petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 28.09.2020. u 21:48 Katarina Đorđević

Poroci u rancu srednjoškolaca

Mladi se sve češće „opuštaju” uz alkohol, duvan i marihuanu, a više od polovine ne zna koliki rizik nose takvo ponašanje i psihoaktivne supstance
(Фото Пиксабеј)

Svaki treći srednjoškolac u Srbiji pije alkohol, svaki peti svakodnevno zapali cigaretu, četvrtina učenika probala je marihuanu, a u dimu indijske konoplje svaki dan uživa čak četiri odsto đaka, pokazalo je najnovije istraživanje Instituta društvenih nauka, koje je urađeno uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije i kompanije „Alkaloid”. Studija pod nazivom „Istraživanje faktora rizika zloupotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima u Srbiji”, koja je ostvarena na uzorku od 3.488 učenika iz 45 srednjih škola na teritoriji cele zemlje, pokazala je da najveći broj srednjoškolaca zna kako i gde da nabavi drogu, ali je istovremeno upozorila da je stepen njihovog neznanja o efektima psihoaktivnih supstanci prilično zabrinjavajući.

– S obzirom na to da je u pitanju veoma veliki uzorak srednjoškolaca, podatak da više od dve trećine njih smatra da bi lako moglo da nabavi drogu, a svaki treći ocenjuje da bi „izrazito lako” došao do psihoaktivnih supstanci, više je nego alarmantan. Učenici sa lošijim školskim uspehom više koriste psihoaktivne supstance, a đaci u gradskim sredinama upućeniji su kako da dođu do narkotika, u poređenju sa njihovim vršnjacima iz ruralnih sredina. Posebno zabrinjava podatak da polovina učenika poznaje više osoba u svom okruženju koje konzumiraju drogu, što znači da živi u sredini u kojoj su narkotici rasprostranjeni, kao i činjenica da se čak 43 odsto srednjoškolaca našlo u situaciji da im je tokom života bilo ponuđeno da probaju drogu  –  ocenjuje Jovana Zafirović, istraživač na Institutu društvenih nauka u Beogradu.

– Neznanje srednjoškolaca o efektima upotreba droga i njihova minimizacija rizika od narkotika poražavajuća je – posebno u vremenu kada se informacije nalaze svuda oko nas. Čak polovina njih ne zna da je kokain stimulans, petina nije informisana da marihuana uzrokuje usporenost i konfuziju, a svaki treći smatra da psihoaktivne supstance ne izazivaju zavisnost ako se uzimaju kontrolisano i pažljivo. Svega pet odsto srednjoškolaca zna da su sintetske droge, kao što su ekstazi, LSD, amfetamin, metamfetamin, spid i met jednako opasne po zdravlje kao i tzv. klasične droge (marihuana, heroin i kokain). Čak 40 odsto njih ne zna da pri uzimanju psihoaktivnih supstanci strada mozak, to jest da je svaka zavisnost, po definiciji, metabolička i strukturalna bolest mozga – ističe profesor dr Mirjana Jovanović, jedna od autorki ove studije i direktorka Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Kragujevac.

Po njenim rečima, procenat netačnih odgovora ispitanika kretao se od 27 do 58 procenata, što znači da je više od polovine srednjoškolaca neinformisano.

– Na pitanja o marihuani, najčešće zloupotrebljenoj psihoaktivnoj supstanci, dobijeno je najviše pogrešnih odgovora. Naime, više od polovine mladih ne zna da marihuana utiče na intelektualno funkcionisanje i misle da je ona svuda u svetu legalizovana za rekreativnu upotrebu. Nešto manje od polovine srednjoškolaca misli da pušenje marihuane može da izazove zavisnost  –  ističe Jovanovićeva.

Indijsku konoplju svakodnevno koristi četiri odsto srednjoškolaca – marihuanu svaki dan zloupotrebljava 42 odsto đaka koji su se izjasnili da žive veoma teško i svega 0,6 procenata odličnih učenika. Čak 40 procenata učenika koji svakodnevno uzimaju marihuanu trpelo je fizičko zlostavljanje od člana porodice. Važi i obrnuto – adekvatna emocionalna podrška roditelja je zaštitni faktor od zloupotrebe marihuane.

– U psihijatriji je dobro poznata činjenica da je dobra porodica čuvar mentalnog zdravlja dece i zaštita od rizika koji vrebaju u njihovom odrastanju, a ovo istraživanje je pokazalo da oko 45 odsto srednjoškolaca ima lošu komunikaciju sa roditeljima, svaki osmi priznaje da je bio žrtva psihičkog zlostavljanja u porodici, a čak 70 odsto đaka ima utisak da ih roditelji ne slušaju dovoljno. To znači da roditelji moraju da nauče kako da isprate odrastanje svoje dece, kako da ih aktivno slušaju i budu dovoljno uporni da saznaju ono što ih zanima. Drugim rečima, da žive sa svojom decom, a ne pored njih – naglašava dr Jovanović i upozorava da je ovo istraživanje identifikovalo da jedan do dva procenta mladih pokazuje znake ozbiljne zavisnosti od droga – njima se mora pružiti stručna pomoć dok ne bude prekasno.

S obzirom na to da žive u društvu u kome je deset odsto stanovništva zavisno od alkohola, ne čudi podatak da trećina srednjoškolaca pije, kao ni činjenica da tri procenta njih svakodnevno troši džeparac na alkoholna pića. Više od polovine đaka izjavilo je da redovno pije vikendom, a materijalni status se pokazao kao značajan faktor rizika za zloupotrebu alkohola. Naime, alkohol svakodnevno konzumira trećina srednjoškolaca koji su izjavili da žive veoma teško i svega 1,7 odsto đaka koji imaju dobar materijalni status. Za četvrtinu učenika koji su nezadovoljni svojim životom može se reći da piju kontinuirano, dok je redovno druženje sa flašom zabeleženo tek kod osam odsto đaka koji su svojim životom zadovoljni.

Među onima koji zloupotrebljavaju alkohol zastupljeniji su đaci koji sa roditeljima ne mogu da razgovaraju o bitnim stvarima – oni koji učestalo piju kažu da nemaju adekvatnu roditeljsku pažnju i žive u porodicama u kojima se problemi ne rešavaju. Posebno zabrinjava činjenica da svaki drugi učenik koji je trpeo psihičko ili fizičko nasilje kontinuirano pije, a alkohol svakodnevno zloupotrebljava petina učenika koja kaže da ne može da se smiri kada se iznervira.

Komentari6
62797
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zbogom Srbijo
Čini mi se da je standard i medij pokvario ljude, lovatori muljatori sve obezbedili svojim potomcima, uštekali, omladina puna energije , dobro se krka, lepo cuga, radnih akcija više nema, obaveznog vojnog roka nema, uzor Kristijan i prostitutke koje za par meseci kupe gajbu i promocija lagane love...Sociolozi na Kop u, psiholozi digli ruke, kult glave porodice i sam autoritet porodice ne postoji i sve stiže za naplatu...Red teretana, red energetski eliksiri ,red džointi...
Miki
U tim godinama ja sam u rancu na poniki do jezera i Save imao samo sendvic sa margarinom i dzemom od kajsije i drugi sa margarinom i parizerom. Vodu sam pio iz jezera jer je bila toliko cista da su se sve ribe videle kako plivaju i grizu mamac na udici sa grana drveca iznad jezera u BG. Tv je bio crno-beo a radio ... nije bio bog zna sta. Na peceno meso mi je mirisao vazduh u matine u Cepelinu na Tasu. Nisu mi bili jasni ni onda kilavi i cupavi i slabasni i slinavi. Sto je to toliko postalo inn?
Vladislav Marjanovic
U moje vreme (pre pola i kusur veka) u mojoj gimnaziji samo je jedan moj skolski drug bio alkoholicar. Ostali su pravili normalne djacke gluposti slicno onima iz filma "Visnja na Tasmajdanu". Ne znam, inace, nijedan drugi slucaj ni teskog alkoholizma, a kamoli drogiranja. Zasto? Mozda zato sto je nesto tada ipak bolje funkcionisalo u drustvu. Umesto baratanja (ne)pouzdanim statistickim podacima, ne bi li trebalo analizirati stanje u sadasnjem drustvu pa iz toga izvuci pouke i ispraviti greske?
Petar
"у диму индијске конопље сваки дан ужива чак четири одсто ђака" To je minimum 4% đaka koji nikad neće postati normalno izgrađene ličnosti. Oni koji prodaju maloletnicima drogu treba da budu osuđeni na doživotni zatvor. Bez olakšavajućih okolnosti, bez puno priče... Ti ljudi uništavaju ceo život i budućnost tih đaka. To jednostavno ne može da se oprosti.
Milomir
Jos jedna potvrda da se rezultati studije "Rat Park", radjene u Kanadi 70-tih godina itekako odnose i na ljude. I to bi mozda mogla da bude dobra tema za neki novi clanak - interesantno je i lako razumljivo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja