petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 28.09.2020. u 19:39

Pandemija zbrisala 12 biliona dolara

Taj iznos je veći od jednogodišnjeg bruto proizvoda zemalja evrozone
Фото ЕПА ЕФЕ - М.К.

VAŠINGTON - Razorno dejstvo korona krize izazvaće dramatični privredni pad u svetu koji se za ovu i narednu godinu procenjuje na oko 12 hiljada milijardi dolara, izjavila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva.

To je jednako vrednosti većoj od jednogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda evrozone, rekla je Georgieva na onlajn konferenciji „Infrastuktura, investicije i centralna Evropa: Inicijativa 3 mora (3SI)', u organizaciji Atlantskog saveta, na kojoj je učestvovao i Tanjug.

Ona je navela da, iako Fond sada procenjuje globalne ekonomske izglede za 2020. nešto manje sumornim nego pre par meseci zbog boljih rezultata pojedinih naprednih ekonomija nego što se očekivalo, pre svega Kine, rast će i dalje biti znatno na negativnoj teritoriji ove godine.

Za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CIE), pandemija znači brisanje progresa ostvarenog u poslednje tri godine, kada je region postizao najbolje rezultate u ovoj deceniji u pogledu ekonomskog rasta, jačanja konkurentnosti i unapređenja upravljanja, rekla je Georgieva.

Region je, prema njenim rečima, u proseku beležio rast od 3,0 posto u smislu realnih prihoda, što je uticalo na smanjenje jaza između CIE i 15 zapadnih članica EU.

Dodala je da je prihod po stanovniku u regionu CIE dostigao oko 55 posto prihoda po stanovniku u 15 zapadnih zemalja EU.

Šefica MMF-a je naglasila međutim da i dalje postoji veliki infrastukturni gep između 12 zemalja uključenih u Inicijativu tri mora i preostalih 15 EU članica u pogledu energetskih proizvodnih kapaciteta, precizirajući da taj jaz iznosi 50 procenata.

Taj jaz je još veći kada iz grupe 12 članica 3SI isključi Austrija, i iznosi 70 procenata za preostalih 11 država CIE u odnosu na 15 zapadnih zemalja EU.

Georgijeva je navela da što se tiče internet konektivnosti i broja pretplata na mrežu, uz izuzetak Estonije, region CIE zaostaje u poređenju sa zapadnom Evropom.

Takođe je konstatovala da razvijenost putne infrastukture u regionu zaostaje u odnosu na 15 zemalja EU, pri čemu je drumska na nivou od 60 procenata zapadnoevropskih država, a železnička tek na 40 procenata.

Da bi smanjile sva ova zaostajanja u odnosu na 15 država EU do 2030. godine, članice 3SI bi to koštalo 3-8 odsto BDP-a godišnje, rekla je Georgieva, dodajući da su to vrlo velika sredstva.

Zahvaljujući investicionom fondu 3SI, kako je istakla, izdaci zemalja CIE za te svrhe biće smanjeni na 2-3 procenta bDP-a godišnje, mada ni to nije zanemarljiv trošak.

Cilj skupa, koji je organizovao Atlantski zavet, bio je razmatranje mogućnosti koje ovaj ekonomski vitalan region nudi za investiranje.

Događaj je organizovan u susret samitu Inicijativa tri mora 19. oktobra u Talinu, čiji će domaćin biti predsednica Estonije, koji će okupiti lidere iz centralne Evrope, EU, Sjedinjenih Država i Nemačke.

U diskusiji je istaknuto da je infrastruktura, ugaoni kamen temeljac i moćan pokretač ekonomskog rasta i jačanja otpornosti. Inicijativu 3SI pokrenulo je dvanaest država članica EU, koje se nalaze između Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora, kako bi ubrzale razvoj prekograničnih energetskih, transportnih i digitalnih mreža.

Inicijativa 3SI usmerena je na obezbeđenje nedostajućih sredstava od 1.000 milijardi dolara za regionalne infrastrukturne projekte i proširenje veza između država članica 3SI, kao i između regiona i ostatka Evrope, prenosi Tanjug.

U tom cilju, početkom ove godine pokrenut je komercijalno vođeni investicioni fond 3SI za ulaganja u prekogranične projekte u regionu, a SAD su se obavezale da će uložiti do milijardu dolara u fond i 3SI energetske projekte.

Komentari8
f0715
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovanka Orleančić
Ne kaže se u Srbiji bilion već milijarda.
замишљени
Пошто је ово учинак онда је вероватно да је то и био циљ.
Божа
Та пандемија је дрп пандемија.
Niko
Otkada je milijarda postala bilion?
Osnovna Škola
I nije. Bilion je hiljadu milijardi. Lepo pise u tekstu da je obrisano 12 hiljada milijardi, što je dakle 12 biliona. "То је једнако вредности већој од једногодишњег бруто домаћег производа еврозоне" - Da li zaista mislite da je BDP cele Evrozone samo 12 milijardi? Srdačno, Osnovna škola.
Aleksandar Jevtić
Dobro, sad znamo ko je imao štete, ajd da vidimo ko se okoristio. Tako ćemo saznati ko je autor celog ovog cirkusa.
Nebojša
Onaj koji "štampa" novac. Nastavak globalizacije tj. konačne diktature.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja