ponedeljak, 19.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 30.09.2020. u 20:01 Tanja Vujić

Holandija preti napuštanjem evrozone zbog doštampavanja evra

Evropska centralna banka možda će nastaviti da doštampava evro radi pomoći članicama u pandemiji, što se „severnjačkom krilu” ne sviđa
Кристин Лагард, председница банке, суочава се с многим отпорима (Фото: ЕПА ЕФЕ – Х.Ј.

Dokle Evropska centralna banka (ECB) ima nameru da doštampava evre i njima kupuje akcije domaće privrede, posrnule pred virusom korona? Nakon prolećnih nadgornjavanja oko fonda za pomoć u nošenju s posledicama pandemije i letnje pauze, članovi Upravnog odbora ECB zavadili su se oko daljih poteza banke u Frankfurtu.

ECB je u junu najavila da će zarad podsticaja privredi evrozone usred pandemije izdvojiti 1,35 biliona evra za (najnoviji) vanredni program kupovine akcija. Program (novodoštampanog novca) biće aktivan „do juna 2021. godine ili dok banka ne oceni da je kriza prošla”, poručila je u to vreme uprava ECB. Ali, kada je „korona kriza” u evrozoni i Evropi „prošla”?

Početkom ove sedmice izbila je nova kavga u upravnom odboru ECB. Naime, letošnji privredni oporavak evrozone „u tragovima” nagnao je „severnjačko krilo” upravnog odbora ECB da se – na zatvorenoj sednici, odakle vesti cure do Rojtersa – diskretno založi da se okanu daljeg usijavanja evrokovnica ne bi li „municiju” sačuvali za sledeću eventualnu krizu.

Na drugom kraju „bojnog polja”, Italijan Fabio Paneta, član upravnog odbora ECB, zatražio je da banka ostane „širokih nazora” pred mogućim izazovima. „Asimetrični rizici traže asimetrična reagovanja. Bolje je da pogrešimo čineći više nego čineći manje”, ocenio je Paneta, po mnogima viđen za predsednika banke u Frankfurtu jednog dana.

Na ovu Panetinu izjavu, berzanski posmatrači odmah su se dosetili da je bivši predsednik EVB Mario Dragi 2014. godine, u vreme finansijske krize u EU, izgovorio gotovo istu rečenicu o tome koliko je „rizično da se uradi manje” nego što je potrebno. Ubrzo nakon toga Dragi je objavio da ECB ulazi u svoj prvi veliki krug doštampavanja evra, koji je na jedvite jade okončan 2018. godine.

Panetinu poruku sa Upravnog odbora ECB na berzama su protumačili kao naznaku da će na poslednjem ovogodišnjem sastanku, u decembru, banka objaviti da će sa SOS akcijom uveliko nastaviti i nakon juna 2021.

Ta berzanska reakcija nije prijala „severnjačkom krilu”. Kristin Lagard, predsednica ECB, našla se pred salvom pitanja evroparlamentaraca u Komitetu za finansije EU. Ključno pitanje Lagardovoj postavio je Holanđanin Derk Jan Eping, član partije evropskih konzervativaca.

Da li je najnoviji spasilački fond („korona fond”) privremeni ili trajni mehanizam ECB, pitao je Eping. Jer, ako postane trajni fond, onda evrozona postaje permanentna unija za transfer novca. U tom slučaju, Holandija ne bi imala drugog izbora, već da napusti evrozonu, procenio je Eping.

Na to je Lagardova istakla da je reč o „jednokratnom” SOS programu, ali da će banka vrlo pažljivo nastaviti da motri finansijsko-privredni razvoj situacije s koronom do kraja godine.

Lagardova nije krila da u upravnom odboru „postoje iznijansirano različita mišljenja”, kao i da je „kompromis moguć ako su razilaženja u stavovima nevelika”.

Jesenja eskalacija drugog kruga pandemije širom EU i evrozone donosi i nove izazove privrednom rastu. Da li će ECB svoj spasilački fond održati i naredne jeseni, odnosno koliko će upravni odbor tim povodom biti složan, ostaje da se vidi.

Komentari19
a7acd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Centralna banke ne otkupljuje akcije nego obligacije drzava i preduzeca. Ako se novac ''vidi'' kao ''hartija od vrednossti'' onda se radi o zameni jednih za druge ''hartije''. Na zalsost ne postoji ''teorija novca'' koja bi mogla da objasni sadasnje stanje stvari u kojoj Japan, Amerika i Evro grupa ''stampaju pare na veliko'' bez ''stecajnih posledica''. Akceptacija takozavanih svetskih valuta je, izgleda, drukcija ''zverka'' od ostalih valuta za koje bi ''kvantitativna teorija novca'' vazila
Dejan
A kad ono zatreba, doštampaj. Čudna li sokoćala...
Zeljko Adzic
Po kom kriterijumu se novac deli?Ko odlucuje?Holandija ima pravo.Ono sto ECB zaboravlja da kaze je opasnost od deflacije.Trebaju zadrzati bar 2@ inflaciju.Kako to postrici dostampavanjem?Bogatije clanice koriste i ECB novac kao i sopstvene rezerve za strategijsko investiranje u svoje kompanije a kriza ce zato samo povecati razlike.Korona je pokazala da svi gledaju sebe..Bregzit mi sve vise lici na promisljen korak.Kao da su znali?
bata
jedine dve zemlje koje su se obogatile od kako je uveden evro su nemačka i holandija sve ostale EU zemlje su na gubitku.... tako da od ove pretnje nema ništa.
Dusan T
Eto Nemacka imperija je pocela da se ljulja i sa druge strane. Iz nemacke perspektive, Holandija je vise konkurent nego klijent, pa verujem da ce radje pustiti nju nego Italiju i Grcku. Problem je sto sa njome idu Finska i Austrija. Na Finsku se tesko moze uticati, ali Austrija... Tu bi mogao da se sesi anslus 2.
Дипломирани политиколог
Нити је немачка, нити је империја, нити се љуља, нити ће бити Аншлуса. Седи 1.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja