sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.09.2020. u 18:48

Poništavamo stereotipe da su žrtve samo sa jedne strane

(Фото Бета/ХИНА)

Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, Veran Matić, izjavio je danas u Varivodama da se nada da će građani i institucije koje imaju informacije o mestima na kojima se mogu naći stradali sarađivati na talasu pozitivnih promena nastalih nakon komemoracija u Kninu i Gruborima koje poništavaju stereotipe da žrtve postoje samo sa jedne strane.

„Veoma je važno da stižu izjave kakve smo imali priliku da čujemo u Gruborima, od (predsednika Zorana) Milanovića, Tome Medveda, danas (premijera Andreja) Plenkovića koji utiču na uništavanje i ponišavanje stereotirpa da postoje žrtve samo sa jedne strane”, rekao je Matić odgovarajući na pitanje hrvatskih novinara.

Matić je naveo da je izražavanje saučešća i pijeteta prema žrtvama važno i dodao da je na putu ka Varivodama razmišljao i o žrtvama u Škabrnji.

Rekao je da saradnja dve kancelarije postoji dugo, da je imala uspone i padove, zastoje u pronalaženju nestalih, ali da trenuci od obeležavanja u Kninu, Gurborima i danas u Varivodama i sve što će se desavati u Škabrnji, Vukovaru i ostalim zajedničkim memorijalizacijama pomoći u rešavanju sudbine nestalih.

Dodao je da je obavio nekoliko dobrih razgovora o tome kakve promene se mogu napraviti u potrazi za nestalima i da očekuje rezultate.

„Nadam se da će građani i institucije koje imaju informacije o mestima stradanja i mestima gde se mnogu naći stradali sarađivati. Hladnoća između zemalja doprinosila je zatvorenosti u svedočenjima. Nadam se da će ovi momenti biti stimulativni. Prošlo je puno vremena, ljudi umiru, ovo su odsutni trenuci za pronalaženju nestalih”, naveo je on.

Matić je ocenio da ne možemo ići dalje ako budemo razmišljali samo o svojim žrtvama.

„Danas samo čuli da su sve te žrtve i naše i da moramo da vodimo računa o svima... i nastojati da svi razumeju šta se dogodilo. Ovakvi dograđaju doporinose promenama u janvom menjiju u čitavom regionu”, rekao je Matić.

Na pitanje da li se može očekivati da predsednik Srbije jednog dana dođe u Škabrnju, gde su ubijena 62 civila, Matić je rekao da ne zna kakvi su planovi Aleksandra Vučića.

„Znam da je spreman takođe na takav gest koji je vezan za mesta zločina i mesta gde imamo civilne žrtve, ali ne znam ništa o njegovim planovima”, rekao je Matić i dodao da će nastojati da bude na svakom mestu stradanja civila.

Podsetio je da se kao novnar bavio tim temama dugo, da je bio deo ekipe kaja je snimala film o Vukovaru, a kao dobro je ocenio to što je u pripremi dokumentarac o Škabrnji.

Premijer Hrvatske i predsednik HDZ Andrej Plenković izjavio je danas da je u Varivodama kod Kistanja, gde je na današnji dan pre 25 godina ubijeno devetoro srpskih civila, počinjen težak zločin protiv nevinih ljudi, koji je uvreda za savremenu Hrvatsku.

I posle 25 godina od ubistva civila u selima Varivode i Gošić, niko nije odgovarao

Skoro dva meseca po završetku akcije „Oluja”, u selu Varivode, tada u opštini Knin, ubijeno je devet meštana, od kojih je sedmoro bilo iz iste porodice Berić, podseća Veritas, prenosi Beta.

Navode da je telo još jednog meštanina pronađeno kasnije u blizini sela, kao i da je prosečna starost žrtava bila 67 godina.

Mesec dana ranije, 27. avgusta, u obližnjem selu Gošić ubijeno je sedam meštana takođe srpske nacionalnosti prosečne starosti 70 godina, naveli su iz Veritasa.

„Svi ubijeni u oba sela bili su civili a u tim selima, ni u vreme rata ni u vreme ubistava, nije bilo nikakvih ratnih aktivnosti. Ostali su zato što nisu hteli da napuste svoja ognjišta i što su poverovali Tuđmanovim pozivima da svima koji nisu 'okrvavili ruke' garantuje imovinsku i ličnu sigurnost. A svi su ubijeni vatrenim oružjem iz neposredne blizine u svojim dvorištima, na kućnim pragovima ili u kućama”, kaže se u saopštenju.

Veritas ja saopštio da su tela ubijenih Srba u proleće 2001. ekshumirali haški istražioci, među 301 posmrtnim ostatkom, koliko ih je bilo pokopano na kninskom groblju iz vremena „Oluje”.

Županijsko državno tužilaštvo u Zadru već 1996. godine podiglo optužnicu protiv šestorice bivših hrvatskih vojnika (Nikola Rašić, Ivan Jakovljević, Pero Perković, Ivica Petrić, Zlatko Ladović i Nediljko Mijić) zbog krivičnog dela ubistva iz koristoljublja.

Iste godine taj sud ih je, iako su četvorica optuženika u istrazi priznali dela, oslobodio optužbe u nedostatku dokaza.

Tokom ponovljenog suđenja pred Županijskim sudom u Šibeniku, 13. februara 2002, zastupnik optužbe je odustao od optužnice protiv svih optuženika uz obrazloženje da su došli do saznanja ko bi mogao da bude počinilac ubistava u Varivodama i Gošiću, zbog čega će biti sprovedena nova istraga, koja još traje.

Prema najnovijim informacijama do sada su za 11 članova porodica povodom smrtnog stradavanja civila sudovi dosudili naknadu štete u ukupnom iznosu od oko 246.000 evra.

Uz ponovljene zahteve za pravdom, Veritas je naveo da je po popisu stanovništva iz 1991, u Varivodama od 477 žitelja čak 472 izjasnili kao Srbi, dok je u Gošiću od 107 žitelja bilo 106 Srba.

Po popisu stanovništva Hrvatskoj iz 2011. u Varivodama je živelo 129 žitelja, a u Gošiću 46, bez podataka o nacionalnoj pripadnosti, prenosi Beta.

Komеntari1
c2f73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда
Поздрав Верану Матићу, Милораду Пуповцу и Борису Милошевићу који су схватили да заштиту српске мањине у Хрватској треба градити не против хрватске власти него уз њену помоћ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja