ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 29.09.2020. u 08:22 Aleksandra Petrović

Godišnjica stradanja majora Tepića i vojnika JNA u Bjelovaru

Za ubistva oficira i vojnika, koji su se prethodno predali pripadnicima ZNG, sudilo se četiri puta a konačna presuda je oslobađajuća. – Protiv Jure Šimića još se vodi postupak u Rijeci
Милан Тепић (Фотодокументација „Политике”)

Do danas, kada se navršava se 29 godina od zločina nad oficirima i vojnicima JNA u kasarni u Bjelovaru, niko nije osuđen. Bjelovar 29. septembra slavi Dan grada. Pripadnici Zbora narodne garde su tog datuma 1991. godine teškim naoružanjem napali kasarnu „Božidar Adžija”. Posle teške borbe, pukovnik JNA Rajko Kovačević je naredio polaganje oružja.

Pripadnik ZNG, u svojstvu predsednika Kriznog štaba Bjelovara, Jure Šimić, postrojava vojnike i oficire, pukovnike Rajka Kovačevića, Dragišu Jovanovića i kapetana prve klase Miljka Vasića izvodi iz stroja, odvodi ih 50 metara dalje i lično ih ubija sa po dva hica. Šestoricu vojnika zarobljavaju i vode u policijsku stanicu, a zatim odlaze do skladišta „Barutana” u mestu Bedenik, koje je bilo minirano sa 170 tona eksploziva.

Kada su zenge ušle u skadište, major Milan Tepić aktivirao je prekidač. Prethodno je u borbi poginuo devetnaestogodišnji Stojadin Mirković koji nije hteo da se preda uprkos Tepićevoj naredbi, kao i oko 200 pripadnika ZNG.

Narednog dana u kasarnu su došli hrvatski civili iz Bjelovara, koji su pljuvali i mokrili po poginulim pripadnicima JNA. Šestorica zarobljenih vojnika streljani su 3. oktobra u šumi Česma kod mesta Malo Korenovo.


Predaja vojnika JNA (Printskrin)

Milan Tepić je krajem 1991. godine proglašen za narodnog heroja od strane Predsedništva SFRJ. Danas nekoliko gradova u Srbiji i Republici Srpskoj ima ulicu Milana Tepića, a vojnik Stojadin Mirković je krajem 1999. godine posmrtno odlikovan. Jedna ulica u Valjevu nosi njegovo ime, a 2013. godine podignut mu je spomenik u njegovoj osnovnoj školi.

Vojno tužilaštvo u Beogradu je 1992. godine podiglo optužnicu protiv Šimića i njegovih saučesnika, ali je kasnije vojno pravosuđe u Srbiji ukinuto. Tužilaštvo Haškog tribunala nikada nije pokrenulo istragu protiv Šimića, iako je takav zahtev u Hag stigao 1998. godine od porodice ubijenog oficira Dragiše Jovanovića.

Županijsko državno tužilašvo Hrvatske je 2001. godine podiglo optužnicu protiv četiri pripadnika hrvatske policije iz Bjelovara (Luka Markešić, Zdenko Radić, Zoran Maras i Ivan Orlović), ali su oni dva puta oslobađani usled nedostatka dokaza. Vrhovni sud Hrvatske je obe presude ukidao.

Treće suđenje započeo je Županijski sud u Varaždinu 2007. godine, sa promenjenom optužnicom – za pomaganje i saučesništvo u ratnom zločinu protiv zarobljenika i civila. Tada je doneta osuđujuća presuda, sa kaznama ispod zakonskog minimuma (četiri i tri godine zatvora), pa je Vrhovni sud Hrvatske i ovu presudu ukinuo 2010. godine. Na kraju optužene oslobađa Županijski sud u Zagrebu, 2011. godine, sa obrazloženjem da dela za koja se terete nisu krivična dela. Ova presuda je postala pravnosnažna jer niko nije podneo žalbu.

Istraga protiv Šimića pokrenuta je tek 2010. godine. Zbog optužbe za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, Šimić je proveo u pritvoru 11 dana, a zatim je pušten da se brani sa slobode. Ceo slučaj prebačen je u Županijski sud u Rijeci, gde je poslednji put ročište održano u martu ove godine.

Komentari54
590c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja
nastavak - HV je 140 različitih vozila. Okružen i pod napadom, Tepić odlučuje minirati skladišta municijom, a prije toga je zapovjedio vojnicima da se predaju. S njim je bio vojnik Stojan Mirković, Uspio je minirati 4 skladišta. Kada su vojnici HV ušli u jedno, aktivirao je jedno skladište. Poginulo je 11 HV vojnika. Nad gradom se nadvila "gljiva" kao iza eksplozije atomske bombe. Ostao je krater i šuma je izgorila, a kuće su oštećene u krugu 12 km. Samo Miljka Vesića Srbija nije odlikovala.
Sreten Bozic -Wongar
Posvetio sam Millanu Tepicu svoji pripoverku DINGOESS 777 pisana u vreme njegove herojske smrti. U Engleskom jeziku ne postoji rec "dingoess " ( zenka divljeg dinga ), ali me je moja saradnica Linda Bilcich zamolila da rec konstruisem . Ako postoji rec "vucica",onda zenka dinga je " dingess". Prica je godinama bila kao obevazna lektira Engleskog jezika u skolama u Americi i Australiji, objavljena u kolekciji " The Last Pack of Dingoes".
Леон Давидович
Били су то усамљени јунаци у време велике издаје, па је њихова жртва тиме још већа.
Pero
Slavi se Tepić koji je ubio sebe i svoje vojnike zbog Ništa, a general Trifunović koji je spasio 200 mladih zivota se osudjuje za izdaju. Da li je to normalno i logično.
Игор Н. Бак
Мајор Тепић је спречио да хрватски усташоиди дођу до оружја и муниције и тако побију и 3 пута више него што би побили. А да ли си ти (ВИ не засужујеш) нормалан када се заузимаш за човеке који је из чистог кукавичлука предао тенковски гарнизон непријтељу а могао је направити брешу кроз устшке редове и уз мало губитака извући наоружање и војску. Нека је вечна слава хероју мајору Тепићу и вечна срамота издајницима!
"Nema čekanja"-gurano spolja
Republički" maheri" su JNA postavili u nemoguću situaciju. Izlaz iz nje je mogao da bude samo vojni udar ili "čekanje". Na žalost petlju za tako nešto (hapšenje političara )JNA nije imala Neki u njoj su hteli da bi sačuvali status kvo da tadašnjeg predsednika R. Srbije unaprede u čin generala To on kao rezervni oficir određenog stepena osposobljenosti za komandovanje nižim taktičkim jedinicma nije ni po propisima mogao da bude.B.Jović je osmislio i odlazak iz SLO...
vev
kao sada, secam se kada je Babora Jovic drhtavim glasom rekao da podnosi ostavku, uzasnuto sam gledala u tv satima, ne pomerajuci se, posle je osao onak sto je trebao da zavrsi pricu i SFRJ, e hocemo li mi ikada imati vise necega u glavi...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja