subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 28.09.2020. u 21:15 Đuro Đukić

Kozarčani u prvom vozu bez voznog reda

U vojvođansku ravnicu i novi život, pre 75 godina krenuli su stradalnici koji su godine Drugog svetskog rata proveli u bitkama, a žene starci i deca u zbegovima
Група најмлађих досељеника у Честерег 1945, у скромној одећи и без обуће (Фотографије Мирко Тепавац)

Čestereg – Ovog septembra navršava se 75 godina otkako su u banatsko selo Čestereg stigli doseljenici iz Bosanske krajine, iz Potkozarja i okruženja. Reč je o stradalnicima koji su godine Drugog svetskog rata proveli u bitkama, a žene starci i deca u zbegovima. Svi oni našli su se i u vozu koji je u velikoj seobi prvi stigao u pomenuto selo. Po dolasku u Čestereg, Krajišnici su prošli period prilagođavanja na drugačiju vodu, hranu i klimu. U stari zavičaj vratilo se kasnije 12 odsto doseljenih u Banat.

Česteregom i njegovom istorijom bavi se Milorad Savić, dugogodišnji novinar i svojevremeno žitelj ovog mesta, u upravo izašloj knjizi.

Savić se poziva na popis stanovništva u Jugoslaviji 1948. prema kome je, od septembra 1945. u 114 vojvođanskih naselja iz svih krajeva zemlje nastanjeno 37.616 porodica sa ukupno 225.696 članova. Najviše je bilo Srba (162.447), zatim Crnogoraca (40.176), Makedonaca (12.000), Hrvata (7.134), Slovenaca (2.091) i Muslimana (1.848). U Čestereg je dospelo 299 porodica sa oko 1900 članova iz 20 srezova Banjalučkog okruga. Među njima je bilo i blizu 50 samohranih majki, udovica poginulih partizana. Ovde je preseljeno i 28 boračkih porodica i iz okolnih banatskih sela.

U feljtonu „Politike”, novinar Radovan Lazarević je 10. juna 1985. citirao izjavu pukovnika Dimitrija Bajalice koji je rekao „da se pri određivanju redosleda preseljenja prvenstveno vodilo računa da se u Vojvodinu prvi dosele oni koji su najviše stradali u ratu, jer oni u zavičaju ne bi imali gde da prezime”. Tako su prvi transporti krenuli s Kozare, Grmeča i iz Drvara. S obzirom na to da su na put najpre krenuli oni čije kuće su bile spaljene ili teško oštećene, imali su i vrlo malo pokretne imovine, pa pripreme za preseljenje nisu dugo ni trajale. Obaveštenja o selidbi su im stizala dan-dva pre puta.

Sretko Stojaković je decenijama čuvao obaveštenje o selidbi. Za pokret je saznao kad je iz svog sela Matavazi došao u Bosanski Novi, danas Novi Grad, da proda džak pšenice. Na pijaci je čuo da se dele pozivi, otrčao nazad kući, gde je u međuvremenu stiglo obaveštenje. Za dva dana sa porodicom se našao u vozu. Ali, bez oca koji je još bio u partizanskoj vojsci. Vinka Đurica je pričala kako u vagonu u kojim je stigla njena porodica nije bilo koza i ovaca „kao u onim filmovima” već – samo dve krave.

U Čestereg je „vozom bez voznog reda” 1945. stigla i Desanka Babić, koja je preživela ustaške stratišta Staru Gradišku, Jasenovac i Sisak u kome je postojao logor samo za decu. Njena majka Vida je dvoje najstarije dece od šestoro koliko je imala,, uspela je da skloni iz kolone u šumu pa su se oni spasili. Vidu su odveli na prisilan rad, dve ćerke su stradale u logorima, dve su nekako preživele, kao i njihov otac koji se vratio iz zarobljeništva u Nemačkoj, pa se porodica okupila tek u Česteregu.

Porodica Babić se okupila kada se otac vratio iz zarobljeništva

O materijalnom statusu doseljenika svedoči fotografija čiji je autor Mirko Tepavac, kasnije visoki državni funkcioner i ministar spoljnih poslova. Na fotografiji snimljenoj 14 decembra, vide se deca u skromnoj garderobi i – bez obuće.

Za mališane bez roditelja, u Česteregu je posle rata osnovano sirotište. Neki od njih nisu znali ni svoje poreklo, ni rodni kraj. Na kozaračkom području od oko 190.000 Srba u ratu poginulo 10.000, a u logorima i na stratištima NDH umoreno je njih 39.000. Među prvim institucijama u posleratnom Čestergu formirana je i osnovna škola. Imala je 900 učenika, danas ih ima deset puta manje.

Zloglasni Bah iz Česterega

U kraju koji su posle Drugog svetskog rata naseliti Krajišnici, živele su Podunavske Švabe. Pred Drugi svetski rat, na obeležavanju stogodišnjice njihovog dolaska u te krajeve, javno su ispoljavane simpatije prema nemačkom fašizmu. Folksdojčeri su naročito digli glavu kad je Banat dobio poseban status pod nemačkom upravom u Nedićevoj Srbiji. U ratu se po zlu posebno istakao učitelj Johan Bah, rođen u Česteregu 1906. Bio je instruktor i vođa propagande u Kulturbundu i često je putovao u Nemačku na instrukcije. U ratu je postao oficir Manšafta i SS divizije „Princ Eugen”, organizator i instruktor odreda zloglasne muslimanske „Handžar” divizije. Obe ove vojne formacije harale su i po bosanskoj krajini, po Grmeču, Kozari... Na desetine hiljada dece, žena i staraca poslali su u logore Stara Gradiška, Jasenovac i Gradina. Bah je sa porodicom pobegao u Nemačku, dan pre oslobođenja Česterega 1. oktobra 1944.

Komentari12
d699c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Игор Г.
„Леон Давидович"“ Навод „а на другој страни у Војводини све је то остало али није било народа." Па куд` се деде тај народ? По Великом рату је у Војводини живело 33% Срба, данашњих дана их има око 80%. Порастао наталитет или је нешто друго у питању? Изгледа да се све враћа као бумеранг Леоне.
Attila apv
Poznato je da iz Banata Poterani bili ( Ako nisu Pre nisu otisli skupa sa Njemcima iz druge stranE Banata ( Rumuniji )svi Njemci ( dosta njih je pobijeno) tako da sü Sela Kao sto sü Klek Katharina Cestereg Langendorf Molindorf( koji je pretvoreno bilo u uzasni lager( logor) Njemacka Crnja Kisorosz sa del. Njem. Ziteljima i puno drugih Sela ! Tada sam kao 10 g hoda u III razred u cistu Magyarskom Selu blizu Molindorfa! bio je medju Njima zagrizani fasisti ali ugl.malo a stradali svi!
fensi denser
Attila hvala što ukazujete na komunistički logor za nemce. Na žalost nije tačno da su nemci dobrovoljno pobegli i ostavili svoju imovinu - istu takvu propagandu danas šire hrvatski i albanski zlotvori u pogledu proterivanja srpskog naroda i oduzimanja srpske imovine. nemci u čije kuće su naseljeni kolonisti su te kuće pošteno sagradili i vredno radili na svojim njivama. to su im ukrali. ali to nije srpska sramota već komunista, srbi i srbija nisu prošli mnogo bolje. pitajte one u čikagu.
Gospodine
Isto se desilo sa Podunavskim Svabama sirom Evrope, ukljucujuci Slovacku, Rumunjsku itd Ja ipak mislim da je to bilo sa dobrim razlogom. Podseticu Vas da je zloglasna divizija Princ Eugen formirana u Beloj Crkvi od dojucerasnjih komsija. Sta su Svabe iz Vojvodine radile, jako jeftino su prosli.
fensi denser
konkretno u vojvodini su komunisti pokrali imovinu tim nemcima a nemce proterali tobože jer su svi bili u ss princ eugen. čak da je tata i bio ss, dete nije krivo zbog toga, ono je komunistima krivo zato što je vlasnik imovine. ne samo da je to bio zločin komunista protiv vojvodjanskih nemaca (i drugih), nego su u ukradene kuće naselili poluprimitivnu sirotinju koja nije znala da obrađuje njive - zato glad u FNRJ. danas su njihovi potomci stožer ove države pa se pitajte zašto smo propali.
Bilo je to ratno vreme...
Fensi, djelimično ste u pravu. Većina Nijemaca su napustili jer su bili na Hitlerovoj stani, djeca su otišla sa roditeljima. Sa padom Njemače su otišli iz straha od osvete. To nije samo slučaj u Vojvodini, nego i u Českoj, Slovačkoj, Rumuniji, Poljskoj, Baltičkim zemljama, Ukrajini, Rusiji itd. Od 1944. god, su u Njemačku počele naglo pristizati izbjeglice iz svih krajeva istočne Evrope. Pristizali su pješke ili konjskim zapregama, izmšavljeli, oni i konji, među njima je vladala ogromna glad.Itd
Mos mislit
Kad neuki pozele da nesto shvate bez potrebnih znanja, onda obicno pojednostave stvari da bi mogli da stvore njima razumljivu logiku koja je uglavnom nebulozna.
Леон Давидович
Реално описани догађаји. На једној страни у рату је све било уништени и људи нису нигде ништа имали, ни кућа, ни привредних објеката ни алатки за рад, а на другој страни у Војводини све је то остало али није било народа.Но, имало је то и далекосежно лоше последице јер се још више смањио број Срба у областима пострадалим у рату, да би их деведесетих из већине тих крајева и сасвим прогнали.
Бранко Ср'б Козаковић
За Сашу и fensi: није спорна мрачна улога Александра. Но, шта уопше значи "под истим кровом" ако то није у истој етничкој држави? И, да ли је та чињеница помогла Србима да се приближе и осрбе, или су остали странци до сада? Стуцали смо Србију у разним Југославијама са идејом живота "под истим кровом", а то није учинило Србе ближе међусобно. За српство нису важне границе, већ колективна свест - оно што мислимо и осећамо. Можемо испољавати српство без обзира на границе - да смо своји. А, нисмо.
fensi denser
@branko: sve ste u pravu, ali samo da preciziramo: srbe kao narod niko ne pita njima je ukinuto pravo da se samoorganizuju.1945 srbe su okupirali sovjeti i komunistička revolucionarna vojska (KRV) poznatija kao NOV narodnooslobodilačka vojska. komunisti su srbe opljačkali (nacionalizacija - neizvršena restitucija) a zatim su ih raseljavali po potrebi za formiranje novih država, tada SR hrvatske, SR BiH, SR Makedonije, a zatim 90ih ponovo za stvaranje exYu državica. to je isti proces.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja