četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 28.09.2020. u 20:44 Aleksandra Petrović

Svaki deseti poginuli u saobraćaju je biciklista

Нај­ве­ћи број стра­да у на­се­ље­ним ме­сти­ма, и то нај­че­шће у Шап­цу, Ле­сков­цу и Срем­ској Ми­тро­ви­ци, док нај­ви­ше по­вре­ђе­них има на под­руч­ју Но­вог Са­да (Фото А. Васиљевић)

Biciklisti čine 10 odsto svih poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji. Oni imaju šest puta veći rizik da smrtno stradaju kada učestvuju u udesu, u odnosu na vozače i putnike u automobilima. Prosečno se godišnje dogodi oko 1.700 nezgoda u kojima učestvuju biciklisti.  Pogine prosečno njih 56, a bude povređeno oko 1.600.

To su podaci iz novog istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja, koja je analizirala bezbednost biciklista u saobraćaju tokom prethodnih pet godina (od 2015. do 2019).

– Ključni problem je ranjivost biciklista, jer oni i pri malim brzinama često zadobijaju teške povrede, jer je odeća njihova jedina zaštita. Brzina vozila koja učestvuju u sudaru sa njima ima važnu ulogu kada je u pitanju težina posledica. Biciklisti su često teško uočljivi za druge učesnike u saobraćaju, jer su dimenzije vozila manje u poređenju sa automobilima, autobusima ili teretnim vozilima – kaže Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Istraživanje je pokazalo da su Šabac, Leskovac i Sremska Mitrovica opštine gde su biciklisti najugroženiji, a slede ih Jagodina, Novi Sad, Subotica i Niš. Po daleko najvećem broju povređenih biciklista u prethodne tri godine izdvaja se Novi Sad. Baš u ovom gradu, kod Satelitske pijace, u utorak ujutru je povređen biciklista star 91 godinu, u sudaru sa kamionom.

– U skoro svim opštinama koje su prepoznate kao najugroženije, bicikl se koristi kao prevozno sredstvo. Bicikli su popularni i prihvaćeni u ovim sredinama, što je značajno za prepoznavanje problema bezbednosti saobraćaja – kaže Jasmina Milošević.

Saobraćajne nezgode sa učešćem biciklista češće se događaju u naseljenim mestima, gde je bilo 93 odsto povređenih i 69 odsto poginulih biciklista. Ogromna većina svih nesreća biciklista u naseljima dogodi se u raskrsnici. Čak 99 odsto biciklista koji su poginuli u naselju, bili su u raskrsnici, kao i 97 odsto povređenih u naseljenom mestu. U polovini tih nezgoda učestvovala su najmanje dva vozila koja se kreću u istom smeru, gde se 65 odsto pogibija dogodilo u „sustizanju”.

– Bezbednost biciklista zavisi i od saobraćajnog okruženja, koje najčešće nije njima prilagođeno, pa su oni prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači tretiraju kao „ometače” saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema – kaže Miloševićeva.

Biciklisti učestvuju u pet odsto svih registrovanih saobraćajnih nezgoda u Srbiji, ali oni čine sedam odsto svih povređenih i čak deset odsto poginulih u svim udesima. Najčešće stradaju u sudarima gde je drugi učesnik bio putnički automobil (54 odsto slučajeva) ili teretno vozilo (21 odsto). Veoma su retka stradanja u nezgodama sa pešacima.

Međutim, biciklisti mogu budu povređeni i bez drugog učesnika u udesu. U Kuršumliji su prošle nedelje dva petnaestogodišnja dečaka udarila biciklima u ivičnjak a zatim i u metalnu ogradu mosta. Jedan je zadobio teže, a drugi lakše povrede. Statistika kaže da čak u 12 odsto nezgoda sa povređenim biciklistima nije bilo drugog učesnika.

– Najviše poginulih biciklista je starosti od 55 do 74 godine. Čak 88 odsto poginulih i 63 odsto povređenih biciklista je muškog pola. Skoro polovina poginulih su stariji od 65 godina. Kada su u pitanju povređeni biciklisti, izdvajaju se žene od 55 do 64 godine starosti – kaže Jasmina Milošević.

Ukazuje da stariji biciklisti imaju smanjenu moć zapažanja i fizičke sposobnosti, dok deca nemaju dovoljno iskustva i znanja. Deca do 14 godina čine tri odsto poginulih i 13 povređenih biciklista.

Saobraćajne nezgode sa biciklistima najviše se događaju u leto i jesen, tokom radnih dana.  Međutim, najviše smrtnih ishoda zabeleženo je petkom i subotom i to od 17 do 18 časova. Slaba uočljivost je poseban problem u noćnim uslovima, pogotovo ako bicikl nije opremljen odgovarajućim svetlima – belim na prednjoj strani i crvenim svetlom pozadi.

U najvećem broju slučajeva poginulih biciklista (65 odsto) došlo je do „sustizanja” vozila, bez skretanja. U nezgodama sa skretanjem najčešći je slučaj kada se najmanje dva vozila kreću različitim putevima, uz prolazak kroz raskrsnicu.

– Uticajni faktori nastanka saobraćajnih nezgoda sa poginulim biciklistima su preduzimanje nepromišljenih i pogrešnih radnji vozača, kao i propusti vozača zbog lošeg psihofizičkog stanja, nepažnje, rasejanosti. Najčešće je reč o neprilagođenoj brzini, nepravilnom sagledavanju saobraćajne situacije i vožnji pod uticajem alkohola – kaže Jasmina Milošević.

Agencija za bezbednost saobraćaja preporučuje biciklistima da koriste biciklističke staze i trake, kacige, štitnike za kolena i laktove, odgovarajuće cipele sa pravilno vezanim pertlama, svetlu odeću koja prianja uz telo. Pored ispravnog bicikla, koji po dimenzijama odgovara vozaču, potrebno je da obrate pažnju i na sve neravnine i prepreke na putu, da vode računa o pešacima, naročito o deci, kao i da posebno budu obazrivi u blizini kamiona, koji imaju „mrtve uglove”.

Biciklista mora da prilagodi brzinu uslovima puta i saobraćaja i da bude spreman da izbegne opasnost u svakom trenutku.

Šta je zabranjeno pri vožnji dvotočkaša

Biciklista za vreme vožnje ne sme da ispušta upravljač iz ruku niti da sklanja noge sa pedala. Ne sme da razgovara mobilnim telefonom niti da na oba uha upotrebljava slušalice za audio-uređaje. Ne sme da se pridržava za druga vozila niti da ih vuče. Takođe je zabranjeno da vuče životinje i predmete koji mogu da ga ometaju prilikom upravljanja. Ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 kilometara na sat, ne sme da bude pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci niti da prevozi na svom biciklu lice koje nije sposobno da upravlja svojim postupcima.

Komentari17
a6993
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sofija
Agencija za bezbednost preporucuje biciklistima da koriste biciklisticke staze?!Gde ovi uopste zive,da li su ikada izasli na teren van Beograda ?Gde su te biciklisticke staze?!Sto ne napravite te staze po Srbiji,da mozemo bez straha i dobacivanja vozaca automobila da uzivamo u biciklizmu!
Darija
Sofija, uživanje u biciklu je vožnja kroz zelenilo, a ne kroz grad. U zemljama gde je zastupljeno biciklo, tu se koristi kao prevozno sredstvo, a uživanje preko polja i kroz šume, gde nema staze, niti asvalta. Gde dozvoljeno parkiranje, nema staze. Staze su iscrtane da se biciklisti ne motaju oko auta. Kako u Srbiji iscrtati narandžaste staze kada su ulice u lošem stanju? Ulice moraju imati određenu širinu da bi se mogla imati i staza.Nose li biciklisti kacige,da li su bicikla dobro opremljena?
Боривоје Банковић
Не дао Бог неком делији у "аудију" да у Швајцарској нагази точком обележену стазу за бициклисте, а камо ли да вози њоме. Памтио би до краја живота казну коју би добио. А по Београду се без пардона и паркира на бициклистичкој стази. Чак и комуналце видим да то раде.
Боривоје Банковић
@Dario: Мој коментар се односио на то што нам агенција за прављење промаје просипа памет како бицикли треба да се возе обележеним стазама. Jа говорим о центру Београда где стаза за бицикле води Рузвелтовом улицом по тротоару и по њој се вози, паркира, истоварује намештај... и шта би било кад би полиција ухватила некога у Цириху да ради тако нешто. Швајцарску сам споменуо узгред као пример земље у којој је све то незамисливо, а ви сте кренули да ми отварате очи куда се јашу коњи и воде пси.
Dario
Borivoje, to nisu biciklističke staze, nego izletnočke (Wanderwege)! One su za konjanike, izletnike sa ili bez pasa, bicikliste. Auta imaju svoje parkinge ispred tih područja. Takvih područja imate po Srbiji do mile volje, ali nije popularno, svi hoće po gradu šetati. Koliko je u Srbiji popularan izlet u prirodu? Boro, starino, bez provociranja, molim.
Prikaži još odgovora
Kipreos
Jednoatavno, pogledajte procenat biciklista prema broju vozila u gradovima poput Amsterdama, Kopenhagena ili Stokholma, pa pogledajte infrastrukturu koji ti gradovi imaju za bicikliste, i biće će vam biti jasno zašto nije 10% poginulih iz te kategoriije
Druge zemlje, drugi običaji...
Kipreos, a kakva su pravila za bicikle u tim zemljama? Ni Švajcarci se ne porede sa tim zemljama! Kako izgleda Bg, a kako Amsterdam, Kopenhagen ili Stokholm? A ni kod njih nije sve isto. Amsterdam, grad na potocima i rečicama, treba preći preko svih mostića i puteljaka, pa je bicikl prevozno sredstvo. Kod njih je bicikl je sastavni dio života i preko potreban.Propisa za bicikl mnogo, kočnice, svetla,sve u detalje, a biciklisti poštuju pravila. Voze li u tim zemljama raspala bicikla kao u Srbiji?
хман
Један од познатих проблема је и прелазак бициклиста преко пешачког прелаза, тада би бициклиста требао да сиђе и гура бицикл. Наравно да је највећи проблем бахата вожња и недостатак пажње према пешацима и бициклистима. У Скандинавији се толико пази да ко није имао прилику не би веровао и што је исто важно забрањено је коришћење сирене што додатно ствара стрес пешацима и бициклистима. Све у свему надам се да ће једном држава Србија уредити све ово ригорозним мерама за опште добро.
Toza
U nekim zemljama zapada biciklisti imaju pravo da prodju kroz crveno svetlo sto zavisi od njihove procene situacije. Ovime se jasno stavlja do znanja bahatim vozacima automobila ko je "car" na ulicama i dodatno se i rasterecuje saobracaj na raskrsnicama.
Sokaci...
Pantelija, dozvoljeno kretanje bicikla u oba pravca je samo u ponekim ulicama u naselju, a dozvoljena brzina autima je max. 30 km/h, a praktično voze sporije. Te ulice koriste samo ljudi koji su tu nastanjeni.
Pogled iz daleka...
Liv, nije to tako "komotno" za bicikliste kao što ovi iz dijaspore pišu. Sve je zakonom propisano, pravila u saobraćaju su stroga i direktna, kazne rigorozne, zakon se sprovodi, a da nije tako koliko bi trajali sudski procesi... a tek troškovi?! Uvek se misli, šta ako dođe do sudskog spora... Problem u Srbiji je samo stanovništvo, njihovo bahato ponašanje, nepoštovanje propisa, mentalitet ljudi. U svim zemljama gde su vladali osmanlije se ljudi ponašaju bahato, oni su im to ostavili u nasleđe.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja