Potrošači prilikom kupovine žele jasno i direktno označene deklaracije koje pružaju kompletne informacije o proizvodima. Istraživanje od hiljadu ispitanika u Velikoj Britaniji i SAD-u, pokazalo je da je 50 odsto ispitanika izjavilo da je veća verovatnoća da će kupiti proizvod ako je njegov sadržaj jasan i ako prepoznaju sve sastojke navedene na etiketi. Međutim, tržište ipak ne pruža ono što potrošači žele, pa je tek 19 odsto anketiranih reklo da neprekidno, prilikom svake kupovine, prepoznaju sve sastojke na pakovanju. Svesni da postoje rizici od dvosmislenih objašnjenja na etiketama, više od jedne trećine ispitanika (36 procenata) priznalo je da je manja verovatnoća da će kupiti proizvod napravljen od sastojka koji ne prepoznaju. Suprotno tome, 44 odsto je reklo da rado skuplje plaća proizvod kada prepozna sve sastojke koje sadrži.

Rezultati istraživanja, koje je sprovedeno u septembru 2020. godine, ukazuju na to da veliki broj potrošača jasno označavanje smatra prioritetom. Međutim, to takođe dovodi do pitanja koliko je industrija uspešna u zadovoljavanju ovakvih potreba potrošača.

Ričard Klark, generalni direktor kompanije „Ingridient komjunikejšen” koja je sprovela ovo istraživanje je izjavio da su kompanije preduzele velike korake kako bi potrošačima ponudile proizvode koji imaju transparentne etikete i pakovanja na kojima su istaknuta jasna objašnjenja na svim jezicima. Većina ispitanika u anketi takođe je izrazila sklonost proizvodima od prirodnih sastojaka i odbojnost prema veštačkim aditivima. Čak 81 odsto potrošača reklo je da smatra da je tvrdnja na etiketi „napravljena od prirodnih sastojaka” veoma privlačna. Pored toga, 78 odsto je reklo da smatra da je tvrdnja na etiketi „bez veštačkih sastojaka” razlog zbog koga bi potrošači kupili baš taj proizvod.

Stručnjaci se slažu da bi potrošači zbog sve veće ponude proizvoda više nego ranije trebalo da budu informisani. Međutim ni u našoj zemlji to i dalje, bez obzira na promenu propisa, teško ide. I kod nas postoji jedan deo osvešćenih kupaca koji se obavezno pre kupovine informišu o sastojcima, ali je ipak više onih koji to ne čine. Jedno od poslednjih istraživanja je pokazalo da polovina kupaca u Srbiji ne čita pažljivo spisak sastojaka uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije. Najviše je onih koji se informišu od prijatelja (65,6 odsto) zatim putem medija (59,6 odsto), preko članova porodice (47,3) ili tako što pročitaju informaciju na društvenim mrežama (39,5 odsto).

Najmanje se informišu šta o tome govore stručnjaci, pa je svega 15,6 odsto ispitanika izabralo ovu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane. I ovde je uzrast faktor koji utiče na razlike: najmlađi se najviše informišu od prijatelja, a najstariji od stručnjaka, dok ispitanici u kategoriji od 46 do 56 godina u najvećem procentu koriste društvene mreže kao izvor informisanja.