nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.10.2020. u 10:41

Pri obnovi zgrada Generalštaba obavezno očuvanje autentičnog izgleda

(Фото Анђелко Васиљевић)

Rekonstrukcija zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, srušenih u NATO bombardovanju, čiju sudbinu je ponovo aktuelizovao predlog Ričarda Grenel da SAD plate renoviranje zdanja u Ulici Kneza Miloša , po oceni nadležnih podrazumevala bi vraćanje njegovog izvornog izgleda, pošto je reč o objektu koji ima status zaštićenog kulturnog dobra.

Pri tome i eventualna nova namena objekta ne sme biti u suprotnosti sa njegovim karakterom , a da li je namena primerena ili ne ocenu će dati Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

Arhitektonski kompleks, podignut od 1956. do 1965. godine po projektu arhitekte Nikole Dobrovića, poznat i kao „kompleks Sutjeska”, svojom ekspresivnom formom, urbanističkom dispozicijom i snagom celokupnog ansambla definiše i markira jednu od najprometnijih raskrsnica u Beogradu, ističu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda i ukazuju da je merama tehničke zaštite predviđeno očuvanje autentičnog izgleda, volumena i gabarita objekta.

(Foto D. Jevremović)

Kako objašnjavaju, renoviranje objekta trebalo bi da se realizuje prema merama tehničke zaštite, definisanim Odlukom o utvrđivanju kulturnog dobra, i uslovima koje propisuje Zavod, a u skladu sa realnim mogućnostima u odnosu na postojeće stanje objekta, čija je statička stabilnost u velikoj meri narušena tokom bombardovanja 1999. godine.

„To podrazumeva da predviđena rekonstrukcija ili obnova objekta obuhvati vraćanje izvornog izgleda u meri u kojoj je to moguće, s obzirom na stepen oštećenja, uz poštovanje osnovnih volumetrijskih i oblikovnih odrednica, kao i primenu odgovarajućih materijala”, navodi se u odgovoru Tanjugu o tome šta bi podrazumevala eventualna obnova urušenih zgrada Generalštaba.

Godinama se licitiralo o sudbini zdanja na ekskluzivnoj lokaciji u centru prestonice, a u medijma su se pojavljivale različite ideje o rekonstrukciji tog objekta za koji su, navodno, bili zainteresovani šeik Abu Dabija Muhamed bin Zajed i američki predsednik Donald Tramp, koji su na mestu urušenih objekata videli luksuzni hotel.

Takođe, spominjala se i ideja da se objekat pretvori u Muzej srpskog srednjeg veka, a ispred podigne spomenik Stefanu Nemanji koji će, ipak, biti postavljen na Savskom trgu.

U javnosti se govorilo da bi zgrade A i B bivšeg Generalštaba mogle biti pretvorene i u objekat javne namene u koji bi bile smeštene pojedine administracije.

U Zavodu objašnjavaju da nova namena objekta nije definisana Odlukom o utvrđivanju kulturnog dobra, ali da ne sme biti u suprotnosti sa karakterom objekta.

„Novom namenom ne bi trebalo da se devastira i degradira objekat. Kada se pojavi predlog za novu namenu, Zavod će dati ocenu da li je namena primerena ili ne”, kažu u Zavodu.

Zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane pripadaju celini „Područje uz Ulicu kneza Miloša”, opštine Savski venac, Stari grad i Vračar, a koja je od 2017.godine, takođe, pod zaštitom.

„Zaštićene parcele spomenika kulture, na kojima se nalazi zgrada Generalštaba, takođe, podležu merama tehničke zaštite, tako da sve intervencije u okviru navedenih parcela predstavljaju sastavni deo uslova stručne službe zaštite”, napominju u Zavodu.

Objekti, površine oko 50.000 kvadrata, teško su oštećeni u dva naleta bombardovanja u noći između 29. i 30. aprila 1999.godine, a Generalštab je treći put raketiran nekoliko dana kasnije, u noći između 7. u 8. maja.

Kompleks je 2005. godine proglašen spomenikom kulture odlukom Vlade Srbije.

Srednji deo objekta, koji se nalazi preko puta zgrade Vlade Srbije (zgrada A) je dopola porušen tokom 2016. i 2017. godine iz bezbednosnih razloga.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su korisnici kompleksa zgrada starog Generalštaba, a za izvođenje radova i odluke u vezi sa budućim planovima zadužena je Direkcija za imovinu.

Komentari24
94a25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SLOBODAMN MIKAVICA
Na kraju pravilno rijesenje RECONSTRUKCIJA POSTOJECEG, I zaista zgrada je izuzetno lijepa elegantna, po meni jedinstvena koja sa pogledom na budici Savski Trg potpinjuje sliku Nemanjine cve do Trga Slavije.
zikica
Sva ministarstva i univerzitet treba izmestiti iz BGD... kad neka nova sila bude resila da bombarduje ministarstva neka bije van BGD... kad dodju svetski lideri nece paralisati pola grada... kad neki protestuju ispred ministarstva nece blokirati popa BGD-a... A ceo BGD univerzitet u jednom kampusu je dobit za studente koji bi najazd bili u istom polozaju svi bi ziveli i ucili u istim uslovima...
Stari realista
Nevazno je da li je zgrada lepa ili ruzna, da li se nekom svidja ili ne, momentalno ne teba dozvoliti Amerima da je popravljaju jer tako ce mo dati sansu agresoru da se jeftino iskupi. Treba biti strpljiv, sacekati 10.20 godina jer postoji sansa da u bliskoj buducnosti bude sudjeno, u "nekom Hagu" koji ce osnovati Kina i Rusija, onima koji se bez odluke UN pobili nevine civile i razrusili Srbiju. Tada ce ratna osteta i satisfakcija biti mnogo vece i vrednije.
Славиша Вукосављевић
Кратко подсећање за заборавне Србе - још пре доласка на место председника САД, Трамп је показао интерес за куповину зграде Генералштаба ради претварања у хотел. Дакле, ништа ново.
Cica
"Завод за заштиту споменика културе" se nesto tu pita?! Videli smo i gledamo na primeru BNV u komsiluku ko se i kako pita u urbanizmu (ne samo) Beograda. A o arhitektonskoj vrednosti tih zgrada svedoci cinjenica da su u svetu njihovom rusenju skoro pa aplauditrali svi strucnjaci za arhitekturu koji su skocili na noge pred mogucnoscu destrukcije Dubrovackih zidina 1991g. Te nemuste instrukcije kako da se sacuva staro "oblikovanje" tesko da ce motivisati drugu stranu cija arhitektura je i BNV.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja