Žan-Klod Knebele, bivši ambasador Luksemburga u Rusiji, i vodeće svetsko udruženje kompanija za osiguranje brodova (IC P&I Clubs) misle ovih dana oprečno o biznisu s „Gaspromom”, ruskom energetskom firmom koja s pet zapadnih partnera stoji iza „Severnog toka 2”.

Knebele je objavio da uzima dve godine neplaćenog odsustva iz diplomatske službe Luksemburga kako bi prihvatio (neplaćenu) funkciju u Savetu za održivi biznis Gasprombanke. Ovaj Savet zadužen je za pitanja zaštite čovekove sredine, socijalna pitanja i teme upravljanja, objasnio je Knebele, prenosi „Luksemburg tajms”.

Neki dan ranije, udruženje 13 vodećih svetskih kompanija za osiguranje i reosiguranje brodova objavilo je da u svetlu pretnje američkim sankcijama „Severnom toku 2” i „Turskom toku” diže ruke od poslova s baržama i brodovljem angažovanim na tim projektima.

„Ne bi trebalo da postoji nikakvo pokriće za osiguranje za brodove uključene u aktivnost koja je protivzakonita ili će izložiti klub (osiguravajućih kompanija) riziku kršenja sankcija. U svetlu direktne pretnje sankcijama osiguravačima, koje čini američki Zakon o borbi protiv američkih protivnika putem sankcija i Zakon o zaštiti evropske energetske bezbednosti, IC P&I Clubs neće davati osiguranje za aktivnosti povezane s projektima ’Severni tok 2’ ili ’Turski tok’, stoji u saopštenju tog udruženja, koje je preneo „Sputnjik”.

Brodovi koji bi da završe preostalih 150 kilometara „Severnog toka 2” (od ukupno 1.220 kilometara) ostali su bez osiguranja, bez kojeg plovidba i pokušaj ulaska u bilo koju luku na svetu postaju delikatan poduhvat. „Severni tok 2” se zbog ove odluke osiguravajućih kompanija nalazi pred „izuzetnim teškoćama”, ocenio je „Raša tudej”.

Ko danas pokriva osiguranje ruskih barži „Akademik Čerski”, „Fortuna” i „Ivan Sidorenko”, ukotvljenih u nemačkoj luci Mukran, nadomak poslednje preostale deonice na kojoj treba da bude izgrađen „Severni tok 2” u nemačkim i danskim vodama Baltika, za javnost je zagonetka. Isto kao i odgovor na pitanje ima li švajcarska firma „Severni tok 2” rezervni plan za pokrivanje finansijskih i drugih poslovno-osiguravajućih rizika vezanih za najavljeni završetak projekta.

Reč o tome nisu izustili ni zvanični Berlin, ni Moskva. Poznato je, ipak, da nemačka kancelarka Angela Merkel, uprkos svim najnovijim pritiscima iz Vašingtona i EU (nakon afere „Navaljni”), nije promenila mišljenje o tome da „Severni tok 2” treba da bude završen i da taj projekat ne treba „politizovati”, naglasila je krajem prošle sedmice Martina Fic, zamenik portparola vlade u Berlinu.

Odlučnost Merkelove da, uprkos svemu, ostane uz „Severni tok” naišla je prošle sedmice na javno čuđenje Majka Pompea, šefa američke diplomatije. Pompeo je, naime, objavio da Vašington radi na tome da formira koaliciju koja će zaustaviti „Severni tok 2” i izrazio nadu da će „naši nemački partneri uvideti razložnost naših stavova o energetskoj pretnji Evropi i Ukrajini”, koju, prema viđenju Vašingtona, predstavlja taj projekat.

Pre neki dan američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) objavila je da planira da ojača energetsku bezbednost istočne Evrope i snizi zavisnost regiona od izvora koje kontrolišu „zlonamerni subjekti”.