ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.10.2020. u 18:15 Branka Vasiljević

Pandemija promenila pogled na starost

Kovid 19 je za mnoge starije sugrađane korak unazad u životu pa zbog njega nema druženja, razgovora u četiri oka, većih porodičnih okupljanja... – Nekim penzionerima ovo stanje je čak i podsticaj da prošire svoja znanja i kreativnost
(Фото Н. Марјановић)

Koje su svakodnevne prepreke i problemi starijih sugrađana, da li im je ova pandemija promenila pogled na starost i starenje, da li ih je dodatno ograničila ili im dala podsticaj da budu što kreativniji samo su neka od pitanja o kojima će se razgovarati na panel diskusiji organizovanoj povodom 1. oktobra – Međunarodnog dana starijih osoba. Diskusiju u 13 časova u Botaničkoj bašti priređuju Crveni krst Srbije i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA).

Zainteresovani ovu diskusiju mogu da prate i preko UNFPA fejsbuk stranice.

– Ono što je zajedničko starijim osobama širom sveta pa i u Srbiji jeste da su se suočavale sa strahovima – strahom da se ne zaraze, strahom od osnovne bolesti, ali i strahom za decu koja su izgubila posao i unuke koji ne idu u školu, a čiji roditelji moraju da rade. Podaci su pokazali da je za starije osobe postojala solidarnost za koju smo mislili da ne postoji. Starije osobe u 79,5 odsto slučajeva smatraju da je upravo solidarnost u vanrednim situacijama nešto što je primer za mlađe generacije. Pokazalo se da u ovakvim situacijama postoji nagonski osećaj da pomogneš nekom ko je u nevolji uprkos direktnom osećaju ugroženosti – rekla je Nataša Todorović, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije.

U svetu, prema poslednjim podacima, ima 901 milion ljudi starijih od 60 godina, a prema procenama, do 2050. godine taj broj će se udvostručiti. U Srbiji je prošle godine od ukupnog broja stanovnika 20 odsto bilo starije od 65 godina

U vreme pandemije postojala je i solidarnost među starijima pa su mnogi nastavili da budu volonteri i telefonski pomažu svojim vršnjacima.

– Poseban rizik je digitalna isključenost starijih jer se pokazalo da 90 odsto njih koristi internet za komunikaciju sa decom, a samo 10 odsto za usluge. Upravo je obrazovanje starijih u okviru informativnih komunikacionih tehnologija nešto na čemu mora da se poradi – rekla je Todorovićeva.

Ona je istakla da starije moramo da posmatramo kao heterogenu grupu koja ima različite potrebe i da je neophodan pojedinačan pristup.

– Zaključili smo i da je potreban veći broj zdravstvenih i socijalnih usluga u zajednici, kao nova strategija o starenju. Potrebno je promeniti sliku o starenju i starosti – istakla je Todorovićeva.

U zavisnosti od osobe do osobe pandemija je različito uticala na starije sugrađane. Kod većine, nažalost, negativno.

– Korona mi je promenila i način života, ali i moj odnos ka starosti. Ono što je starim ljudima neophodno jeste da se kreću, a to nam je jedno vreme bilo uskraćeno. Nije bilo odlaska do prodavnice ni do pijace gde se u toku dana provede deo vremena. Morao si da se oslanjaš na druge, a ne na sebe. Možda mi je najteže palo to što ne mogu da se ovim mojim „klecavim” nogama odgegam do komšinice, da popijemo kafu, pročavrljamo... Sada se svelo sve na telefonske razgovore, ali to nije to. Mi stariji volimo da razgovaramo, a da pri tom jedni druge pogledamo u oči… Zbog pandemije sve je to ograničeno. Osim toga, svako jutro se budimo s vestima koliko ih je umrlo od kovida, koliko ljudi ima na respiratorima. Sve to deluje depresivno, a upravo ta depresija nije nešto što nam je potrebno u ovim godinama – rekla je Miladinka Bogosavljević, penzionerka.

Druženje i razgovori nedostaju i onima koji žive u centru grada, ali i na periferiji.

– Nama koji ne živimo u stanovima, već u kućama, pandemija je ipak lakše pala. Mogli smo da izađemo u dvorište, nešto uradimo po bašti, oko cveća... da bar nekako da potrošimo dan, ali nije bilo porodičnog i komšijskog druženja. Nema ga, nažalost, ni sada jer najveći broj nas i dalje izbegava takvu vrstu okupljanja – kaže Jelena Arsić, takođe penzionerka. Ona je istakla da joj je nedostajalo to što u vreme vanrednog stanja nije mogla da ode do lekara, uprkos velikim zdravstvenim problemima.

U Beogradu je, prema podacima iz prošle godine, bilo oko 400.000 penzionera, a do marta ove godine oko 9.000 njih bilo je uključeno u dnevne centre i klubove. Zbog poznatih razloga ovi centri i klubovi još ne rade. Mnogima od penzionera ovaj način druženja i te kako nedostaje. Nema uobičajenih razgovora, čajanki, proba hora i folklora, predstava, izložbi, pesničkih večeri, partija šaha… Sada se svako od njih snalazi na različite načine. Većini penzionera korona je, kako kažu, korak unazad u životu, ali je bilo i onih kojima je ova situacija došla čak i kao podsticaj. Deo penzionera koji je savladao društvene mreže uključio se u onlajn kurseve na kojima su učili dekupaž tehniku, jezike, štrikanje, heklanje… a pojedini članovi su se „preko kompjutera” bavili i rekreacijom. Najveći broj starijih od 65, ipak, jedva čeka da se ova situacija sa pandemijom razreši pa da se vrati svom uobičajenom načinu života.

Komentari3
b814e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божа
Собзиром да све индикације указују да се прошло време неће вратити моћи че причати како је некада пре пандемије било лепо.
komentar
Strasno je bilo starim ljudima u stanovima, ponizavajuce,,vampirisanje,, petkom u 4 h ujutru u prodavnicama ! Sve to, kao i cetvorogodisnja otimacina dela penzije uverila me je u strasnu diskriminaciju starih da to nisam mogla ni da pretpostavim ! Penz.zdravstveni radnik
Violeta
50 dana u potpunom zatvoru su mnoge starije i same odveli kod neuropsihijatra. Nije moralo tako, samo da su nam dali 1 sat dnevno da izadjemo! Prolecno sunce smo proveli zatvoreni, ne ponovilo se nikad vise.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja