četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 27.09.2020. u 22:00 Vladimir Vukasović
MEĐUNARODNI PREGLED

Zastava levo, vojnici desno

Ako se kralj razboli, i narod će patiti od kuge, zemlji će se takođe pokvariti utroba i neće rađati, stoka će padati mrtva, pokošena tom zlom silom koja je ovladala svima, od poglavara do najbednijeg prosjaka. To vajkadašnje sujeverje da od zdravlja monarha zavisi dobrobit svih njegovih podanika jedino je koje može uneti tračak smisla u odluku britanske vlade da iz budžeta nadoknadi finansijske gubitke koje je basnoslovnim posedima ostrvske dinastije nanela pandemija virusa korona. Naime, po analogiji s drevnim verovanjem, osiromaši li kraljica, bez ijednog penija će ostati svi Britanci.

Doduše, da je staro sujeverje tačno, kraljica bi trebalo da može lečiti ljude dodirom svoje ruke, u kojem slučaju Velika Britanija valjda ne bi morala i drugi put pod katanac zbog iznova podivljale pandemije. Neke moći, poput te isceliteljske, izgleda da ipak blede s vremenom, ali ne i ona ekonomska: monarhija je očito isto što i banke i korporacije, „previše velika da bi joj se dopustilo da padne”, pa i nju, kad navali kriza, država spasava dok je građanima prepušteno da se sami za sebe postaraju. Narod voli kralja, voli i kralj svoj narod, ali je, na kraju krajeva, i monarhija biznis, kao i sve ostalo.

Bankarska usta ne govore: Kad je već tako, nema šta da se zameri britanskoj HSBC i drugim velikim bankama širom sveta koje, kako pokazuju upravo otkriveni dokumenti američkog ministarstva finansija, nisu bile gadljive na to da svoje bilanse dopunjavaju prometom prljavog novca od kriminala i korupcije. Pojedini ekonomisti se odavno već zalažu za to da se u nacionalne bruto društvene proizvode uračunava i obrt koji načine ilegalni poslovi. Mafija nešto odnese na jednoj strani, ali na drugoj strani deo i vrati u saldo.

U tako ciničnoj viziji sveta gotovo da ima nečega uspokojavajućeg u ideološkim ratovima među državama i, kako se to danas kaže po uzoru na američki politički žargon, „ratovima kultura” unutar nacija, kao da oni govore da nije apsolutno sve u novcu, ma koliko žrtava da su te ideologije odnele. Donald Tramp, tako, zahteva uvođenje novog „patriotskog obrazovanja” i, kako javlja Rojters, zabranjuje vojnicima, vladinim podugovaračima i federalnim stipendistima da pohađaju obuke koje „unose podele” među Amerikance, pod čim, konkretno, podrazumeva spominjanje toga da je u SAD bilo robova i da rasizam još nije iskorenjen. Decenijama glavni američki suparnik, Rusija, po naređenju Vladimira Putina, priprema „vojno-politička tela” u Nacionalnoj gardi, to jest, kako se pretpostavlja na osnovu ranijih najava kremaljskih zvaničnika, neku vrstu edukacije koja bi imala da spreči ideološko zastranjivanje vojnika. I, eto nas ponovo usred nevinih i blaženih dana hladnog rata, kad smo se tukli za kapitalizam ili komunizam, ne samo za dolare ili rublje, ako je neke razlike između toga ikada zaista bilo.

Još jedno poklapanje između onih za koje više nije jasno da li su neprijatelji ili prijatelji kao da sluti na to da borba za izvesne više principe nije mrtva. I neki republikanci koji inače ne mare za Trampa stali su iza njegove namere da u Vrhovni sud SAD postavi još jednu osobu mesec dana pre izbora, ma koliko da je legitimitet trenutnog šefa Bele kuće da to učini u ovom trenutku diskutabilan. Kao što je to pokazao i suženi izbor potencijalnih kandidata za mesto u sudu, republikancima je previše stalo do toga da u ovu instituciju, koja nije samo ustavobranitelj nego, praktično i američki ustavotvorac, pa utoliko i najviši zakonodavac, uvedu osobu koja će braniti njihova gledišta o, kako se na prvom mestu ističe, pravu na abortus i odnosu religije i društva. S tim na umu, nije više tako lako podsmevati se obnovi „partijskih komiteta” u ruskoj armiji.

Amerikanci pobeđuju u evropskom fudbalu: Samo, ništa se ne događa a da nije povezano s dolarima i rubljama. Pravo na život, kako konzervativci nazivaju zabranu abortusa, jedna je od onih uzvišenih formulacija idealnih da se kao amblem stave na zastavu pod kojom se maršira na prizemnije ciljeve koji su nekako postali delovima istog ideološkog paketa. To razgolićuje i pažljivije čitanje biografija mogućih kandidata za američki Vrhovni sud: posredi su osobe koje su, sve vreme tvrdeći da se time bore za lične, Bogom date slobode, istovremeno i protiv širenja prava na zdravstveno osiguranje, koje bi mnogima izbilo iz džepa masivne profite, i protiv povećanja minimalnih plata i jačanja radničkih prava. Ako se još jedan takav glas ubaci u Vrhovni sud, pobeda Trampa na izborima bila bi samo kolateralni dobitak u partiji na duže staze i s ulogom mnogo krupnijim od jednog mandata u Beloj kući.

Za to vredi prevazići sve te klete podele koje Tramp osuđuje, uključiv i one unutarrepublikanske, i podržati predsednika, pa i onda kad traži da se u školama uči kako su Amerikanci najizuzetnija nacija u istoriji i da mogu postati samo još boljima nego što jesu, pošto je nekim čudom, izgleda, i to moguće. Sve će to zastava pozlatiti, čak i kad ona krene levo, u nebeske visine, a vojnici desno, ka kraljevstvu koje istinski nameravaju osvojiti.

Uostalom, da je ikad samo o patriotizmu zbilja reč, Amerikanci bi se, na primer, morali držati svog poslovičnog prezira prema evropskom fudbalu kao igri za mekušce i dosledno obožavati isključivo onu gladijatorsku verziju ragbija koju nazivaju jedinim pravim fudbalom. Umesto toga, prema analizi agencije Blumberg, bogati Amerikanci sve više kupuju evropske fudbalske timove i sad, nakon što su sebi nabavili i Parmu i Romu, poseduju ukupno petinu klubova iz prvih liga Engleske, Italije i Francuske. Preuzimanje im je olakšalo opadanje interesovanja kineskih investitora za evropski fudbal, kao i pandemija virusa korona, koja je oborila vrednost klubova, uskraćenih za publiku na mečevima i pozamašan deo zarade od reklama.

Nakon prvih meseci pandemije, kad se ona počela umirivati u Kini i stezati Evropu za gušu, mnogi Evropljani su strepeli od toga da će Kinezi iskoristiti priliku da pokupuju njihove kompanije sad kad im je vrednost opala. Priliku u fudbalu naposletku su zgrabili Amerikanci. Za ostale evropske biznise još ćemo videti kako će proći dok ne protutnja i drugi talas pandemije i svi oni koji nas, verovatno, još čekaju. Ako joj je ipak ostalo nešto od one stare moći da leči dodirom, kraljici je krajnje vreme da zađe među ljude.

Komentari3
681ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milic M. Ilic
Odlicna analiza nase stvarnosti. Mene posebno zabrinjava naivan odnos obicnih gradjana, koji prihvata da ih Globalisti vode ka "raju".
Asinus
"Upravo otkriveni dokumenti" o HSBC "and friends", stari su vise od 150 godina, jos od pre Opijumskih Ratova. Glavni prihodi HSBC i ostalih "tradicionalnih" banaka su bili finansiranje trgovine robljem i drogom. Za robljem vise nema potrebe, jer smo to postali dobrovoljno, ali su droga i usluzni servisi i dalje u modi, kao sto su investicije, oruzje, hemija, logistika... Naravno, sve to funkcionise besprekorno, uz drzavni blagoslov, podrsku i zastitu, jer banke su vlasnici i gospodari planete.
Sale Marino
Apsolutno, to se vidi i po politicarima jer vise nema lidera nacija kakvi su bili Cercil, De Gol, Tacer ili Brant, ovi sada su samo bankarski glasnogovornici koji ne pisu nacionalne programe vec samo prenose narodu direktive finansijske aristokratije. Kako ce se ova faza razvoja covecanstva zavrsiti ne zna se ali princip da je profit vazniji od ljudi ne moze da donese nista dobro. Ja imam utisak da smo usli u poslednjih par vekova nase rase.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja