ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.09.2020. u 22:00 J. Antelj - I. Albunović

Čega sve ima u flaširanoj vodi

Američki „Konzjumer riport” objavio najnovije istraživanje o kvalitetu gaziranih i prirodnih voda i otkrio da sadrže takozvane večne hemikalije
(Фо­то Пиксабеј)

Nezavisno i najuticajnije američke udruženje potrošača „Konzjumer riport” testiralo je 47 flaširanih voda kako bi se utvrdilo prisustvo četiri teška metala (arsen, kadmijum, olovo i živa). Ali posebna pažnja posvećana je hemikalijama iz grupe PFAS (Per-polifluoroalkila), kojih ima svuda oko nas, pa čak i u ljudskom organizmu i smatraju se toksičnim po zdravlje. Smatra se da ih ima oko 4.000, ali ovoga puta ispitivano je prisustvo oko tridesetak hemikalija.

Detaljni izveštaj biće objavljen u novembru ove godine u njihovom časopisu, ali su najinteresantniji delovi istraživanja objavljeni ovih dana na njihovom zvaničnom sajtu. Uz komentar da je to urađeno da bi se promovisala zaštita životne sredine i smanjila izloženost opasnim hemikalijama.

Takozvane večne hemikalije, kako grupu zagađivača nazivaju, veliki su problem, ali po odluci savezne američke vlade nema striktnih ograničenja već samo dobrovoljnih smernica za proizvođače. U suštini prisustvo PFAS ne bi smelo da pređe 70 pi-pi-ti (sedamdeset delova na bilion). Međutim neke američke države su postavile donju granicu od 12 do 20 pi-pi-ti. Dok je Međunarodno udruženje za flaširanu vodu odlučilo da to bude manje od pet za bilo koje jedinjenje ili makismum 10 kod tih hemikalija. Nezavisni stručnjaci ipak smatraju da bi granični nivo morao da bude niži – jedan pi-pi-ti.

Od 47 testiranih voda (35 negaziranih i 12 gaziranih) u 43 su pronađene ove hemikalije. Bolje rezultate imale su negazirane vode, ali ove druge praktično sve su imale merljive količine PFAS. Stručnjak bostonskog univerziteta „Nortistern” Fil Braun izjavio je da bi razlog tome mogao da bude sam proces karbonizacije vode. Izvorska voda takođe može da ima više PFAS, ali se u nekim fabrikama koriste tretmani da bi se njihov nivo smanjio ispod najmanje preporučene granice.

Većina proizvođača se oglasila posle objavljivanja ovih rezultata. Tako je jedan od brendova „Koka-Kole” – „topo čiko”, u čijoj je vodi pronađen najviši nivo PFAS, objavio da će nastaviti da radi na poboljšanju da bi se pripremio za strožije standarde u budućnosti. Kod poljskog proizvođača „Spring i perije”, u sastavu „Nestle”, nisu otkrivene ove hemikalije, a kompanija je izjavila da podržava postavljanje saveznih ograničenja. Neke kompanije su osporile ove rezultate, ali su predstavnici „Konzjuemer riporta” istakli da je na primeru onih voda koje su imale manji nivo PFAS jasno da industrije mogu potrošačima da ponude bolji kvalitet svojih proizvoda.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) već godinama upozorava da je flaširana voda kontaminirana. U javnosti su se pominjale velike multinacionalne kompanije koje su navodno flaširale vodu iz slavine.

PFAS se proizvode i koriste u raznim industrijama, a u Americi još od četrdesetih godina prošlog veka. Ima ih u proizvodima za domaćinstvo, tkaninama koje odbijaju mrlje, teflonima, bojama, proizvodima za čišćenje, peni za gašenje požara. Glavni izvor je kontaminirana voda na aerodromima i vojnim bazama gde se obavljaju vatrogasne obuke. Ima ih u industriji, proizvodnji bele tehnike. Pronađene su u vodi za piće, ljudskom organizmu, kao i kod životinja.

Komеntari9
7e913
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
Mene vec odavno interesuje podatak, da li je voda u pivu uopsteno zdravija od vode, koja se nalazi u raznim vocnim napitcima?
Petar
Voleo bih da mi neko dokaže crno na belo da je flaširana voda zdravija od Beogradske česmovače.
E pa
kako na pitanje u čemu je razlika između "česmovače" i flaširane vode davno reče jedan profesor na bromatologiji "ova druga je 10000 puta skuplja".
Milan
Nemoguće je dokazati za ceo BG. Pola pijaće vode u BG dolazi iz Save, pola iz stotinak reni bunara. Bukvalno od dela grada gde živiš zavisi kvalitet vode. Jedino da sipaš iz česme i odneseš u neku laboratoriju na analizu da se vidi čega sve ima od nečistoća/hemikalija, ali generalno na svakom mernom mestu bi trebalo da je dovoljno dobra tj da je "pijaća". Merno mesto nažalost nije kod korisnika i uticaj starosti cevi kroz koju prolazi je verovatno presudna za krajnji kvalitet.
gile
samo što mačića nema.
mislim
Jedino što "proizvodjači" flaširane vode proizvode su plastične flaše.
Natasa Katic
Jel može ko da mi objasni zašto pi-pi-ti? Ako se već uvodi kao pozajmljenica, morala bi da bude makar pe-pe-te, premda bi srpski bi bilo ppt?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja