sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.09.2020. u 16:39 Biljana Baković
INTERVJU: MAJKL FROJND, predsednik Društva srpsko-izraelskog prijateljstva iz Jerusalima

Umesto priznanja Kosova, jačati odnose sa Srbima

Naši ljudi su živeli zajedno i umirali zajedno. Male smo nacije okružene neprijateljskim snagama, ponosne na svoju tradiciju i kulturu, čije su domovine tokom istorije bile napadane i okupirane
Фото А.Васиљевић

Najava iz Vašingtona od 4. septembra u vezi s Izraelom i srpskom pokrajinom Kosovo bila je potpuni šok, ističe u razgovoru za „Politiku” Majkl Frojnd, predsednik Društva srpsko-izraelskog prijateljstva, kolumnista „Džeruzalem posta” i saradnik Benjamina Netanijahua u njegovoj prvoj vladi. Navodeći da se događaj odnosio na ekonomsku normalizaciju između Beograda i Prištine, „što je unutrašnja stvar Srbije”, ovaj američki Jevrejin koji živi u Izraelu ukazuje da je odluka Bele kuće da uključi pitanja koja se odnose na Izrael u najmanju ruku čudna. 

Zamislite samo da su američke države Njujork i Kalifornija potpisale sporazum o povećanju razmene i trgovine, a on je uključivao i odeljak o Finskoj ili Australiji. Nema logičnog ili koherentnog smisla. Drugo, odluka o priznanju Kosova značila je nagli zaokret u izraelskoj politici”, kaže Frojnd i podseća da se od februara 2008. godine Izrael opirao pritisku Zapada i Amerike i odbijao da prizna kosovsku nezavisnost: „To je bila stvar principa koju su sve izraelske vlade konstantno podržavale.

Zato se moramo zapitati otkud ova iznenadna promena. Mislim da je odgovor jasan: nakon svega što je Trampova administracija učinila za jevrejsku državu u protekle četiri godine, premijer Netanijahu nije imao drugog izbora nego da se složi. Ali u međunarodnim odnosima, kao što znamo, često postoji razlika između pristanka da se nešto učini i stvarnog činjenja. Doduše, u ovoj fazi šanse da Izrael napravi još jedan zaokret i odustane od priznavanja Kosova su male. Ali to ne znači da po ovom pitanju treba da priznamo poraz.” 

Šta je zvaničnom Izraelu važnije, dalje razvijanje dobrih odnosa sa Srbijom, članicom UN, i srpskim narodom, ili uspostavljanje diplomatskih odnosa sa samoproglašenom kosovskom „državom”, koja se percipira kao većinski muslimanska zemlja? 

Poslednjih godina odnosi između Izraela i Srbije cvetaju, što je sasvim prirodno s obzirom na jake istorijske veze koje vekovima postoje između Jevreja i Srba. Naši ljudi su živeli zajedno i umirali zajedno. Male smo nacije okružene neprijateljskim snagama, ponosne na svoju tradiciju i kulturu, čije su domovine tokom istorije bile napadane i okupirane. Tokom Drugog svetskog rata zli ustaški režim ubijao je i Srbe i Jevreje u Jasenovcu s neizrecivom brutalnošću. Ipak, uprkos svim teškoćama kroz vekove, ni Srbi ni Jevreji se nikada nisu predavali, i danas stojimo ponosno na svetskoj sceni kao suverene države. Imamo, dakle, mnogo zajedničkog i izgradili smo snažne bilateralne odnose. To ilustruju dva događaja iz ove godine: dirljivi gest predsednika Aleksandra Vučića, kada je naredio da se na predsedničkom zdanju, pored srpske, istakne žuta zastava na kojoj je pisalo „Jude” u znak počasti žrtvama Holokausta, a potom su istaknuta mesta u Beogradu bila obasjana plavo-belim svetlima u čast izraelskog Dana nezavisnosti. To su događaji koji bi bili nezamislivi pre samo 10 ili 15 godina. Izraelski zvaničnici prepoznaju i cene odnos sa Srbijom i cene potencijal za dalje produbljivanje veza između nas. Mislim da bi Izraelu, umesto da prihvati Kosovo, bilo bolje da ojačava naše odnose sa Srbima.

Dve nedelje posle vesti iz Vašingtona da će Srbija preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, a da će i Kosovo, posle uspostavljanja diplomatskih veza s Izraelom, svoju ambasadu otvoriti u Svetom gradu, da li se u izraelskoj javnosti i dalje misli da je to „gotova stvar”? 

Iskustvo je Izraelce naučilo da je na Bliskom istoku malo toga fait accompli („svršen čin”). Setite se da smo mi Jevreji bili prognani iz naše zemlje pre više od 1.900 godina i rasuti na sve četiri strane sveta. U to vreme su mnogi posmatrači nesumnjivo govorili da je propast Izraela „svršen čin”. Pa ipak, evo nas opet, napredujemo u svojoj zemlji. Kao što sam već rekao, verovatnoća da će Izrael napraviti još jedan zaokret u pogledu svoje kosovske politike je minimalna. Ali nikada ne treba očajavati.

Prema rečima predsednika Vučića, ako Izrael bude poštovao Srbiju, Beograd će preseliti svoju ambasadu. Poštovanje Srbije tumači se kao nepriznavanje Kosova. Kako se na ovakav stav gleda u Izraelu? 

Nadam se da će izraelski donosioci odluka preispitati odluku o priznanju Kosova zbog mogućeg negativnog uticaja na odnose sa Srbijom. Jednostavno nema razloga rizikovati napredak postignut poslednjih godina. Ali da budemo pošteni, važno je napomenuti da je Srbija takođe nekoliko puta razočarala Izrael kada je reč o palestinskom pitanju. U decembru 2017, nakon što su SAD priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, Generalna skupština UN izglasala je osudu te odluke. Srbija je stala protiv Izraela po ovoj veoma važnoj i osetljivoj temi, dok su Hrvatska i BiH bar bile uzdržane. To je bilo veoma bolno za nas.

Slično, u oktobru 2011, Srbija je glasala za priznavanje takozvane države Palestine kao članice Uneska, a godinu dana kasnije Beograd je podržao davanje „Palestini” statusa države nečlanice-posmatrača u UN, sličnog onom koji uživa Vatikan. Mislim da je u interesu obe države da se uzdrže od priznavanja tobožnjih država kao što su „Kosovo” ili „Palestina”, koja samo komplikuju stvari. Umesto toga, predložio bih solomonsko rešenje – sa ciljem normalizacije ekonomskih, naučnih i kulturnih odnosa među ljudima, a ne vladama, bez doticanja pitanja formalnog diplomatskog priznavanja. Takvo rešenje je, recimo, dalji razvoj beogradsko-jerusalimskog akademskog mosta uspostavljenog u septembru i novembru prošle godine. 

Ako Beograd ne preseli svoju ambasadu u Jerusalim, hoće li to unazaditi odnose naše dve zemlje? 

Ako Beograd ne krene u to, mislim da će to sigurno naštetiti našim bilateralnim odnosima, kao i međunarodnom imidžu Srbije. Uostalom, obaveza da se srpska ambasada preseli u Jerusalim preuzeta je u Ovalnom kabinetu u prisustvu američkog predsednika. To nije nešto što treba shvatiti olako. Dalje, srpska odluka je s velikim uzbuđenjem i zadovoljstvom dočekana među Izraelcima, koji su bili zahvalni na hrabrosti i spremnosti predsednika Vučića da Srbija bude prva evropska država s ambasadom u Jerusalimu. Ako se iz bilo kog razloga to ne dogodi, biće to dokaz propuštene prilike za obe strane da učvrste naše prijateljstvo i saradnju.

Upravo prošlog septembra imao sam čast da prisustvujem otvaranju prvog Hebrejskog centra u Beogradu od Holokausta, kao zajednički projekat Filološkog fakulteta BU i jerusalimskog koledža Kirjat Ono. Posle je u koledžu Kirjat Ono otvoren Srpsko-jevrejski akademski centar, prvi takve vrste, koji je dobio ime po Svetom Savi i rabinu Jehudi Alkalaju. Sada imamo jak akademski most kakav nikada ranije nije postojao. Veliki je zamah u srpsko-izraelskim odnosima i on se mora dalje negovati. Slikovito rečeno, krajnje je vreme da se Sveti Sava vrati u Svetu zemlju Jerusalima.

Ričard Grenel kaže da Trampova administracija smatra da SAD moraju da pomognu Izraelu, koji se nalazi u neprijateljskom okruženju, da im je zato važno da ojačaju grupu zemalja koja želi da podrži Izrael i da su želeli da uključe i Kosovo. Da li je, dakle, ovo bila pomoć Izraelu, ili je ipak reč o pritisku na Izrael radi pomoći Kosovu? Ili su Izrael, Srbija i Kosovo, zapravo, „uvezani” zarad ojačavanja Trampove predizborne kampanje? 

Pristalica sam Donalda Trampa. Glasao sam za njega 2016. godine i glasaću ponovo za njega ove godine. Bez obzira na to, razočaran sam događajima od 4. septembra, čiji je cilj bio spoljnopolitička pobeda uoči američkih predsedničkih izbora u novembru. Iako dobronamerna, ipak je to bila pogrešna odluka koja bi mogla da dovede do pogoršanja tenzija, umesto do rasterećenja.

Na nesreću, SAD su u prošlosti počinile mnogo grešaka u svojoj politici prema Srbiji, kao na primer kada je Klintonova administracija odlučila da bombarduje Srbiju. Mnogo nevinih srpskih civila je ranjeno ili ubijeno, a prouzrokovana su velika razaranja. Bio je to tragičan potez i nadam se da će se jednog dana SAD izviniti što su to učinile. Vredi podsetiti da je Arijel Šaron, koji je bio ministar spoljnih poslova Izraela 1999, oštro kritikovao NATO bombardovanje Jugoslavije, nazivajući ga činom „brutalnog intervencionizma”.

Iz medija se može videti da su, pored Trampa, i Čarls Kušner, otac Trampovog zeta Džereda, i Ronald Lauder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa, prijatelji i saveznici Netanijahua. Premijer Izraela se poslednjih meseci suočava s uličnim protestima protiv njegove vlasti. Da li je sve to možda uticalo na ovakav dogovor? 

Apsolutno ne. Izrael je živa demokratija i ulične demonstracije povezane su isključivo s pokušajima Netanijahuovih oponenata da izraze protivljenje njegovoj domaćoj politici. Oni mogu privući veliku pažnju medija, ali nisu imali nikakve veze sa sporazumom koji se odnosi na Beograd, Prištinu i Izrael. Netanijahu neumorno radi na borbi protiv virusa korona, potpisivanju mirovnih ugovora sa UAE i Bahreinom i poboljšanju izraelske ekonomije. Odluka o priznanju Kosova bila je isključivo rezultat američkog pritiska i ničega drugog.

Koliko će realizacija obaveza u vezi s Izraelom, koje su Beograd i Priština preuzeli u Beloj kući, zavisiti od ishoda predstojećih predsedničkih izbora u SAD? 

Mislim da se sa sigurnošću može reći da bi, ako ne daj bože Džo Bajden pobedi na predsedničkim izborima u novembru, to veoma ojačalo radikalnu levicu u Americi, što bi ozbiljno oslabilo status i prestiž Vašingtona u svetu. Bajden bi nastojao da poništi mnoga Trampova dostignuća i vrati Ameriku u Obamino doba, kada je zemlja izgubila volju za vođstvom. Kandidatkinju za njegovu potpredsednicu, Kamalu Haris, pitali su prošle godine da li bi isključila mogućnost da zatvori američku ambasadu u Jerusalimu i preseli je nazad u Tel Aviv.

Odbila je da odgovori na pitanje. Njeno ćutanje dovoljno govori i sugeriše da se Bajdenova administracija možda neće osećati obavezanom sporazumima ili odlukama njenog prethodnika. Tako da mislim da bi Bajdenovo predsednikovanje bilo loše ne samo za Ameriku i njeno mesto u svetu već i za Izrael i Srbiju.

Komеntari9
cb562
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jah
Israel priznaje nasu pokrajnu ko drzavu i mi im se zahvaljujemo i tapsemo po ramenima
Jovan
Pa ljudi moji nije Izrael priznao Kosovo nego mi. Prvo pregovaramo sa njim što je čin prepoznavanja ili priznavanja odredjene strane ili ti indetiteta, jer ne može da se priča sa vazduhom. A drugi, mi Srbija smo direktno potpisali da se slažemo da Izrael prizna Kosovo tog 4tog septembra u Beloj Kući. Šta je tu nejasno.
Ruth Kerkez
“ i da budemo pošteni, važno je napomenuti da je Srbija takođe nekoliko puta razočarala Izrael kada je reč o palestinskom pitanju. U decembru 2017, nakon što su SAD priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, Generalna skupština UN izglasala je osudu te odluke. Srbija je stala protiv Izraela po ovoj veoma važnoj i osetljivoj temi, dok su Hrvatska i BiH bar bile uzdržane. To je bilo veoma bolno za nas. ... “ (MF.)
Hajduk Veljko
Izraelski I Srpski narod su braca. Prosli su istu golgotu borbe za opstanak. Potreba nam je saradnja, razumevanje I pomoc.
Божа
Шалом, никакво признање не долази у обзир! Косово неможе имати другу амбасаду осим српске.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja