petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 30.09.2020. u 09:04 Ivana Albunović

Zbog straha od korone gomilaju se zalihe žitarica

Cene rastu jer veliki potrošači, Kina, Egipat, Saudijska Arabija, ali i drugi uvoznici, čuvaju robu zbog neizvesnosti oko pandemije. – Proizvodnja pšenice u Srbiji 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na 2019, očekivano i da će proizvodnja kukuruza biti veća za 9,6 procenata
(Фото Д. Јевремовић)

Iako će konačni podaci o prinosima u ovoj godini biti objavljeni u martu 2021, već sada je jasno da je Srbija, kada je reč o žitaricama, imala uspešnu godinu, posebno za ratare koji su sejali žito i kukuruz.

Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 5. septembra ove godine, u Srbiji je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona ili 9,6 procenata više u odnosu na 2019. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto), a manja suncokreta (8,8 procenata) i šećerne repe (10,5 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 i soje za 60,3 procenata, dok je proizvodnja šećerne repe manja za 25,7 procenata. Situacija u svetu, zbog prošlogodišnje suše, nije, međutim, obećavajuća.

Globalni prinosi žitarica su slabi, što uzrokuje stalni rast cena na tržištu, objavio je pre nekoliko dana specijalizovani portal za poljoprivredu „Ol abaut fud”.

Trenutno stanje uglavnom je posledica rasta tražnje Kine za tom robom. Cene kukuruza poslednjih nedelja takođe rastu. Francuska berba bila je razočaravajuća, a suša će imati negativne efekte i na useve u Ukrajini.

Portal navodi da velika tražnja i dalje vlada za ruskom pšenicom i da je Egipat nedavno kupio 405.000 tona žita iz Rusije po ceni koja je bila veća za devet dolara u odnosu na prethodni tender.

Stručnjaci ne očekuju da će se ovakva situacija sa cenama potpuno stabilizovati sve do polovine decembra i žetve u Australiji, koja će, prema predviđanjima, biti dobra.

Kako je za „Politiku” rekao Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”, ovakvo stanje na tržištu posledica je toga što veliki potrošači, Kina, Egipat, Saudijske Arabija, ali i drugi uvoznici, pokušavaju da naprave veće zalihe, što je posledica straha od korone.

Na berzi žitarica su takođe i investicioni fondovi koji prate dešavanja i stvaraju dodatni pritisak. Iako Egipat, recimo, trenutno kupuje 30 odsto više robe, to se neće nastaviti unedogled, jer potrebe ostaju iste, smatra naš sagovornik.

– Strahuju se šta će biti tokom zime i kako će se pandemija razvijati. A tako i nabavke i transport. Ali to ne znači da robe nema. Iako su pojedini evropski proizvođači podbacili, Rusija to nadomešćuje i ovo je definitivno njihova godina i što se tiče prinosa i cena – kaže Saković.

Prema njegovom mišljenju, izvoznici poput nas ne treba da gomilaju zalihe, jer mi imamo robu. Godina je bila dobra i proizvođači ostvaruju dobre cene, bolje od onih kojima su nadali.

– Cene na svetskom tržištu vrtoglavo su rasle do pre nedelju dana kada beleže blagi pad. Kako će se to dalje razvijati, ne znamo. Naši izvoznici treba da osete šta se događa i da procene koji je pravi trenutak za prodaju robe – ističe Vukosav Saković. 

Komentari6
50fa7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

fensi denser
odlično, otkupite od seljaka po maksimalnoj ceni i prodajte sve! isplatite seljacima dugovanja da se ljudi malo oporave.
mr
Господине, не требају њима независни пољопривредници, њима требају робови. Замислите да су пољопривредници економски јаки и независни, шта би онда радили ту разни мешетари. Може цена да буде у свету не знам колико добра, никад се неће дозволити да од тога има корист мали пољопривредник. Увек и у свим околностима ће екипа да иде на то да пољопривредник зависи од њих. Запамтите увек.
Боро
A mi se hvalimo kako ćemo izvesti sve viškove?
Polako...
Boro, ne nagli! Ne može sa njive u izvoz! Prvo se moraju domaće potrebe pokriti. Još se ne zna koliko će domaće tržište trebati. U krizi se moraju stvarati ovakve rezerve. Treba li odmah sve prodati, pa posle nema. Ne traje žetva celu godinu!
Живко(пиши ћирилицом)
И складиштење утиче на повећање цене,јер кад се роба брзо испоручи нема трошкова складишптења.Али овај проблем због епидемије ствара много нових проблема, чија се решења не могу антиципирати(јер досад свет није у новије време био суочен са таквом ситуацијом). Нажалост, а како то бива увек,највише ће страдати сиромашни, а како ће то изгледати,тек ћемо видети(по мени следи ружан сценарио)...
Zaharije
A ti bi da se zalihe na stvaraju i da sirotinja gladuje! Živ bio pa nedoživeo... Vreme je korone kada se ceo svet boji gladi, viškovi će lako biti prodani. Kupci neće dovoziti sa drigih kontinenata nego će kupovati gde je najbliže.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja