utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 30.09.2020. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Počinje nova grejna sezona, a toplane i dalje duguju za gas

Toplane su do 1. septembra lokalnim samoupravama uputile zahtev za korekciju cena grejanja, ali se ishod toga za sada ne zna, kažu u Udruženju toplana Srbije
(Фото А. Васиљевић)

Ukupan dug toplana za gas pred početak nove grejne sezone iznosi skoro tri milijarde dinara, od čega je osnovica 2,726 milijardi. Istovremeno je dug za mazut 941,6 miliona, isporučeni ugalj 247,14 miliona. A nije naplaćen ni dug od 286,1 milion dinara za isporučenu toplotnu energiju, pokazuju najnoviji podaci Udruženja toplana Srbije.

Uprkos tome, uoči početka nove grejne sezone, koja bi trebalo da startuje 15. oktobra, snabdevenost energentima je dobra. Podaci Udruženja toplana pokazuju da je ugovoreno 61 odsto gasa, mazuta bez zaliha 36,4 odsto, uglja 86,33, a toplotne energije skoro 59 odsto.

Dejan Stojanović, direktor poslovnog Udruženja toplana Srbije, za „Politiku” kaže da bi radijatori u stanovima zvanično trebalo da budu topli od 15. oktobra. Mogu i ranije, u periodu od 1. do 15. oktobra, ukoliko tri dana zaredom spoljna temperatura bude ispod 12 stepeni Celzijusovih.

Upitan da li su toplane, rukovodeći se primerom „Energetike” iz Kragujevca, zatražile korekciju cena grejanja, Stojanović odgovora da su toplane uputile zahteve svojim lokalnim samoupravama do 1. septembra 2020.

– Zahtev za povećanje cene se upućuje u skladu sa metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. To znači da su se, ukoliko se cena energenata poveća za tri procenta, stekli uslovi za poskupljenje, a ako padnu ispod pet odsto, da ima prostora da grejanje i pojeftini – kaže naš sagovornik.

Iako mu, ističe, ishod tih podnetih zahteva nije poznat, dakle ne zna da li će lokalne samouprave toplanama dozvoliti poskupljenja ili ne, činjenica je da su i nafta i gas u međuvremenu i poskupljivali i pojeftinjavali (pogotovo tokom epidemije kovida 19 u aprilu i maju kada je barel nafte pao na nulu, pa skočio na 46 dolara).

Primera radi, prema poslednjim podacima „Srbijagasa”, prosečna cena ovog energenta je 2015. godine bila 260 dolara, da bi 2016. pala na 144, a potom u naredne tri godine nastavila stalno da raste i krajem prošle godine opet došla na 257 dolara za 1.000 kubika.

Zbog toga je uopšte teško reći za koliko su kumulativno energenti u poslednjih nekoliko godina poskupeli ili pojeftinili i na lokalnim samoupravama je da izvedu tu računicu. One su te koje, kada podvuku crtu, treba da daju ili odbiju zeleno svetlo toplanama za korekciju cena. Inače, cena grejanja po kvadratu u zavisnosti od toplane do toplane kreće se od 65 do 109,78 dinara bez PDV-a, kaže Stojanović.

– Razlike cena među toplana u Srbiji su jako velike u zavisnosti od energenta koji koriste, stanja i starosti u kome se nalaze proizvodni i distributivni sistem (samim tim je i efikasnost proizvodnog i distributivnog sistema različita), stepena automatizacije...

Zato je vlada i propisala jedinstvenu metodologiju po kojoj se određuju cene i ostavila jedinicama lokalne samouprave da na osnovu nje daju saglasnost na visinu tarifa, odnosno cena – ističe naš sagovornik.

On kaže da je dobra vest što se zaustavio trend isključenja potrošača s toplana.

– Primera radi, u Nišu, gde smo do sada imali „revoluciju” udruženja građana da se isključe s toplana jer im je bilo skupo da plaćaju, sada je situacija takva da je posle više godina broj novopriključenih veći od broja isključenih – zaključuje Stojanović.

Kragujevačka „Energetika” traži povećanje cene grejanja

Kragujevac – Proizvođač i distributer toplotne energije „Energetika” iz Kragujevca uputio je zahtev Gradskom veću za povećanje cene za stambeni, a umanjenje za poslovni prostor. Direktor „Energetike” Milan Ćirović je rekao Beti da cena daljinskog grejanja nije menjana od 2013, premda se svake godine upućuje zahtev za promenu cene.

On nije hteo da kaže u kom procentu se traži korekcija cene i dodao da će to komentarisati pošto se Gradsko veće izjasni o predlogu „Energetike”. Ćirović je rekao i da bi sa tim korekcijama bio „isti nivo naplate” i da se radi o „preraspodeli troškova”.

Objasnio je da se promena cene traži svake godine „po formuli Ministarstva energetike”. U „Energetici” su rekli da je obaveza svih toplana da odrede cenu grejanja, to jest fiksnog i varijabilnog dela, na osnovu troškova iz prethodne grejne sezone.

Prema podacima „Energetike” u Kragujevcu daljinsko grejanje ima 21.957 objekata koje koristi stanovništvo. U privredi je 1.107 objekata i 231 javni objekat (vrtići, škole, sudovi) koji koriste daljinsko grejanje.

Komentari9
f93f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Киза
Хм, цена гаса још увек нижа него 2015. дуг грађана свега 200-тинак милиона, а они дугују ТРИ милијарде?!? Како? Поготово кад се зна да је у БГ извршена скоро 100% наплата дуговања преко принудних извршења!? И зашто се упорно исказују цене без ПДВ-а, акциза и других намета, кад је јасно да крајњи потрошач плаћа ову другу, увећану цену? Коме одговара да се приказује привидно "ниска" цена, кад је крајња цена и до 50% већа? Само питам....
Београдски старинац
Када већ говорите о акцизи, Динкић је увео акцизу на лож уље.!!!? Прошао сам кроз све фазе грејања од оне "ала Смедеревац" до ТА пећи, грејалица на гас, грејања на струју, у време дуже блок тарифе, до грајања на лож уље. Све те промене су изискивале лични рад и лична улагања док су други уживали у топлим становима са даљинским грејањем. Више немамам средстава а ни снаге за промену. Али само се није мењао Динкићев гаф којим се ограничава куповина на 1500 лит. уз акцизу а на повраћај се чека 3 ме
komentar
Kako to da godinama ne uvedete red sto se tice grejanja ? U ovakvom haosu je lako mesetariti i naplacivati razlicito i ,,odoka!,, Ne odgovara nikom red u poslu jer ce to gradjani milom ili silom , morati da plate , a tu je i nepopularno poskupljenje ! Sve se moze izracunati tacno, isplanirati pa onda naplatiti ! Kada cemo to docekati vec jednom ??
Poskupljenje
Vest iz poštovane Politike od 2018. ,,Da li bi daljinsko grejanje u Srbiji moglo da pojeftini pred novu grejnu sezonu? Savez energetičara Srbije izračunao je da bi to moglo biti izvodljivo, s obzirom na to da su dve najveće toplane, u Beogradu i Novom Sadu, odlično poslovale prošle godine i ostvarile ukupan prihod od oko 38 milijardi dinara. Od čega je sedam milijardi dobit.,, A što nisu platili dug u martu kad je cena energenata bila na istorijskom minimumu išla u minus na berzi.
Миљуш
Питање бр. 1.: Ако топлане крајем године поднесу извештај да су приходовале Х милона динара, директори и деривати поделе награде и сл., откуд онда овај текст. Питање бр 2.: Влада је донела уредбу 2015. о одређивању цене. Када је цена током те и наредних година падала, зашто топлане ниједном нису појефтиниле услугу, већ се позивају на уредбу само кад енергенти поскупе. Сваке зиме исти спин. А чињеница је: нит топлије зиме, нит веће цене грејања.
Бата
Шта значи основица у "Укупан дуг топлана за гас пред почетак нове грејне сезоне износи скоро три милијарде динара, од чега је основица 2,726 милијарди"?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja