možda izgurati i do 900 evra prosečne zarade nisu nerealne. Ukoliko se vratimo, posle krize s koronom, višim stopama privrednog rasta, uz strane investicije koje su najavljene i realizuju se, ne vidim razlog da Srbija ne dostigne prosečnu zaradu od 900 evra za pet godina – uveren je Ivan Nikolić.

Predstavnici sindikalnih organizacija ne vide ništa senzacionalno u najnovijim vestima oko iznosa prosečne zarade koji je iznad 510 evra. Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podseća da je dobro poznata stvar da iznosi prosečne mesečne plate variraju iz meseca u mesec, pa je tako bilo i ovog puta, posebno kada se zna da u svakom mesecu nije isti broj radnih sati.

– Ovogodišnji jul je bio mesec u kojem su bila 184 radna sata, a u godini postoje samo još dva do tri takva meseca. Ostali broje 176 ili 168 sati, a neki čak i 160 radnih sati. Upravo broj radnih sati u konkretnom mesecu utiče na to da li će prosečna zarada u datom mesecu biti veća ili ne, pa zato ovaj ekskluzivitet kojim se hvale političari ne pije vodu – ističe Vuković, a svoj stav, kako dodaje, potkrepljuje činjenicama.

– Januar ove godine imao je maksimalni broj radnih sati, 184, i tada je prosečna zarada iznosila 59.941 dinar. Već u februaru broj radnih sati je bio znatno manji, 160, i samim tim i prosečna plata bila je niža za oko 1.800 dinara, to jest spala je na 58.100 dinara. Dalje, u martu broj sati je bio 176, pa je i zarada bila viša... Već je u avgustu bilo manje radnih sati nego u julu,  pa shodno tome i očekujemo da prosečna zarada bude niža od julske i da će spasti na nekih 59.000 dinara, a to znači da će biti ispod 510 evra. Dakle, ovo nije ništa senzacionalno – uverava Duško Vuković.

Komentari33
42f07
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Maric
Kada čitam ovakve vesti, prosto me je sramota što samo meni ide loše u ovoj zemlji.
Nensi
Sindikati su u pravu, vazan je broj radnih sati u mesecu jer to utice na razlike u iznosu zarade.
Borivoje m
Dovoljno je da se smanje doprinosi na plate i garantovano prosecna plata ima da skoci na 70.000, dovoljno da se onaj deo koji se daje 'na crno' da na belo!
Саша Микић
Колико то треба да се смање доприноси да би послодавци били задовољни? Колико ја знам тренутна стопа је 65%. Смањивање доприноса значи и смањивање будуће пензије и повећање партиципације у здравству и све остало што је везано за те доприносе биће још више смањено.
električar
Ovaj prosek plate (ako je to tačan podatak) dostignut je tako što su oni koji to mogu sebi povećali plate, a to su oni koji su do sada imali visoka mesečna primanja iz raznih izvora. Oni koji su do sada imali niske plate nisu ništa dobili, indirektno im je ustvari smanjena kupovna moć. Ali, poznato je da vlast svoju priču ne priča onima kojima je to sve poznato, već onima koji se ne razumeju "u taktiku" ...
fensi denser
rast plata a apel da se odlože otpuštanja? ko je ovde lud? a ustvari su iznos podigli korona minimalci i druga korona davanja - posebno u javnom sektoru. da li se zna koliko na kraju košta respirator, maska, kvadrat gradnje novih bolnica (o kojima se uzgred ne izveštava puno) itd.? toliki pronevereni novac morao je da se pomalo prelije i na partijske zaposlene, zar ne?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja