petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 27.09.2020. u 19:30 Dubravka Lakić

Sećanje na Gorana Paskaljevića – čovek koji je umeo da voli

Uvek na strani slabih i potlačenih on je u svojim egzistencijalističkim dramama, obojenim često i humorom, davao glas svojim filmskim junacima koje je uvek tretirao s toplinom i empatijom
(Фото А. Васиљевић)

San Sebastijan – Osvanulo je jutro okupano nekom tužnom kišom u festivalskom San Sebastijanu, gde je vest o iznenadnoj smrti slavnog srpskog reditelja Gorana Paskaljevića primljena s nevericom. Ovde je on bio rado viđen gost, u legendarnom hotelu „Marija Kristina” čekala ga je uvek njegova soba, ovde je publika ovacijama dočekivala i ispraćala njegove filmove, a ne tako davno upravo mu je ovde nobelovac Mario Vargas Ljosa, kao predsednik žirija festivala, uručio nagradu za film „San zimske noći”.

Gorana, našeg scenaristu, reditelja i producenta, autora 18 dugometražnih igranih filmova – od „Čuvara plaže u zimskom periodu” (1976) do ovog poslednjeg „Uprkos magli” (2019), poznavao je, cenio i voleo filmski svet, filmski profesionalci i kritičari. I publika, i to ne samo ona u Evropi već i ona koja se proteže od Južne Koreje i Indije, preko severne Afrike (Maroko, Egipat) do Latinske i Severne Amerike. I zato ne čudi što su društvene mreže pune dirljivih reči opraštanja s njim. Ličnih poruka, zajedničkih fotografija snimljenih u Argentini, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Goi i Puneu, Busanu, Karlovim Varima, Marakešu, Srbiji...

Goran Paskaljević je bio čovek koji je umeo da voli. I umeo je da bude voljen, i od strane bliskih prijatelja, svojih sinova i od strane anonimnih gledalaca o kojima je uvek mislio i s kojima je s puno uzbuđenja kretao na zajednička emotivna filmska putovanja. Sve njegove filmove najviše je krasilo upravo to – emocija. Ona koja se prepoznaje na velikom platnu na kojem se prikazuje njegov film. Emocija se s tog platna postepeno preliva na gledalište koje postaje svesno da su Paskaljevićevi junaci i situacije u kojima se nalaze toliko ovozemaljski, ljudski i toliko slični samom filmskom gledaocu i njegovom okruženju da se poistovećivanje rađa tako prirodno. I zato su ljudi voleli i vole njegove filmove: „Čuvar plaže u zimskom periodu”, „Pas koji je voleo vozove”, „Zemaljski dani teku”, „Poseban tretman”, „Suton”, „Varljivo leto ’68”, „Anđeo čuvar”, „Vreme čuda”, „Tango argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kako je Hari postao drvo”, „San zimske noći”, „Optimisti”, „Medeni mesec”, „Kad svane dan”, „Zemlja bogova” i „Uprkos magli”. Snimao ih je u Srbiji, Hrvatskoj, Americi, Italiji, Irskoj, čak i na obroncima Himalaja, jer mu je njegova energija i strast prema filmu davala krila da stigne i tamo gde je teško stići.

Nezaboravan je bio generacijski susret pripadnika praške škole na jubilarnom 60. Pulskom festivalu, na terasi hotela „Histrija” uz puno smeha i šale sedeli su: Lordan Zafranović, Goran Marković, Srđan Karanović, Rajko Grlić i Don Paskaljone – kako je Paskaljevića, kao najuspešnijeg među njima, nazvao Zafranović. Po broju filmova, međunarodnih nagrada, pozitivnih filmskih kritika, inostranih zemalja koje su rado učestvovale u koprodukciji njegovih filmova, Goran Paskaljević ih je sve nadmašio i Zafranović mu je na tome čestitao. Paskaljević je bio umetnik čija karijera je trajala 50 godina i čije delo obuhvata 18 igranih i 30 dokumentarnih i kratkih filmova i 32 prestižne međunarodne nagrade. Među njima je solunski „Zlatni Aleksandar” za životno delo i monografija koju su priredili Grci, u kojoj su svoje kritičarske priloge dali i Den Fajnaru, Debora Jang, Ron Holovej, Klaus Eder, Đorđo Goseti, Dimitris Eipides i Dimitris Kerkinos, Pjer-Enri Deloa i potpisnica ovog sećanja, čiji je prilog bio kritika filma „Varljivo leto ’68”.

Ono što je zajedničko u svim tim napisima o njegovom delu jeste to da je Paskaljević prepoznat kao veliki humanista, da je u njegovim filmovima politika uvek bila u fonu malih ljudskih priča koje oslikavaju vreme i ljude u Jugoslaviji i Srbiji, da je njegovo stvaralaštvo obeleženo doslednošću na polju estetike i ideologije. Goran je bio istrajan u jednostavnosti svojih priča koje iskreno i delikatno opisuju život i borbu običnih ljudi koji trpe posledice istorijskih događaja, primorani da se izbore ili suprotstave nevolji. Uvek na strani slabih i potlačenih on je u svojim egzistencijalističkim dramama, obojenim često i humorom, davao glas svojim filmskim junacima koje je uvek tretirao s toplinom i empatijom. Bez stereotipa, klišea, bez moralizatorskih packi. Puno nežnosti prema likovima od kojih je ama baš svaki trodimenzionalan, pun neugasive nade za boljim životom.

Ono što Paskaljevićev filmski opus sa sobom donosi jeste i taj jaki osećaj za detalj, za atmosferu. On je stvorio taj sebi svojstveni realističko-poetski stil u kojem uvek ima i ironije i crnog humora. On na kritički način vidi i pristupa životu, uvek je bio u stanju da uspešno prenese svoju viziju da i tako doprinese međunarodnom razumevanju srpskog društva i srpskog naroda čijem je kinematografskom podneblju tako strasno pripadao.

Goran Paskaljević nas je svojim iznenadnim, preranim odlaskom iznenadio, stavio u stanje šoka. Koliko juče u dugim telefonskim razgovorima pričali smo o njegovom novom projektu, o njegovom 19. filmu, o „Mačjem kriku”, koji bi već počeo da snima da nas korona sve zajedno nije tako brutalno zaustavila u svim planovima. Sa životom na relaciji Beograd–Pariz–Ičići, uz suprugu Kristinu kao veliki oslonac, Goran je razvijao tu svoju novu ovozemaljsku filmsku priču, kao i uvek s puno strasti i energije. I zato je vest o njegovom iznenadnom odlasku tako teško pala. I porodici i prijateljima i svima onima koji su ga voleli i poštovali i kao filmskog autora i kao čoveka koji je umeo da voli ljude jer mu je do ljudi uvek bilo stalo, i koji se nikada nije stideo da pokaže nežnost...

Komentari3
acd8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Katarina
Veliki covek, veliki umetnik, veliko srce Srbija je ponosna sto ga je imala! Neka mu je vecna slava!
Zoran
Filmovi kojih se ne sramimo. Renesansni covjek. Vjecnaja pamjat.
Miki Andrejevic
Tragedija za nas ljubitelje filma i njegovih filmova; "Pas koji je voleo vozove" je bar meni otvorio jedan novi pristup filmu i tako sve do " Uprkos Magli". Jednostavno NENADOKNADIV GUBITAK!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja