Jedinstvo crkava pomenuo je u nedavnom intervjuu hrvatskom „Glasu koncila” kardinal Pjetro Parolin, sekretar Svete stolice, odgovarajući nedavno na pitanje kada će zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac biti kanonizovan – želja je da to proglašenje svetim ne izazove sukobe, već saglasje. Još je neobičniji bio odgovor pape Franje, koji je odgovarajući na isto pitanje, pohvalio srpskog patrijarha za spremnost da se razgovara o spornim pitanjima, a za Srpsku pravoslavnu crkvu kanonizacija Stepinca jeste sporna.

Oprez pape Franje u pogledu dovršavanja postupka kanonizacije blaženog kardinala Alojzija Stepinca proizlazi iz činjenice da poglavar Rimokatoličke crkve nije samo katolik već i hrišćanin, što su neki, posebno u Hrvatskoj, bili skloni da previde, kao i zato što je unapređivanje ekumenskog dijaloga jedan od deklarisanih, ali, kako se vidi, i stvarnih prioriteta njegovog pontifikata, kaže za naš list profesor dr Darko Tanasković, koji je svojevremeno bio ambasador naše zemlje pri Svetoj stolici, a učestvovao je i u radu Mešovite komisije za dijalog o Stepincu, koju su činili predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije.

– Kad smo svojevremeno mitropolit Amfilohije, vladika Irinej i ja papi Franji odneli odgovor patrijarha Irineja na njegov predlog da se formira mešovita pravoslavno-katolička komisija radi zajedničkog razmatranja uloge i delovanja nadbiskupa Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, on je na samom početku audijencije naglasio da je hrišćanstvo danas pred velikim i višestrukim izazovima i da je stoga preko potrebno donositi odluke koje ne povećavaju razlike među hrišćanima, već smanjuju jazove koji ih dele. Pogotovo su, rekao je, episkopi, kao pastiri, obavezni i odgovorni da brinu o tome da se konkretno radi na zbližavanju svekolike braće u Hristu. Papa je ostao dosledan takvom shvatanju poželjnosti unapređivanja hrišćanskog zbližavanja, čemu kanonizacija spornog kardinala Stepinca svakako ne bi doprinela. Državni sekretar Parolin bio je u tom pogledu neuobičajeno jasan. Premda ne treba zaboraviti da ni papa Benedikt Šesnaesti nije žurio sa Stepinčevim uzdizanjem među svetitelje, držanje pape Franje i u ovoj osetljivoj stvari govori o izuzetnosti i inovativnosti  njegovog načina upravljanja Rimokatoličkom crkvom – naglašava prof. dr Tanasković.

On podseća da Sveta stolica smatra da je kanonizovanje zaslužnih pastira Rimokatoličke crkve u njenoj isključivoj nadležnosti, što je tačno.

– Međutim, papa koji o kanonizovanju ima poslednju i odlučujuću reč, kao poglavar crkve, ali i države, koja živi i deluje u određenom istorijskom i međunarodnom kontekstu, ne može da ne uzme obzir i stavove značajnih svetskih činilaca prema datom postupku kanonizacije, pogotovo u slučaju savremenih ličnosti i onih iz bliske prošlosti. U slučaju kontroverznog „ratnog” pape Pija Dvanaestog, kome se zamera nedovoljno odlučno suprotstavljanje nacizmu i Holokaustu, nije ni došlo do pokretanja procesa kanonizacije, već onog prethodnog, beatifikacije, to jest proglašenja blaženim, ali je i to u vreme pape Benedikta Šesnaestog zamrznuto, ponajviše usled širokog protivljenja jevrejskih zajednica i organizacija. Inače, papa Racinger je Piju Dvanaestom 2009. priznao crkveno „herojstvo” i on uživa dostojanstvo „prečasnog”. Otvaranje dijaloga sa jednom pravoslavnom crkvom o istorijskoj ulozi ličnosti predložene za svetitelja nema presedana i, bez obzira na ishod dijaloga, mora se oceniti kao odvažan i dalekosežan ekumenski iskorak pape Franje – objašnjava profesor Tanasković.

Iskorak koji je izazvao veliku pažnju naučne i šire javnosti bila je i odluka poglavara svih katolika da nekoliko godina ranije otvori vatikanske arhive iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog.

– Valja ukazati na to da zagovornici beatifikovanja, odnosno kanonizovanja pape Pija Dvanaestog i kardinala Stepinca veruju da će upravo otvaranje vatikanskih arhiva za period od 1939. do 1958. godine (vreme pontifikata Pija Dvanaestog) omogućiti saznanja koja će ojačati argumente u prilog svetosti ovih dvaju crkvenih poglavara, dok protivnici njihove beatifikacije i kanonizacije gaje suprotna očekivanja. Tako je, recimo, glavni izvestilac u postupku beatifikacije pape Pačelija, nemački jezuita Peter Gumpel, koji se dokazivanjem svetosti Pija Dvanaestog bavi od 1965. godine, ubeđen da će otvaranje arhiva biti od ključnog značaja za uspešno okončanje njegove trnovite misije. Što se tiče slučaja kardinala Stepinca, teško je poverovati da su u biti neka velika i senzacionalna otkrića moguća, iako će svakako biti korisnih novih saznanja o pojedinostima, čak i o nekim elementima od znatnog interesa za nauku. Postupak kanonizovanja u Rimokatoličkoj crkvi podrazumeva određene specifične kriterijume i složenu proceduru, koje za zdravorazumsko, laičko poimanje svetosti mogu izgledati čudno, ali se, bez obzira na to, osnovano može zaključiti da je, opštehrišćanski i opšteljudski posmatrano, zagrebački nadbiskup iz vremena NDH isuviše problematičan da bi zasluženo mogao poneti svetiteljski oreol – kaže prof. dr Tanasković.

Papa Franjo nesumnjivo je uneo nove vetrove u upravljanje brodom Katoličke crkve, ali, kako ističe profesor Tanasković, nije preterano reći da on unutar Rimokatoličke crkve ima više osporavatelja nego van nje.

– Mnoge njegove inicijative i konkretni potezi poremetili su uspostavljene odnose, blaženu rutinu i unutarcrkveni mir, pogotovo u Rimskoj kuriji, a ima papinih odluka koje se osporavaju i sa teološkog stanovišta. Premda ne onoliko koliko može izgledati, godine pontifikata prvog jezuite i latinoameričkog prelata na Katedri Svetog Petra donele su odviše diskontinuiteta da mnoge navike, interesi i savesti u Rimokatoličkoj crkvi ne bi bili uznemireni. Među hrvatskim biskupima i u verničkom narodu papin odnos prema kanonizaciji blaženog kardinala Alojzija Stepinca, čija ličnost uživa status pravog versko-nacionalnog kulta, pobudio je snažno, premda mahom suzdržano negodovanje – navodi naš sagovornik.

Proglašenje svetim bilo bi neprihvatljivo i za druge pravoslavne crkve

– Vaseljenski patrijarh Vartolomej jednom prilikom mi je u Rimu rekao da je savetovao papi Benediktu Šesnaestom da bude krajnje predostrožan u vezi sa pitanjem kanonizovanja kardinala Stepinca – navodi profesor Tanasković.

– Pored toga, premda ne verujem da je bilo koja pravoslavna crkva, sem poneke izjave, uputila kakvu formalnu sugestiju, upozorenje ili zahtev Vatikanu u pogledu otpočinjanja, toka i potencijalnog ishoda procesa kanonizacije bivšeg zagrebačkog nadbiskupa, dobro je poznato da bi za sve njih, a posebno za Rusku pravoslavnu crkvu, Stepinčevo proglašenje svetim bilo neprihvatljivo i da bi se one većinom solidarisale sa SPC. Takođe, ovoj kanonizaciji protive se i Jevreji, naročito oni sa bivšeg jugoslovenskog prostora, čega je papa Franja savršeno svestan – ističe prof. dr Tanasković.