nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 29.09.2020. u 18:00 Biljana Lijeskić
KAKO POMOĆI KOLARCU: ANA KOTEVSKA, muzikolog

Delujmo brzo i zajednički

Budimo otvoreni za nove predloge ako treba i preko kriznog štaba za Kolarac 21. veka
Задужбина Илије М. Коларца (Фото Л. Адровић), Ана Котевска (Фото В. Марковић)

Pitanje opstanka Kolarca jedno je od retkih o kome je kulturna javnost postigla konsenzus, a opasnost predstavljaju oni koji iz prikrajka bacaju oko na ovu instituciju

Da li danas samo ono što je komercijalno treba da preživi i da li u to ime od svega treba napraviti šaroliku atrakciju da bi se opstalo i zaradilo? Da li zato sve ono što pripada tradiciji i jeste obeležje kulturnog identiteta Beograda, a nije u tržišnoj utakmici na „moderan” način, treba zanemariti ili „preusmeriti”? Kako u svemu tome sagledati Kolarac, nekadašnji Narodni univerzitet, mesto sa Velikom akustičnom salom gde su nastupali najveći muzičari današnjice sa Simfonijskim orkestrom RTS, Big Bendom RTS i Beogradskom filharmonijom, ali i mnogim drugim stranim ansamblima? U tom prostoru slušali smo predavanja velikih svetskih umova.

Ana Kotevska, muzikolog i muzički kritičar, kaže za „Politiku” da među institucijama kulture u Srbiji koje poslednjih godina akumuliraju sve više elemenata prekarijata, posebno vidljivih od izbijanja pandemije, Zadužbina Ilije M. Kolarca nezasluženo preživljava najdramatičnije dane.

‒ Paradoksalno, donošenjem Zakona o zadužbinama i fondacijama, Kolarac, i pored statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja koji je dobio aprila 2013, lebdi u prostoru kulture u kome se svi proglašavaju „nenadležnima”. Suočen sa iscrpljujućim smanjivanjem dotacija i nedostatnim „projektnim finansiranjem”, prinuđen je da se obraća praktično nepostojećem tržištu. To nije samo u suprotnosti sa osnivačkom misijom zadužbine kao javnog, opšteg kulturnog dobra (Narodni univerzitet !) već u vremenu privatizacija, upozorava na opasnost od modifikovanja funkcija, i/ili od postupnog gašenja jednog značajnog poglavlja istorije srpske kulture i istorije muzike s obzirom na Veliku dvoranu kao jezgro zadužbine – dodaje Kotevska.

Oni, poput nje, kojima je Velika dvorana Kolarca bila mesto dragocenih dopunskih studija muzike i oni, mnogo brojniji, koji su činili i čine (danas virtuelni) auditorijum Kolarca, hrane kulturu sećanja na intenzitet doživljaja i događaja u ovoj kavkaskim orahom obloženoj akustičnoj školjki, naglašava ona i dodaje:

‒ Od 4. februara 1932. kada je otvorena kao pre svega nekomercijalni koncertni prostor, dvorana je uspešno učestvovala u građenju identiteta srpske umetničke muzike sa akcentom, u svojim najboljim danima, na savremenom, progresivnom, modernističkom konceptu. Kolarac, ukratko, nije imaginarni konstrukt, njegova održivost je lakmus održivosti jedne žive, pokretne, moderne kulturne politike i kulture.

Ana Kotevska podvlači da Kolarac mora da opstane i zadrži svoju osnovnu namenu uz podrazumevajuće prilagođavanje novim društvenim i kulturološkim okolnostima.

‒ Ovaj pojednostavljeni imperativ koji sažima mnoga izrečena mišljenja i reči podrške koje poslednjih godina kolaju u javnom prostoru, govori da je pitanje opstanka Kolarca jedno od retkih o kome je kulturna javnost postigla konsenzus. Opasnost predstavljaju oni koji po svoj prilici, iskustva govore, iz prikrajka bacaju oko na finansijski i kadrovski oslabljenu instituciju žive kulture koja ni u ovim teškim danima nije postala „spomenik”. S obzirom na očigledno izneverena obećanja o gradnji nove koncertne dvorane i razočaravajuće početke Dvorane Doma sindikata (Kombank), kao i neizvesni opstanak Sava centra u čiju je akustičku prihvatljivost dosta ulagano, dvorana Kolarca za sada jeste jedini prihvatljivi veći beogradski koncertni prostor pre svega namenjen umetničkoj muzici.

Kakve metode preduzeti da bi se stiglo do rešenja? Ana Kotevska ima svoju verziju izlaza iz nezavidne situacije:

‒ Nema nam druge. Moramo Veliku dvoranu kroz rasprave i konkretne društvene akcije sačuvati i održavati, dogovarati se i boriti za njen opstanak i opstanak institucije u celini kao javnog kulturnog dobra. Modifikovati Zakon o zadužbinama i fondacijama, primenjivati u praksi status institucije od nacionalnog značaja, razmotriti i aktivirati 2017. predlagani statusa koji imaju SANU i Matica srpska, pre svega dobrom voljom (u odsustvu političke) obezbediti stabilno budžetsko finansiranje, zaustaviti kadrovsko osipanje, podstaći programsku raznovrsnost i inovacije koje su već u toku … Delujmo brzo, zajednički, otvoreni za nove predloge, ako treba i preko kriznog štaba za Kolarac 21. veka; uz negovanje kulture sećanja da nam ne bi ostalo samo sećanje na kulturu.

Komentari0
8b61b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja