utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.10.2020. u 08:24 Toma Todorović

U čast doktora Đorđevića

Odata počast prvom srpskom hirurgu i humanisti koji je u drugoj polovini 19. uredio zdravstveni sistem Kneževine Srbije
(Фото Тома Тодоровић)

NIŠ – Od početka ove godine sve do poslednjih septembarskih dana u Vojnoj bolnici u Nišu, jednoj od vrhunskih u vojnom zdravstvu naše zemlje, svi događaji i manifestacija bili su posvećeni dr Vladanu Đorđeviću, osnivaču ove ustanove i prvom srpskom hirurgu. Odmah pošto je SANU odlučila da se povodom 90 godina od smrti velikog humaniste cela 2020. godina proglasi godinom dr Vladana Đorđevića, 22. januara prilikom obeležavanja 142 godine od formiranja ustanove, u krugu Vojne bolnice otkrivena je bista dr Vladanu Đorđeviću, rad vajara Miroljuba Kostića.

Nije slučajno što se bista dr Đorđeviću našla u kompleksu ove velike zdravstvene ustanove vojnog saniteta. Dr Vladan Đorđević je jedna od najznamenitijih istorijskih ličnosti Srbije druge polovine 19. veka čija dela su ostavila neumitni pečat na istoriju niške Vojne bolnice. U vreme kada je posle oslobođenja Niša i južnih srpskih krajeva od Turaka bio načelnik Saniteteske službe pri Vrhovnoj komandi Vojske Srbije, on je osnovao Veliku vojnu bolnicu pored Ćele-kule. Nekoliko godina pre toga dr Đorđević je tokom borbi za oslobođenje od Osmanlija, formirao 18 poljskih vojnih bolnica, koje su u vreme ratnih okršaja besprekorno funkcionisale. I centralna zdravstvena ustanova na njegov predlog nastaje samo desetak dana posle oslobođenja Niša, 11. januara 1878. godine kao Velika vojna bolnice, za čijeg prvog upravnika je postavljen upravo dr Vladan Đorđević. Do danas ova ustanova je bila uz svoju vojsku i srpski narod.

Dr Vladan Đorđević studirao je medicinu u Beču, a pod uticajem čuvenog Josifa Pančića. Doktorirao je 1869. godine, vraća se u Srbiju, ali brzo uz dozvolu srpske vlade odlazi u Francusku, gde usvaršava hirurgiju tokom francusko-pruskog rata i dobija vojni čin. Dr Đorđević bio je prvi školovani hirurg u Kneževini Srbiji, a karijeru vojnog lekara počeo je 1871. godine. Angažovan je u činu sanitetskog pukovnika za ličnog lekara kneza Milana Obrenovića. Postaje i načelnik civilnog saniteta Srbije 1879. godine, a za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. i za redovnog 15. novembra 1892.

Kao ličnost čijim imenom su obeležene poslednje decenije 19. veka dr Vladan Đorđević osnovao je Srpsko lekarsko društvo i jedan je od inicijatora i osnivač Crvenog krsta Srbije. Bio je ministar prosvete u vladi Nikole Hristića, političar i književnik, ali i diplomatski izaslanik Srbije u Atini, u Grčkoj, a potom i u Istanbulu, u Turskoj. Svojim delovanjem i velikim uticajem izdejstvovao je postavljanje srpskih vladika na teritoriji Makedonije.

Po povratku u Srbiju dr Vladan Đorđević imenovan je za predsednika ministarskog saveta i izabran za predsednika vlade i ministra inostranih dela. Na ovoj funkciji ostaje od oktobra 1897. do jula 1900. godine. Zabeleženo je da je njegova vlada radila na stišavanju žestokih partijskih borbi, kao i ekonomskom napretku Srbije i jačanju njene vojske. Podneo je ostavku posle najave ženidbe kralja Aleksandra Karađorđevića Dragom Mašin. Preminuo je poslednjeg dana avgusta 1930. godine u sanatorijumu u Badenu, usamljen star i bolestan. Bez velike pompe i galame, kako je zapisano, država je o svom trošku sahranila ovog srpskog velikana u Beogradu, gde je i rođen 1844. godine. Ipak, nije zaboravljen, a u Nišu, u kojoj je osnovao Vojnu bolnicu, dostojanstveno su obeleženi i njegovo delo i 90 godina od smrti.

Komentari0
9d4ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja