nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 30.09.2020. u 21:00 Jelena Čalija

Dobri ekumenski odnosi važniji od kanonizacije Stepinca

Otvaranje dijaloga sa jednom pravoslavnom crkvom o istorijskoj ulozi ličnosti predložene za svetitelja nema presedana, ističe profesor Darko Tanasković
Све­та сто­ли­ца од­лу­чу­је са­ма о пр­о­гла­ше­њу све­тим, а пре­суд­ну реч има њен по­гла­вар (Фо­то EPA-EFE/Ma­u­ri­zio Bram­bat­ti)

Jedinstvo crkava pomenuo je u nedavnom intervjuu hrvatskom „Glasu koncila” kardinal Pjetro Parolin, sekretar Svete stolice, odgovarajući nedavno na pitanje kada će zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac biti kanonizovan – želja je da to proglašenje svetim ne izazove sukobe, već saglasje. Još je neobičniji bio odgovor pape Franje, koji je odgovarajući na isto pitanje, pohvalio srpskog patrijarha za spremnost da se razgovara o spornim pitanjima, a za Srpsku pravoslavnu crkvu kanonizacija Stepinca jeste sporna.

Oprez pape Franje u pogledu dovršavanja postupka kanonizacije blaženog kardinala Alojzija Stepinca proizlazi iz činjenice da poglavar Rimokatoličke crkve nije samo katolik već i hrišćanin, što su neki, posebno u Hrvatskoj, bili skloni da previde, kao i zato što je unapređivanje ekumenskog dijaloga jedan od deklarisanih, ali, kako se vidi, i stvarnih prioriteta njegovog pontifikata, kaže za naš list profesor dr Darko Tanasković, koji je svojevremeno bio ambasador naše zemlje pri Svetoj stolici, a učestvovao je i u radu Mešovite komisije za dijalog o Stepincu, koju su činili predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije.

– Kad smo svojevremeno mitropolit Amfilohije, vladika Irinej i ja papi Franji odneli odgovor patrijarha Irineja na njegov predlog da se formira mešovita pravoslavno-katolička komisija radi zajedničkog razmatranja uloge i delovanja nadbiskupa Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, on je na samom početku audijencije naglasio da je hrišćanstvo danas pred velikim i višestrukim izazovima i da je stoga preko potrebno donositi odluke koje ne povećavaju razlike među hrišćanima, već smanjuju jazove koji ih dele. Pogotovo su, rekao je, episkopi, kao pastiri, obavezni i odgovorni da brinu o tome da se konkretno radi na zbližavanju svekolike braće u Hristu. Papa je ostao dosledan takvom shvatanju poželjnosti unapređivanja hrišćanskog zbližavanja, čemu kanonizacija spornog kardinala Stepinca svakako ne bi doprinela. Državni sekretar Parolin bio je u tom pogledu neuobičajeno jasan. Premda ne treba zaboraviti da ni papa Benedikt Šesnaesti nije žurio sa Stepinčevim uzdizanjem među svetitelje, držanje pape Franje i u ovoj osetljivoj stvari govori o izuzetnosti i inovativnosti  njegovog načina upravljanja Rimokatoličkom crkvom – naglašava prof. dr Tanasković.

On podseća da Sveta stolica smatra da je kanonizovanje zaslužnih pastira Rimokatoličke crkve u njenoj isključivoj nadležnosti, što je tačno.

– Međutim, papa koji o kanonizovanju ima poslednju i odlučujuću reč, kao poglavar crkve, ali i države, koja živi i deluje u određenom istorijskom i međunarodnom kontekstu, ne može da ne uzme obzir i stavove značajnih svetskih činilaca prema datom postupku kanonizacije, pogotovo u slučaju savremenih ličnosti i onih iz bliske prošlosti. U slučaju kontroverznog „ratnog” pape Pija Dvanaestog, kome se zamera nedovoljno odlučno suprotstavljanje nacizmu i Holokaustu, nije ni došlo do pokretanja procesa kanonizacije, već onog prethodnog, beatifikacije, to jest proglašenja blaženim, ali je i to u vreme pape Benedikta Šesnaestog zamrznuto, ponajviše usled širokog protivljenja jevrejskih zajednica i organizacija. Inače, papa Racinger je Piju Dvanaestom 2009. priznao crkveno „herojstvo” i on uživa dostojanstvo „prečasnog”. Otvaranje dijaloga sa jednom pravoslavnom crkvom o istorijskoj ulozi ličnosti predložene za svetitelja nema presedana i, bez obzira na ishod dijaloga, mora se oceniti kao odvažan i dalekosežan ekumenski iskorak pape Franje – objašnjava profesor Tanasković.

Iskorak koji je izazvao veliku pažnju naučne i šire javnosti bila je i odluka poglavara svih katolika da nekoliko godina ranije otvori vatikanske arhive iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog.

– Valja ukazati na to da zagovornici beatifikovanja, odnosno kanonizovanja pape Pija Dvanaestog i kardinala Stepinca veruju da će upravo otvaranje vatikanskih arhiva za period od 1939. do 1958. godine (vreme pontifikata Pija Dvanaestog) omogućiti saznanja koja će ojačati argumente u prilog svetosti ovih dvaju crkvenih poglavara, dok protivnici njihove beatifikacije i kanonizacije gaje suprotna očekivanja. Tako je, recimo, glavni izvestilac u postupku beatifikacije pape Pačelija, nemački jezuita Peter Gumpel, koji se dokazivanjem svetosti Pija Dvanaestog bavi od 1965. godine, ubeđen da će otvaranje arhiva biti od ključnog značaja za uspešno okončanje njegove trnovite misije. Što se tiče slučaja kardinala Stepinca, teško je poverovati da su u biti neka velika i senzacionalna otkrića moguća, iako će svakako biti korisnih novih saznanja o pojedinostima, čak i o nekim elementima od znatnog interesa za nauku. Postupak kanonizovanja u Rimokatoličkoj crkvi podrazumeva određene specifične kriterijume i složenu proceduru, koje za zdravorazumsko, laičko poimanje svetosti mogu izgledati čudno, ali se, bez obzira na to, osnovano može zaključiti da je, opštehrišćanski i opšteljudski posmatrano, zagrebački nadbiskup iz vremena NDH isuviše problematičan da bi zasluženo mogao poneti svetiteljski oreol – kaže prof. dr Tanasković.

Papa Franjo nesumnjivo je uneo nove vetrove u upravljanje brodom Katoličke crkve, ali, kako ističe profesor Tanasković, nije preterano reći da on unutar Rimokatoličke crkve ima više osporavatelja nego van nje.

– Mnoge njegove inicijative i konkretni potezi poremetili su uspostavljene odnose, blaženu rutinu i unutarcrkveni mir, pogotovo u Rimskoj kuriji, a ima papinih odluka koje se osporavaju i sa teološkog stanovišta. Premda ne onoliko koliko može izgledati, godine pontifikata prvog jezuite i latinoameričkog prelata na Katedri Svetog Petra donele su odviše diskontinuiteta da mnoge navike, interesi i savesti u Rimokatoličkoj crkvi ne bi bili uznemireni. Među hrvatskim biskupima i u verničkom narodu papin odnos prema kanonizaciji blaženog kardinala Alojzija Stepinca, čija ličnost uživa status pravog versko-nacionalnog kulta, pobudio je snažno, premda mahom suzdržano negodovanje – navodi naš sagovornik.

Proglašenje svetim bilo bi neprihvatljivo i za druge pravoslavne crkve

– Vaseljenski patrijarh Vartolomej jednom prilikom mi je u Rimu rekao da je savetovao papi Benediktu Šesnaestom da bude krajnje predostrožan u vezi sa pitanjem kanonizovanja kardinala Stepinca – navodi profesor Tanasković.

– Pored toga, premda ne verujem da je bilo koja pravoslavna crkva, sem poneke izjave, uputila kakvu formalnu sugestiju, upozorenje ili zahtev Vatikanu u pogledu otpočinjanja, toka i potencijalnog ishoda procesa kanonizacije bivšeg zagrebačkog nadbiskupa, dobro je poznato da bi za sve njih, a posebno za Rusku pravoslavnu crkvu, Stepinčevo proglašenje svetim bilo neprihvatljivo i da bi se one većinom solidarisale sa SPC. Takođe, ovoj kanonizaciji protive se i Jevreji, naročito oni sa bivšeg jugoslovenskog prostora, čega je papa Franja savršeno svestan – ističe prof. dr Tanasković.

Komentari15
769bb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko markovic
Kako je Ukrajinska pravoslavna crkva nedavno postala nezavisna, bez trajanja stoljetnih pregovora i odobrenja ostalih nacionalnih pravoslavnih crkava ? Sve je moguće. Papa bez dvojbe želi proširiti svoj utjecaj na pravoslavne crkve, i u tome ne bira sredstva. Pitanje je da li će pravoslavne crkve priznati Papu kao vrhovnog poglavara kršćanskih crkava što je krajnji cilj ?
Олга
Поздрав и нашим епископима Ћулибрку, Порфирију, Григорију и др, који у име Христове цркве негују изузетно добре односе са хрватским бискупима.
Lepa Ribich
Ekumanizam po Vatikanu ide ovako: Prvo prevedes religiozne vodje Pravoslavnih Crkava u svoje redove tako sto im obecas ono sto oni hoce, a oni onda prevedu svoje parohijane sto im je odozgo naredjeno. Pogledaj kako je to radjeno u zapadnoj Ukrajini pre par vekova i kako su postali Grko-katolici. Crkvenim veledostojnicima je bilo dozvoljano da se mogu zeniti i ko zna sta sve jos, i tako ih preveli zedne preko vode, a ko pita pastvu. Ne veruj Danajcima...
Александар Првуљ
Аха, прво ћемо да екуменишемо, па ћемо после да признамо Степинца? Кад се страсти стишају? Степинац је злочинац, и то што би га римокатолици прогласили за свеца, искрено, много ме не погађа. Прогласили су и папу за безгрешног, и заменика Христа на земљи, тако да од њих ништа чудно. Треба да се чувамо вукова у јагњећој кожи, а то је овај језуита папа коме наша штампа тепа са "Фрања" а зове се Франциско. Чудно је то наше глупвао радовање кад нам покажу пажњу.
Деда
Велики поздрав нашој и римској цркви које су оживели екуменски дијалог и међусобно поштовање. Посебно, папи, који је одлучио да не прогласи кардинала Степинца светим без сагласности обе цркве. Отварање дијалога са једном православном црквом о историјској улози личности предложене за светитеља, нема преседана - истиче професор Дарко Танасковић.
Sa sumnjom...
Деда, то је гледиште професора Танасковића! А шта каже католичка црква??? Они неће питати овог професора! Он није обавештен да католичка црква не признаје екуменство, категорички га одбија, никада није ни на једном екуменском скупу учествовала. Сви хришћани су потписали споразум о екуменству, само римокатоличка црква НЕ. Жели ли професор утицати на нашу цркву да подлегнемо? Рим се никада неће одрећи свог мисионарства да српску православну цркву покатоличи. Њихов задатак је ширење католичанства.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja